Oblasti medicine
Specijalizacija
Grad
Jezici
O doktoru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Radno iskustvo:
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vanredni profesor i savetnik.Institut za mentalno zdarvlje
Članstvo:
Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak
Član.Društvo za biološku psihijatriju
Predsednik.Savet Udruženja psihijatara Srbije
Član.Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
Pozdrav
Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.
Pozdrav
Zbog okolnosti koje navodite ne bi trebalo značajnije menjati farmakoterapiju, dodavati nove lekove i slično. Ako su pomenuti neuropsihijatrijsi poremećaji pod kontrolom. Ono što opisujete je akutna reakcija na traumu tj. na okolnosti u kojima ste ugroženi, a osećate se psihološki bespomoćno. Da bi psihološki ojačali, bila bi korisna psihoterapija, a da li je dovoljno da se primeni individualno, ili mozda porodično, to treba da oceni stručno lice. Za početak, najbolje je da razgovarate sa lekarom kome ste se i do sada obraćali.
Pozdrav
Stanje koje opisujete je složeno i zbog toga bi bilo važno da umesto samolečenja, pomoć potražite kod stručnjaka. Ne samo što postoji psihološki disbalans, već očigledno imate i somatske teškoće, što znači da ceo organizam treba pažljivo i postepeno stabilizovati, a posebno jer ste potrebni Vašem detetu Za zdravlje se, u mesecima i godinama koje dolaze, morate boriti na najefikasniji i najbezbedniji nacin. Molim Vas da nikako ne uzimate lekove na svoju ruku, već da to prepustite stručnjaku i da se što pre javite u dom zdravlja kako bi dobili odgovarajući uput.
Pozdrav
Nemate razloga da strepite od zavisnosti, tj. apstinencijalne krize nakon prekidanja benzodiazepina po shemi koja je preporučena, jer je ispravna. Posto je antidepersiv u međuvremenu preuzeo ulogu koji je u pocetku imao lek Bromazepam, slobodno nastavite kako je lekar savetovao i pođite na kontrolu kao što je zakazano.
Pozdrav
Prikazano 81-85 od ukupno 104 pitanja