Zdrava hrana i maligne bolesti


Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine malignoma. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50% i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine.

Ishrana utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili, ređe, zaustavljanje procesa kancerogeneze. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih i metodološki različitih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u etiologiji oko polovine malignih bolesti.

 

Povezanost nekih nutritivnih činioca sa malignim bolestima

 

 Lokalizacija  Masti  Telesna masa  Vlakna  Voće, povrće  Alkohol  Dimljene, usoljene, na roštilju spremljene namirnice
 Pluća       * X  
 Dojka X X   * X  
 Debelo crevo X X * *    
 Prostata X X   *    
 Žučna kesa X     *    
 Rektum X        X  
 Endometrijum   X        
 Usta        * X  
 Stomak         X X
 Bubreg   X        
 Grlić materice   X    *    
 Štitna žlezda   X        
 Jednjak         X X

 

X-faktor rizika

*-protektivni faktor

Mikronutrijenti koji smanjuju rizik za pojavu raka

 

 Zaštitna materija  Preporučena dnevna doza  Komentar
 Selen  200 µg  suplementacija smanjuje rizik za nastanak raka; nedostatak povećava rizik za pojavu raka
 Vitamin A 1000 µg  reguliše epitelizaciju usne duplje, digestivnog i respiratornog trakta i kože
 Vitamin C 250-500 mg  smanjuje rizik za rak pluća i digestivnog trakta
 Vitamin E  200 µg  smanjuje rizik za nastanak raka
 Folna kiselina 0,4 mg  smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
 Vitamin B12  10-20 µg  smanjuje rizik za nastanak raka pluća, posebno kod pušača
 Kalcijum  1g  smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva
 Vitamin D  10µg  smanjuje rizik za nastanak raka debelog creva

 

Preporuke u vezi ishrane za sprečavanje raka Svetskog fonda za istraživanje raka

 

  • Ishranu treba da čine uglavnom namirnice biljnog porekla, pre svega voće, povrće i integralne žitarice, minimalno prerađene.
  • Održavanje telesne mase u poželjnim granicama.
  • Svakodnevna fizička aktivnost je neophodna (najmanje 1 sat šetnje dnevno i vežbanje 1 sat nedeljno).
  • Voće i povrće treba unositi dnevno 400 do 800 g (ili 5 i više porcija) tokom cele godine.
  • Žitarice, mahunarke i korenasto i krtolasto bilje treba unositi 600-800 g dnevno (ili više od 7 porcija).
  • Upotreba alkohola se ne preporučuje i treba je ograničiti na manje od 3 pića dnevno za muškarce tj. jedno za žene.
  • Smanjiti unos crvenog mesa na manje od 80 g dnevno. Riba, piletina ili meso divljači imaju prednost u odnosu na crveno meso.
  • Smanjiti unos masti, pre svega životinjskih.
  • Smanjiti unos kuhinjske soli i slanih namirnica.
  • Ne upotrebljavati hranu koja je usled produženog čuvanja na sobnoj temperaturi podložna kontaminaciji gljivicama.
  • Koristiti hlađenje u frižideru i druge odgovarajuće me-tode za čuvanje lako kvarljivih namirnica.
  • Obratiti pažnju na aditive čija nepravilna upotreba može biti opasna po zdravlje.
  • Pregorelu hranu baciti. Soljeno i dimljeno meso, kao i meso i ribu pečenu na plamenu treba upotrebljavati samo povremeno.
  • Ukoliko se pridržava navedenim preporukama ne treba upotrebljavati dijetetske suplemente.

Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod oko 50% obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija, posebno oportunističkih.

 

Dijetetski saveti nakon izvršene resekcije želuca

 

  • Doručak je obavezan.
  • Odmah po ustajanju uzima se čaša limunade sa malo šećera ili čaj sa limunom.
  • Ukoliko pacijent ima apetit, odmah posle limunade (ukoliko nema malo kasnije) uzeti sendvič sa sirom ili mesom sa 1 kašičicom butera preko hleba od prethodnog dana ili tvrdo kuvano jaje i tost.
  • Marmelada, džem ili med se nikad ne jedu za doručak.
  • Za doručak se može jesti gusta jaka supa sa testeninom ili pirinčem i povrćem, sa iseckanim mesom, kiselom pavlakom, umućenim jajetom i sl.
  • Kiseli mlečni napici upotrebljavaju se samo uz ostale namirnice, nikada samostalno.
  • U toku dana se jedu gusto kuvana jela, supe i sl. u više obroka.
  • Mahunarke se loše podnose, kao i pečurke, sveže salate i voće, te se koriste isključivo kao kuvano i pasirano (bez kore).
  • Vitamin C se dodaje u vidu tableta.
  • Izbegavati jako zaslađene napitke, kao i mineralnu vodu.

 

Preporuke u vezi sa ishranom kod obolelih od karcinoma kod pojave pojedinih simptoma

 

  • Otežano žvakanje

    • Ne uzima se čvrsta hrana.
    • Hiperenergetski, tečni napici se preporučuju kao suplementi.
    • Mali česti obroci na slamku.
    • Koriste se obroci velike energetske gustine.

 

  • Anoreksija

    • Jede se kod pojave apetita.
    • Mali, česti obroci.
    • Izbegavati hranu jakih mirisa.
    • Servirati hranu atraktivno.
    • Koristiti stimulatore apetita.

 

  • Gađenje, muka

    • Mali, češći obroci.
    • Izbegavati jako slatka i masna jela. Ujutro nekoliko keksa (krekera).
    • Pre obroka kratka šetnja.
    • Alkalne vode u malim količinama, Duboko disanje.
    • Hladniji obroci.

 

  • Nemogućnost uzimanja obroka zbog slabosti

    • Pripremanje jela koje ne traži dugo žvakanje (puding, lake supe, meko voće, gotovi dezerti, mesne konzerve)

 

  • Proliv,povraćanje

    • Izbegavati sveže voće i salate.
    • Izbegavati povrće koje stvara gasove. Redukovati biljna vlakna.
    • Unositi dosta tečnosti (2.5-3 litra).
    • Mineralno-vitaminski suplementi.

 

  • Zatvor

    • Dosta tečnosti u ishrani, kao i biljna vlakna i mleko ukoliko se podnose.

 

U toku radioterapije preporučuje se upotreba animalnih namirnica u kuvanom obliku, kao i upotreba namirnica bogatih liposolubilnim vitaminima. Isključuju se: alkohol, kafa, čaj, margarin, slanina, majonez, ovčije meso, suhomesnati proizvodi, riba u ulju, gusti voćni sokovi.

Alternativna dijetoterapija kod obolelih od karcinoma je česta i rasprostranjena, ali do sada nijedna od njih nije odobrena kao efikasno sredstvo za lečenje raka. Kod nekih pacijenta, eventualno se alternativne dijete mogu koristiti  u oslobađanju napetosti i sporednih efekata lečenja. Ukoliko se koristi samo alternativna terapija, pacijenti dovode sebe u rizik i otežavaju kasnije lečenje. Društvo za ishranu SAD izdalo je saopštenje kojim upozorava na štetne posledice npr. makrobiotičke dijete za obolele od raka. Neke od alterna-tivnih dijeta preporučuju neukusnu hranu, te oboleli od karcinoma, ionako bez apetita, još više može oslabiti.


Podeli tekst:

Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Milica 21.02.2009

    Hvala Vam na ovim sadržajnim i stručnim informacijama. Značaj zdrave ishrane i uopšte načina života je veliki, ali mnogi ljudi ne znaju šta to konkretno znači - kako se treba hraniti, šta je organizmu potrebno zaista, šta ne. Meni puno znače ove informacije.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde