Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovani,

Kalcifikacije u ramenu najčešće predstavljaju tzv. kalcifikujući tendinitis, odnosno taloženje kalcijuma u tetivama rotatorne manžetne. Ovo stanje može biti veoma bolno, naročito u fazi kada se kalcifikat „aktivira“ i izaziva upalu. Dobra vest je da stanje nije opasno, ali može biti izrazito bolno.

Šta možete da uradite:

1. Mirovanje uz blagu aktivnost
Izbegavajte nagle pokrete i podizanje tereta, ali nemojte potpuno imobilisati rame.

2. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (po savetu lekara)
Lekovi protiv bolova i upale mogu pomoći u akutnoj fazi.

3. Fizikalna terapija
Vežbe za rame pod nadzorom fizioterapeuta su veoma važne za očuvanje pokretljivosti.

4. Injekcija kortikosteroida
U slučaju jakog bola, može se dati lokalna blokada u rame, što često brzo smanjuje upalu.

5. Ultrazvučno razbijanje kalcifikata 

6. Operacija (retko)
Samo kod upornih i dugotrajnih tegoba koje ne reaguju na konzervativnu terapiju.

Ako je bol jak, traje nedeljama i ometa san i svakodnevne aktivnosti, savetujem pregled reumatologa ili fizijatra radi procene stadijuma bolesti i izbora terapije. Ukoliko primetite crvenilo, otok, temperaturu ili naglo pogoršanje bola, javite se lekaru ranije.

Srdačan pozdrav.

Poštovani,

Pre primene godišnje infuzije Zoledronska kiselina (koja se najčešće daje u terapiji Osteoporoza), potrebno je uraditi sledeće analize:

Pre infuzije:

Kreatinin i procena bubrežne funkcije (eGFR) – lek se izlučuje putem bubrega i važno je da bubrežna funkcija bude uredna, 

Kalcijum u krvi – jer terapija može dodatno sniziti nivo kalcijuma

• Po potrebi vitamin D (25-OH vitamin D) – preporučuje se da vrednosti budu u optimalnom opsegu pre primene leka

Ukoliko postoji snižen vitamin D ili kalcijum, potrebno je prvo to korigovati, pa tek onda primiti infuziju.

Nakon infuzije:
Rutinske analize obično nisu potrebne kod osoba koje nemaju tegobe. Međutim, ako se jave simptomi poput grčeva u mišićima, trnjenja, slabosti ili produžene temperature, treba proveriti kalcijum i javiti se lekaru.

Takođe je važno: Redovno uzimati suplementaciju kalcijuma i vitamina D prema preporuci lekara, održavati adekvatan unos tečnosti pre i nakon infuzije

Uvek se pridržavajte individualnih preporuka vašeg nadležnog lekara, posebno ako imate hroničnu bubrežnu bolest ili druge pridružene dijagnoze.

Srdačan pozdrav.

Poštovani,

Kombinacija metotreksata i etanercepta je uobičajena i često preporučena terapijska strategija kod reumatoidnog artritisa. Ova kombinacija može imati bolji efekat na kontrolu bolesti nego svaki lek pojedinačno. Nije neophodno praviti vremenski razmak između primene metotreksata i etanercepta — mogu se koristiti i istog dana, osim ako vam vaš nadležni reumatolog nije dao drugačije uputstvo zbog specifičnih razloga (npr. nuspojave, laboratorijski nalazi, komorbiditeti). Važno je: redovno kontrolisati krvnu sliku i jetrene enzime, pratiti eventualne znakove infekcije Javite se lekaru ukoliko se pojave temperatura, kašalj, ranice koje ne zarastaju ili druge neobične tegobe. Uvek se pridržavajte individualnog plana terapije koji vam je dao vaš reumatolog.

Srdačan pozdrav.

Juvenilni idiopatski artritis (JIA) je hronično zapaljensko oboljenje koje kod velikog broja pacijenata može ući u dugotrajnu remisiju – što je, prema onome što opisujete, trenutno vaš slučaj. Međutim, mogućnost ponovne aktivacije bolesti postoji, čak i nakon više godina mirovanja. Rizik zavisi od: tipa JIA koji ste imali, prisustva određenih imunoloških markera, trajanja i težine bolesti u detinjstvu, da li je bilo zahvaćenosti oka (uveitis). Dobra vest je da osobe koje su dugo u remisiji bez terapije imaju znatno manju verovatnoću teškog relapsa. Ukoliko bi do ponovne aktivacije došlo, terapijske opcije danas su veoma efikasne i omogućavaju brzo stavljanje bolesti pod kontrolu. Šta je važno da pratite? jutarnju ukočenost koja traje duže od 30 minuta, otok ili bol u zglobovima koji traje više dana, neobjašnjiv umor, crvenilo i bol u oku.  Preporučuje se povremena kontrola kod reumatologa, čak i kada nemate simptome, naročito ako ste u prošlosti imali aktivniji oblik bolesti. Postoji mogućnost povratka bolesti, ali dugotrajna remisija je veoma dobar prognostički znak. Važno je da reagujete na vreme ako primetite bilo kakve nove simptome.

Nakon rutinske punkcije kolena, u većini slučajeva nije potrebno preventivno uzimati antibiotik. Punkcija se izvodi u strogo sterilnim uslovima i rizik od infekcije je veoma mali. Antibiotik se uvodi samo ukoliko postoji sumnja na već prisutnu infekciju zgloba (septični artritis) ili ako se naknadno pojave znaci infekcije, kao što su: pojačan bol u zglobu, crvenilo i toplina oko kolena, povišena telesna temperatura ili naglo pogoršanje otoka. Ukoliko nemate ove simptome, dovoljno je da pratite stanje kolena, izbegavate veće opterećenje 24–48 sati i javite se lekaru ako primetite bilo kakvo pogoršanje. Dakle, rutinska primena antibiotika nakon punkcije kolena se ne preporučuje, osim ako za to ne postoji jasan medicinski razlog.