Pilonidalni sinus (coccygeal sinus)


Pilonidalni sinus (coccygeal sinus) je postinflamaciona šupljina obložena epitelom lokalizovana u kokcigealnom predelu.

Uzrok nastanka

Pilonidalni sinus nastaje od perifolikularnog apscesa koji se inkapsulira epitelom koji sa površine urasta u dubinu.

Klinička slika

Sinus pilonidalis nije prava cista, jer šupljina nastaje posle infalmacije. Pilonidalni sinus nastaje najčešće na kokcigealnom predelu u uzrastu od 10. do 30. godine života, češće kod muškaraca. Manifestuje se kao čvor ili apsces koji prodire na površinu kože i trajno fistulira.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i pregleda. Histološki se oko fragmenata dlake vidi apsces sa ćelijama stranog tela inkapsuliran epitelom.

Lečenje

Terapija se sastoji u eksciziji apscesa i kapsule. Prognoza je dobra, ali u slučaju nekompletnog odstranjenja moguća je pojava recidiva.                                                                                                                  

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. dr Vesna Rakić hirurg plastičar 01.03.2012

    Sinus (šupljinu ili kanal) pilonidalni (sa dlakama) je postojanje uskog, inficiranog kanala koji se pruža od kože, u dubinu, kroz potkožno tkivo, mišiće, nekada sve do trtične kosti. Uglavnom se javlja između 20. I 40. Godine, nešto češće kod muškaraca. Postoje dve teorije o nastanku ovog sinusa. Prva, starija teorija kaže da problem nastaje tako što dolazi do urastanja dlake. Druga teorija kaže da je još intrauterino došlo do preteranog srastanja (u projekciji srednje linije tela) odnosno urastanja kože sa njenim adneksima u dublja tkiva. Nakon tog urastanja dolazi do umnozavanja epitela na mestu gde to nije prirodno - ispod kože, što dovodi do stvaranja čvrstog kanala koji se održava sve dok se hirurški ne odstrani. Pilonidalni sinus je u početku asimptomatska, bezbolna kvržica, a kasnije se javlja bol i iscedak. Jedini uspješan način lečenje hroničnog pilonidalnog sinusa je hirurško uklanjanje. Opšta hirurgija u svojoj istoriji imala je nekoliko metoda kojima se pokušavao rešiti problem (otvorena metoda, postepeno zarastanje, korišćenje fibrinskog lepka) . Te metode nikada nisu davale povoljan efekat i potpuno izlečenje a bile su skopčane sa dugotrajnim zarastanjem, curenjem rane i ponovnom pojavom sinusa. Plastična i rekonstruktivna hirurgija ovaj problem trajno rešava. Operacija se izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji u zavisnosti od toga koliko je proces napredovao. Nakon markiranja metilenskim plavilom i hirurškog uklanjanja pilonidalnog sinusa, nastali defekt kože i potkožnog tkiva rekonstruiše se lokalnim fasciokutanim režnjem. Rana se ušije u dva sloja veoma finim koncima tako da kasnije ni ožiljak nije primetan. Pacijent istog dana napušta bolnicu, a narednih 15 dana treba da sedi pažljivo i redovno održava toaletu anogenitalne regije. Konci se vade 15. Dan od operacije kad se možete vratiti redovnim aktivnostima.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde