Pretraga po tagovima

Blagi kognitivni poremećaj je stanje koje predstavlja prelaznu fazu između zaboravljanja tipičnog za normalno starenje i blagih oblika demencije.

Porodica kao institucija je ključ rešavanja svakog problema, pa tako i kada je u pitanju adekvatno zbrinjavanje kada se neko od njenih članova nađe u kandžama demencije.

Izuzetno je bitno blagovremeno reagovanje i posmatranje srodnika u trećem dobu od strane porodice.

Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to uobičajeno i tada može biti veoma frustrirajuće. Intenzivnije zaboravljanje može biti posledica umora, problema sa štitnom žlezdom, upotrebe alkohola, depresije ili prosto starenja.

Istraživači su otkrili da je kod LGBT+ osoba 29 odsto veća verovatnoća da će se pojaviti pogoršanje kognitivnih sposobnosti, a verovatnoća da žive sami ili bez negovatelja je čak 60 odsto.

Alchajmerova demencija, kao najčešći oblik demencije, jeste oboljenje mozga koje vodi ka sporom gubitku mentalnih funkcija. Oboleli bivaju sve manje u stanju da se sete, da nauče nešto novo, da donose odluke ili da sprovode druge složene misaone procese. U fazi napretka bolesti ne mogu se više brinuti o sebi i drugima.

Bolesti desni i zuba mogu se negativno odraziti na funkcionisanje mozga, jer dovode do zapaljenskih procesa u celom organizmu, što je faktor rizika za gubitak mentalnih funkcija. Ove bolesti su povezane s povećanim rizikom od moždanog udara, demencije, depresije i pogoršane kognitivne funckije.

Postoje brojni dokazi koji ukazuju da ono što je loše za srce loše je i za mozak. Nova istraživanja su pokazala da su dobro poznati faktori rizika za koronarnu bolest i moždani udar ujedno i faktori rizika za nastanak demencije u starosti.

Alchajmerova bolest je degenerativni poremećaj mozga koji uništava neurone i veze u moždanoj kori, što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Ta bolest dovodi do postepenog, nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i, na kraju, sposobnosti za staranje o sebi.

Metahromatska leukodistrofija je oboljenje kod koga je deficijentni enzim aril sulfataza A. Do nakupljanja sulfolipida dolazi u jetri, bubrezima i drugim organima.

Alzheimerova bolest (Alzheimer disease) je progresivna cerebralna atrofija koja dovodi do demencije. Prvi put kao posebnu vrstu demencije opisao ju je nemački lekar Dr. Alois Alzheimer 1906. godine kod jedne pedesetjednogodišnje žene sa simptomima koji su se ispoljavali u vidu halucinacija, mentalne konfuzije i psihosocijalne neprilagođenosti. Bolest karakterišu nenormalni depoziti proteina u mozgu, kao što su ekstracelularni amiloidni plakovi i intracelularni neurofibrilarni spletovi, kao i holinergički deficit, ali etiologija bolesti još uvek nije razjašnjena.

Ljudski mozak počinje da popušta već u 27. godini, rezultat je istraživanja profesora Timotija Salthausa sa Univerziteta u Virdžiniji, koji je tokom sedam godina pratio 2.000 pacijenata dobrog zdravlja, starosti od 18 do 60 godina. Testovi za proveru mentalne agilnosti.

Naučnici upozoravaju da propisivanje antipsihotika pacijentima koji boluju od Alzheimerove bolesti udvostručuje rizik od smrti. S ovim lekovima treba biti vrlo oprezan.

Konzumiranje nekih sojinih produkata, kao što je tofu, može povećati rizik od demencije, otkrilo je istraživanje britanskih i indonežanskih naučnika.

Jedan od uzroka popuštanja pažnje je nedostatak joda u organizmu što može izazvati i teške poremećaje kod dece i odraslih. Nedovoljan unos usporava razvoj dece, a može smanjiti koeficijent inteligencije i do 15 %.