Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovana, razumem Vašu zabrinutost, ali na osnovu samog nalaza ANA 1/80, mrljasti tip, ne može se postaviti dijagnoza lupusa. ANA test je nespecifičan i može biti pozitivan kod zdravih osoba, naročito u niskim titrima kao što je 1/80. Smatra se da je titar 1/80 graničan ili nizak, i sam po sebi nije dovoljan dokaz za sistemski eritemski lupus. Za dijagnozu lupusa važno je: da postoje klinički simptomi (npr. bolovi i otoci zglobova, osip, fotosenzitivnost, afte, opadanje kose, umor, zahvaćenost bubrega i sl.) kao i dodatne laboratorijske analize (anti-dsDNA, anti-Sm, komplementi C3/C4, krvna slika, urin i dr.). Ako nemate karakteristične tegobe, ovaj nalaz najčešće nema klinički značaj i može se samo pratiti. Savetujem da se javite reumatologu na pregled, koji će u kontekstu vaših simptoma (ako ih ima) odlučiti da li je potrebna dodatna dijagnostika ili samo povremena kontrola. Srdačan pozdrav i bez panike – jedan nalaz sam po sebi ne znači bolest.

Redovna fizička aktivnost je jedan od najvažnijih elemenata lečenja gonartroze, ali je vrsta i intenzitet aktivnosti veoma bitna. Plivanje se smatra najpovoljnijom aktivnošću za osobe sa gonartrozom, jer voda smanjuje opterećenje na zglobove kolena, a istovremeno omogućava jačanje mišića i poboljšanje pokretljivosti. Posebno se preporučuju stilovi koji ne podrazumevaju nagle i snažne pokrete kolena. Vožnja bicikle, naročito na ravnom terenu ili sobnom biciklu, uglavnom je bezbedna i korisna, jer jača mišiće natkolenice koji stabilizuju koleno, uz relativno malo opterećenje zgloba. Važno je da: sedište bude pravilno podešeno, da se izbegavaju velike uzbrdice i napor,  da se vozi u umerenim intervalima Trčanje, posebno po tvrdoj podlozi, nije idealna aktivnost kod osoba sa gonartrozom, jer dovodi do povećanog opterećenja i ponavljanih udaraca u zglob kolena. Kod nekih pacijenata može ubrzati pojavu bola i otoka, naročito ako je bolest već uznapredovala. Da li je moguće pogoršanje? Da, neadekvatna ili preintenzivna fizička aktivnost može dovesti do: pojačanog bola, otoka kolena, privremenog ili trajnog pogoršanja simptoma. Međutim, potpuno izbegavanje kretanja takođe je štetno, jer dovodi do slabljenja mišića i smanjenja stabilnosti kolena, što dugoročno pogoršava stanje. Preporuka - Najbolji efekat se postiže kombinacijom: aktivnosti sa malim opterećenjem (plivanje, bicikl), vežbi jačanja mišića natkolenice, individualno prilagođenog programa vežbanja Ukoliko se tokom aktivnosti jave jači bol, otok ili ukočenost koja traje duže od 24 sata, to je znak da je opterećenje bilo preveliko i da je potrebno prilagoditi vrstu ili intenzitet vežbanja u dogovoru sa lekarom ili fizioterapeutom.

Gonartroza (artroza kolena) je hronično degenerativno oboljenje zglobova i često dovodi do bola, ukočenosti i smanjene pokretljivosti. Kada je reč o suplementima, važno je imati realna očekivanja i osloniti se na dokaze iz kliničkih studija. Glukozamin i hondroitin - Istraživanja su pokazala da glukozamin i hondroitin nemaju ujednačen i jak dokaz da značajno usporavaju napredovanje gonartroze. Kod dela pacijenata mogu dovesti do blagog smanjenja bola, dok kod drugih nema primetnog efekta. Zbog toga se ovi suplementi ne smatraju obaveznim delom terapije, ali se mogu probati u dogovoru sa lekarom. Kod osoba sa dijabetesom, glukozamin se generalno smatra bezbednim, ali se savetuje kontrola nivoa šećera u krvi, naročito u prvim nedeljama uzimanja, jer kod malog broja pacijenata može doći do blagih promena glikemije. Kolagen - Suplementi kolagena imaju ograničene dokaze kada je u pitanju obnova zglobne hrskavice. Neki pacijenti prijavljuju subjektivno poboljšanje bola ili pokretljivosti, ali ne postoje čvrsti dokazi da kolagen može regenerisati oštećenu hrskavicu. Smatra se bezbednim za osobe sa dijabetesom. Kako i kada uzimati suplemente? - Preporučuje se da se suplementi uzimaju uz obrok, kako bi se smanjila mogućnost gastrointestinalnih tegoba Doba dana (ujutru ili uveče) nije presudno, važnije je redovno uzimanje. Efekat, ako postoji, obično se procenjuje nakon 2–3 meseca kontinuirane upotrebe. Ako nema poboljšanja, nema opravdanja za nastavak uzimanja.. Važna napomena!  Suplementi ne mogu zameniti osnovne mere lečenja gonartroze, kao što su: regulacija telesne težine, redovna, prilagođena fizička aktivnost i vežbe, fizikalna terapija, lekovi protiv bolova i upale kada su potrebni.  Pre započinjanja bilo kog suplementa, posebno kod hroničnih bolesti poput dijabetesa, savetuje se konsultacija sa izabranim lekarom ili reumatologom.

Kod pacijentkinja koje su već imale osteoporotske frakture dorzalne kičme, cilj terapije je da se smanji rizik od novih preloma, ublaži bol i očuva kvalitet života. U takvim slučajevima obično se preporučuje specifična antiosteoporotska terapija, uz obaveznu primenu vitamina D i kalcijuma, ukoliko ne postoje kontraindikacije. U zavisnosti od težine osteoporoze i broja preloma, terapija može uključivati lekove koji usporavaju razgradnju kosti (npr. bisfosfonati ili denosumab), ali i lekove koji podstiču stvaranje nove kosti (tzv. anaboličku terapiju), naročito kod pacijentkinja sa višestrukim ili teškim frakturama. Odluku o izboru leka donosi lekar individualno, na osnovu kliničke slike i dodatnih ispitivanja. Trajanje terapije je dugotrajno i najčešće se meri godinama. Neki lekovi se koriste ograničeno vreme (na primer 12–24 meseca), nakon čega se terapija menja ili nastavlja drugim preparatom, dok se drugi mogu koristiti i duže uz redovne kontrole. Mogući neželjeni događaji zavise od vrste leka i najčešće su blagi, poput gastrointestinalnih tegoba, bolova u mišićima ili prolaznih reakcija na mestu primene leka. Retko se mogu javiti ozbiljnije komplikacije, zbog čega su redovne kontrole i praćenje laboratorijskih nalaza veoma važne. Pored lekova, značajnu ulogu imaju i nefarmakološke mere: prilagođena fizička aktivnost, vežbe za jačanje mišića leđa, prevencija padova i korekcija faktora rizika. Sve promene terapije treba sprovoditi isključivo u dogovoru sa lekarom.

Lep pozdrav

Planiranje trudnoće kod pacijentkinja sa Sjögrenovim sindromom je moguće i u velikom broju slučajeva potpuno uspešno, ali je veoma važno da se sprovodi uz dobru saradnju sa reumatologom i ginekologom. Pre svega, preporučuje se da bolest bude u stabilnoj fazi (bez pogoršanja simptoma) najmanje nekoliko meseci pre planirane trudnoće. Neki lekovi koji se koriste u terapiji Sjögrenovog sindroma bezbedni su u trudnoći, dok drugi moraju biti isključeni ili zamenjeni jer mogu negativno uticati na plod. Zbog toga je neophodno da se terapija ne menja na svoju ruku, već isključivo u dogovoru sa lekarom. Kod određenog broja pacijentkinja prisutna su i specifična autoantitela (anti-Ro/SSA i anti-La/SSB), koja zahtevaju dodatno praćenje tokom trudnoće, ali i u tim situacijama većina trudnoća protiče uredno uz adekvatan nadzor. Moj savet je da se javite svom reumatologu pre nego što počnete sa pokušajima začeća, kako bi se terapija prilagodila i napravio individualni plan praćenja. Uz pravilnu pripremu i redovne kontrole, većina žena sa Sjögrenovim sindromom može bezbedno da iznese trudnoću.