Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovana,

psihički i fizički stres može imati uticaj na aktivnost sistemskog eritemskog lupusa, ali to ne znači da će kod svake osobe neminovno doći do pogoršanja bolesti. Kod dela pacijenata stresni periodi mogu delovati kao okidač za pogoršanje (flare), najčešće kroz poremećaj sna, iscrpljenost, pad imuniteta, preskakanje terapije ili pojavu infekcija. Kod drugih pacijenata, čak i pri izraženom stresu, ne dolazi do promena u aktivnosti bolesti, naročito ako je lupus stabilan i terapija se redovno uzima. Važno je da obratite pažnju na rane znake moguće aktivacije, kao što su: pojačan umor koji ne prolazi odmorom, bolovi ili otok zglobova, novi ili izraženiji kožni osip, povišena temperatura bez jasnog razloga, pogoršanje laboratorijskih nalaza. U stresnom periodu posebno je važno: ne prekidati niti menjati terapiju na svoju ruku, održavati što redovniji ritam sna i ishrane, javiti se reumatologu ako primetite nove ili jače simptome, razmotriti načine za kontrolu stresa (razgovor, psihološka podrška, blage tehnike relaksacije). Ako je Vaša bolest trenutno u remisiji i terapija adekvatna, stres sam po sebi ne mora dovesti do pogoršanja, ali zahteva pojačanu pažnju i praćenje.

Poštovani, reumatoidni artritis je hronična, autoimunska, upalna bolest koja prvenstveno zahvata zglobove, ali može uticati i na opšte stanje organizma. Bol, otok, ukočenost i smanjena snaga u šakama i stopalima nisu samo posledica fizičkog rada, već direktna posledica same bolesti. Težak fikzički posao, kao što je građevinski rad, ne uzrokuje reumatoidni artritis, ali ga značajno pogoršava. Nošenje tereta, rad u prisilnim položajima, ponavljajući pokreti, vibracije alata i rad na hladnoći mogu da dovedu do jačih bolova, češćih upala i bržeg oštećenja zglobova. Koliko dugo osoba sa reumatoidnim artritisom može da radi fizički zahtevan posao ne može da se precizno vremenski odredi, jer zavisi od: težine i aktivnosti bolesti, odgovora na terapiju, stepena oštećenja zglobova i vrste i inteziteta fizičkog rada. Međutim iz reumatološke prakse je poznato da dugotrajno obavljanje teškog fizičkog rada često dovodi do pogoršanja bolesti i ranijeg gubitka radne sposobnosti kod obolelih od reumatoidnog artritisa. Zbog toga se pacijentima koji imaju reumatoidni artritis savetuje: smanjenje fizičkog opterećenja, prilagođavanje radnog mesta, razmatranje promene posla ukoliko bolovi i upale traju i procena radne sposobnosti u saradnji sa reumatologom i lekarom medicine rada. Važno je da se naglasi da stalni bolovi nisu normalni niti nešto što pacijent treba da trpi, već znak da bolest nije dovoljno kontrolisana ili da je fizičko opterećenje preveliko. Redovne kontrole kod reumatologa i pravovremeno prilagođavanje terapije i radnih uslova ključni su za očuvanje funkcije zglobova i kvalitet života. 

Razumem Vašu zabrinutost. Kod osoba koje koriste lekove za osteoporozu (najčešće bisfosfonate ili denosumab koji su antiresorptivni lekovi), moguće su komplikacije nakon vađenja zuba, ali je važno naglasiti da su one retke. Najpoznatija, ali i dalje vrlo neuobičajena komplikacija, zove se osteonekroza vilice. Može da se javi sporije zarastanje kosti vilice nakon zahvata. Kod pacijenata koji lek uzimaju u tabletama (npr. alendronat) rizik je veoma mali, a rizik je nešto veći ukoliko: terapija traje duže od 5 godina, ako se lek prima intravenski, ako se istovremeno koriste kortikosteroidi ili postoji dijabetes, pacijent je pušač ili ima lošu oralnu higijenu. Za većinu pacijenata sa osteoporozom, vađenje zuba prođe bez ikakvih problema. Potrebno je da se obavezno obavesti stomatolog o tome koji lek se koristi i koliko dugo. Ne prekidati terapiju na svoju ruku. Stomatolog će zahvat uraditi što obazrivije i dat savete za brže zarastanje. Nakon vađenja zuba potrebno je dobro održavanje lične higijene. Kada je potrebno da se javite lekaru? ukoliko postoji bol koji ne prolazi, otok ili crvenilo, rana koja ne zarasta, osećaj ili postojanje vidljive kosti u ustima. Iako su komplikacije moguće, one su veoma retke, a uz dobru saradnju stomatologa i reumatologa, vađenje zuba je najčešće bezbedno. 

Poštovana,

Na ovo pitanje ne postoji jedan kratak odgovor, jer reumatske bolesti predstavljaju veliku i raznoliku grupu oboljenja. U najvećem broju slučajeva, reumatske bolesti se ne mogu u potpunosti "izlečiti" u smislu trajnog nestanka bolesti, ali se danas mogu vrlo uspešno držati pod kontrolom. Savremene terapije omogućavaju da se upala smiri, bolovi smanje ili nestanu, da se spreči oštećenje zglobova i da pacijenti vode normalan ili gotovo normalan život. Kod upalnih reumatskih bolesti (kao što je reumatoidni artritis , ankilozirajući spondilitis ili sistemski lupus), cilj lečenja je postizanje remisije - stanja u kojem nema ili ima vrlo malo simptoma i znakova aktivne bolesti. Kod nekih pacijenata remisija može trajati godinama, naročito ako se bolest otkrije i leči na vreme. Kod degenerativnih bolesti zglobova (npr. artroze), promene koje su već nastale ne mogu se vratiti u prvobitno stanje, ali se simptomi mogu ublažiti, a napredovanje usporiti pravilnom terapijom, fizičkom aktivnošću i prilagođavanjem života. Važno je naglasiti da je rano postavljanje dijagnoze i redovno praćenje od strane reumatologa ključno. Što se ranije lečenje, veće su šanse za dobru kontrolu bolesti i očuvanje kvaliteta života. Ukoliko imate simptome koji traju ili se pogoršavaju, savetuje se da se javite lekaru radi pregleda i individualnog plana lečenja. 

Srdačan pozdrav

Bolovi u zglobovima nisu uvek posledica starenja. Normalno starenje može dovesti do privremenih bolova i ukočenosti, naročito nakon opterećenja ili na kraju dana. Međutim, tzv. "reuma" (reumatske bolesti) ima neke karakteristike koje se razlikuju od običnog trošenja zglobova. Na reumatsku boelst češće ukazuju: - bol i ukočenost koji su najizraženiji ujutru i traju duže od 30-60 minuta, - oticanje, toplina ili crvenilo zglobova, - bolovi koji se javljaju i u mirovanju ili tokom noći, - simetrično zahvatanje zglobova (npr. obe šake), - umor, malaksalost, povišena temperatura ili gubitak telesne mase koji nije planiran. S druge strane, promene povezane sa starenjem (npr. artroza) obično traju: - bol koji se pojačava tokom dana i pri opterećenju, - kratkotrajnu jutarnju ukočenost, - poboljšanje tegoba u mirovanju. Ipak, granica nije uvek jasna. Zato je važno da se javite reumatologu ako bolovi traju duže od nekoliko nedelja, ako se pogoršavaju ili ometaju svakodnevne aktivnosti. Pregled, laboratorijske analize i po potrebi snimanja mogu pomoći da se utvrdi pravi uzrok i započne odgovarajuće lečenje na vreme.