Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovani, Gonartroza je hronična, degenerativna bolest zgloba kolena, čija se učestalost i težina povećavaju sa godinama. Kod starijih pacijenata, naročito onih sa kardiovaskularnim i gastrointestinalnim komorbiditetima, terapija mora biti individualno prilagođena i oprezno vođena. Terapijski modaliteti koji su kontraindikovani ili ograničeni u ovom slučaju:

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Oralni NSAIL (ibuprofen, diklofenak, naproksen i slični) su nepoželjni: zbog ulkusa želuca (rizik od krvarenja i perforacije), zbog angine pektoris (povećan kardiovaskularni rizik). Ako se i razmatraju, to je samo kratkotrajno, u minimalnoj dozi i uz gastroprotekciju, ali se u praksi kod ovakvih pacijenata najčešće izbegavaju.

1. Selektivni COX-2 inhibitori: Imaju manji rizik za želudac, ali nisu bezbedni kod kardiovaskularnih bolesnika, pa se takođe ne preporučuju rutinski.

2. Sistemski kortikosteroidi: Ne koriste se u lečenju gonartroze zbog nepovoljnog odnosa koristi i rizika.

3. Terapijski pristup koji se preporučuje:

   1. Nefarmakološke mere (osnova lečenja): redukcija telesne težine (ako postoji), individualno prilagođena kineziterapija, vežbe jačanja kvadricepsa, izbegavanje dugotrajnog opterećenja kolena, korišćenje štapa ili ortopedskih pomagala po potrebi

   2. Analgetici: Paracetamol u preporučenim dozama može biti lek prvog izbora za bol, uz praćenje ukupne dnevne doze.

   3. Topikalna terapija: NSAIL u obliku gelova i krema imaju znatno manji sistemski efekat i mogu biti korisni.

   4. Intraartikularne terapije: Injekcije kortikosteroida u zglob – mogu se primeniti povremeno kod jačih bolova i izliva, Hijaluronska kiselina – može ublažiti bol i poboljšati funkciju kod određenog broja pacijenata, Hondroprotektivna terapija: Glukozamin i hondroitin imaju ograničen, ali kod nekih pacijenata koristan efekat i dobar bezbednosni profil.

   5. Hirurško lečenje: U uznapredovalim stadijumima, kada konzervativna terapija ne daje rezultat, razmatra se ugradnja totalne endoproteze kolena, uz prethodnu kardiološku procenu.

   6. Kod pacijenta starog 75 godina sa gonartrozom, stabilnom anginom pektoris i ulkusnom bolešću želuca, lečenje mora biti multimodalno, oprezno i individualno, sa naglaskom na nefarmakološke mere, lokalne i intraartikularne terapije, dok se sistemski NSAIL uglavnom izbegavaju.

      Savetujem redovne kontrole kod reumatologa i saradnju sa kardiologom i gastroenterologom u planiranju terapije.

      Srdačan pozdrav

Poštovana,
Razumem Vašu zabrinutost u vezi sa dugotrajnom upotrebom kortikosteroida, naročito imajući u vidu Vaše pridružene bolesti. Međutim, važno je naglasiti da trenutno ne postoje prirodna sredstva ili alternativni preparati koji mogu zameniti kortikosteroide u lečenju reumatske polimijalgije. Reumatska polimijalgija je zapaljensko oboljenje, a kortikosteroidi su i dalje jedina terapija koja pouzdano i brzo kontroliše upalu i simptome, kao što su bol i ukočenost. Odlaganje ili izostavljanje adekvatne terapije može dovesti do pogoršanja bolesti i ozbiljnih komplikacija. Određena prirodna sredstva (npr. blaga fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljan unos vitamina D i kalcijuma) mogu imati podršku opštem zdravlju i pomoći u smanjenju neželjenih efekata terapije, ali ne mogu lečiti samu bolest niti zameniti propisanu terapiju. U nekim slučajevima, kada postoje neželjeni efekti kortikosteroida ili potreba za njihovim smanjenjem, reumatolog može razmotriti uvođenje dodatnih lekova koji omogućavaju niže doze kortikosteroida, ali se i to sprovodi isključivo pod medicinskim nadzorom. Savetujem da se pre uzimanja bilo kakvih biljnih preparata ili suplemenata obavezno posavetujete sa svojim lekarom, kako bi se izbegle moguće neželjene interakcije sa terapijom.

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

reumatska polimijalgija je oboljenje koje vrlo dobro reaguje na terapiju kortikosteroidima, ali se oni, nažalost, moraju koristiti duži vremenski period. Kod većine pacijenata terapija traje od jedne do dve godine, ponekad i duže, uz postepeno smanjivanje doze čim se bolest stavi pod kontrolu. Cilj je uvek da se koristi najmanja efikasna doza koja drži simptome pod kontrolom. S obzirom na to da imate povišen krvni pritisak, glaukom i osteoporozu, neophodan je poseban oprez. Kortikosteroidi mogu uticati na pogoršanje ovih stanja, zbog čega je važno redovno praćenje krvnog pritiska, očnog pritiska, kao i gustine kostiju. Često se istovremeno uvodi i terapija za zaštitu kostiju (kalcijum, vitamin D, po potrebi i dodatni lekovi). Vaš lekar se u tom slučaju može da odluči da uvede methotrexate kao imunosupresivni lek koji bi omogućio primenu manjih doza kortikosteroida. Nikako se ne savetuje samostalno prekidanje terapije ili naglo smanjivanje doze. Odluku o trajanju i prilagođavanju terapije donosi isključivo reumatolog, na osnovu kliničkog stanja i laboratorijskih nalaza. Uz redovne kontrole i pažljivo vođenu terapiju, većina pacijenata postiže dobru kontrolu bolesti uz prihvatljiv rizik od neželjenih efekata.

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

Otok obe noge kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom može imati više mogućih uzroka i važno je da se ne zanemari. Jedan od češćih razloga može biti zahvaćenost bubrega (lupusni nefritis), kada dolazi do gubitka proteina putem urina, što može izazvati zadržavanje tečnosti i oticanje nogu. Takođe, lekovi koji se koriste u terapiji lupusa, naročito kortikosteroidi, mogu doprineti zadržavanju tečnosti u organizmu. Drugi mogući uzroci uključuju poremećaje cirkulacije, smanjenu fizičku aktivnost, kao i probleme sa srcem ili krvnim sudovima, koji se kod autoimunih bolesti mogu javiti češće nego u opštoj populaciji. S obzirom na to da otoci mogu ukazivati na ozbiljnije stanje, savetujem da se što pre javite svom reumatologu ili izabranom lekaru radi kliničkog pregleda i dodatnih analiza (krvne i urinarne analize, eventualno ultrazvučni pregled). Pravovremena procena je ključna za adekvatno lečenje.

Srdačan pozdrav.

Poštovana, razumem Vašu zabrinutost, ali na osnovu samog nalaza ANA 1/80, mrljasti tip, ne može se postaviti dijagnoza lupusa. ANA test je nespecifičan i može biti pozitivan kod zdravih osoba, naročito u niskim titrima kao što je 1/80. Smatra se da je titar 1/80 graničan ili nizak, i sam po sebi nije dovoljan dokaz za sistemski eritemski lupus. Za dijagnozu lupusa važno je: da postoje klinički simptomi (npr. bolovi i otoci zglobova, osip, fotosenzitivnost, afte, opadanje kose, umor, zahvaćenost bubrega i sl.) kao i dodatne laboratorijske analize (anti-dsDNA, anti-Sm, komplementi C3/C4, krvna slika, urin i dr.). Ako nemate karakteristične tegobe, ovaj nalaz najčešće nema klinički značaj i može se samo pratiti. Savetujem da se javite reumatologu na pregled, koji će u kontekstu vaših simptoma (ako ih ima) odlučiti da li je potrebna dodatna dijagnostika ili samo povremena kontrola. Srdačan pozdrav i bez panike – jedan nalaz sam po sebi ne znači bolest.