50 pitanja o melanomu


U mesecu melanoma, podsećamo vas na redovne preglede i kontrolu mladeža i svih promena na koži. Specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, Dragana Petrović Popović odgovorila je na pedeset pitanja o melanomu koje pacijenti najčešće pitaju. 

Sve o melanomu, pročitajte ovde >>>>>>

1. Šta je melanom?

Melanom predstavlja tumor nastao malignom alteracijom ćelija melanocita. Jednostavnije rečeno, melanom je jedan od najmalignijih tumora. Melanom se najčešće nalazi na koži, ali može nastati i na sluzokoži, uvei, rektumu, vagini, jednjaku, urogenitalnom traktu...

2. Ko je u riziku da dobije melanom?

Pod nešto većim rizikom su osobe svetle puti, kose i očiju, kao i osobe koje su koristile i li koriste solarijum, koje zbog prirode posla ili iz estetskih razloga, a radi postizanja tamnijeg tena puno borave na suncu, osobe koje su više puta u toku života, posebno u detinjstu, imale opekotine od sunca, kao i osobe sa više od 50 mladeža na telu, osobe sa displastičnim mladežima, transplantirani pacijenti i osobe koje su već imale melanom.

3. Kako da znam da li imam melanom?

Koža je lako dostupna pregledu i ne zhteva nikakve pripreme za pregled, pregled ne boli i nije neprijatan, potrebno je samo malo vremena.

4. Da li melanom boli?

Ne! Mogu primetiti neke druge promene u smislu rasta promene na koži, promene oblika, boje, ponekad kraste ili ranice na promeni.

5. Da li dete može da dobije melanom?

Izuzetno retko, ali ipak da, melanom se može javiti i u detinjstvu. Pod nešto većim rizikom su osobe rodjene sa džinovskim kongenitalnim nevusima i to većim od 40 cm2.

6. Da li je melanom nasledna bolest?

Iako danas znamo za set gena kod kojih dolazi do poremećaja regulacije, ne može se jednostavno reći da je melanom nasledna bolest. Ipak, pod nešto većim rizikom su pacijenti sa tzv. sindromom familijarnog dispastičnog odnosno atipičnog nevusa i oni zahtevaju nešto češće preventivne preglede i praćenja.

7. Kako da ustanovim da li imam melanom?

Redovnim samopregledom kože, poglavine, dlanova i tabana jednom mesečno, i jednom godišnje pregled kod dermatologa koji će po potrebi obaviti i dermoskopski pregled i odrediti ritam praćenja ili ako je potrebno uputiti specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije radi operacije i patohistološke verifikacije.

8. Kome da se obratim ako mi se desi da uočim promenu nalik melanomu?

Pacijenti se mogu obratiti svom izabranom lekaru ili specijalisti dermatovenerologije ili specijalisti plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije. Od izuzetnog je značaja da se pacijenti pravovremeno upute u tercijalne zravstvene ustanove koje se usko specifično i multidisciplinarno bave melanomom. Ove žeim da naglasim da se preventivni kao i redovni zakazani preled u okviru praćenja moraju obavljati i sada tokom pandemije korona virusa. Američko udruženje za melanom je obajvilo podatak da je preko 60.000 melanoma otkriveno u kasnijoj fazi ili nije otkriveno zbog aktuelne panedemije.

9. Da li se od melanoma umire?

Melanom koji se otkrije u odmakloj fazi predstavlja maligni tumor i kao takav predstavlja jedan od najmalignijih tumora. Ipak, danas na raspolaganju imamo niz terapijskih modaliteta pa se i pacijentima sa metastatskom bolešću može pružiti lečenje koje omogućava kvalitetan život i produžetak života. Ali kod melanoma koji je se otkrije i operiše u ranoj fazi može se očekivati i potpuno izlečenje.

10. Kada se ustanovi da pacijent ima melanom, šta treba da se uradi sledeće?

Ako se postavi sumnja na melanom pacijent se odmah upućje specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i promena za koju se sumnja da je melanom se operiše prema svetskim protokolima za hirurgiju melanoma. Nakon toga operisana promena se šalje na patohistološki pregled i u zavisnosti od karakteristika melanoma sprovodi se dalje lečenje i terapija .

11. Da li kada jednom ukonim melanom treba da očekujem da će se sledeći pojaviti?

U zavisnosti od određenih karakteristika  melanoma slede dalje redovne kontrole i praćenja kao i kontrole svih ostalih promena na koži. Pacijenti koji su jednom imali melanom imaju malo veći rizik da tokom života imaju još jedan, ali to nije pravilo.

12. Da li preventivno treba uklanjati zdrave mladeže?

Ne, mladež predstavlja normalnu pojavi na koži i mladeže koji ne pokazuju nikakvu sumnju ne treba preventivno operisati. Mladeže treba redovno pregledati i operisati samo one koje lekar okarakteriše kao sumnjive.

13. Da li svetla koža ima veću verovatnoću da oboli od melanoma?

Da, osobe svetle kože, kose i očiju kao i osobe koje brzo i lako izgore na suncu imaju veći rizik za nastanak melanoma.