Pretraga po tagovima

Procenjuje se da će čak 40% pacijenata koji imaju dijabetes tip 2 u jednom momentu razviti hronično oboljenje bubrega.

Analiza urina se uglavnom radi kada postoje problemi kao što su krv u urinu, iritacija, itd. Od biohemijskih analiza, urea i kreatinin su najraniji indikatori loše funkcije bubrega.

Od hronične bolesti bubrega boluje svaka deseta osoba u svetu. U Srbiji se procenjuje da ima oko 700 000 pacijenta sa ovom hroničnom bolešću, koju karakteriše progresivni pad bubrežne funkcije. Upravo iz tog razloga, na Svetski dan bubrega je predstavljena brošura sa ciljem da olakša osobama koje boluju od hronične bolesti bubrega, proces dijalize i suočavanja sa bolešću i izazovima koje ona nosi.

Urolitijaza  je deo složenog kompleksa oboljenja i podrazumeva prisustvo uobličenih konkremenata (biominerala) u mokraćnim kanalima. Nastaje kao posledica višestrukih, složenih i međuzavisnih biohemijskih procesa.

Kamenje u bubrezima je jedna od najčešćih bolesti urinarnog trakta. Prema statistikama, muškarci su podložniji stvaranju kamenja u bubrezima. Hirurška intervencija uglavnom nije potrebna, ali savremena medicia donosi brojne procedure koje pacijentima mogu olakšati izbacivanje kamena.

Koren svih problema urinarnog trakta je suštinski nedostatak vode u organizmu, koja bi pomogla da se ovi problemi preduprede. Međutim, da li je svejedno koju vodu biramo kako bismo pomogli zdravlju svog urinarnog sistema?

Od početka godine u Srbiji je urađena samo jedna kadaverična transplantacija i to bubrega. Poslednja transplantacija srca urađena je početkom 2021. godine, a tokom avgusta iste godine i jetra. Danas više od 2.000 ljudi, čeka na transplantaciju organa i na spasonosno DA.

Presađivanje ljudskih organa je danas prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za lečenje akutnog popuštanja ili hronične bolesti organa. Uspešnim presađivanjem omogućava se novi život ali i bolji kvalitet života, kada se mnoge transplantirane osobe vrate normalnim životnim i radnim aktivnostima. Presađivanje ljudskih organa se može obavljati sa umrlog davaoca - kadavera (moždano mrtve osobe) i sa živog davaoca (deo jetre, bubreg).

Kod obolelih od šećerne bolesti tipa 1 (insulin zavisni tip) dijabetesna bolest bubrega se može razviti posle 3-5 godina (kod oko 50 odsto obolelih), a kod dijabetesa tipa 2 oštećenje bubrega dijagnostikuje se kod 20-40 odsto bolesnika u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.

Povodom 10. marta, Svetskog dana bubrega, pričali smo sa prof. dr Rajkom Hrvačevićem o značaju prevencije, bolestima i lečenju bubrežnih bolesti danas.

U dvadesetšestoj epizodi IBD podcasta razgovarali smo sa dr Jelenom Tadić, nefrologom sa VMA o bubrežnim bolestima kod IBD pacijenata.

Najčešće korišćen lek za dijabetes, smanjuje rizik od propadanja bubrega, kako pokazuje novo istraživanje.

Najčešće korišćen lek za dijabetes, smanjuje rizik od propadanja bubrega, kako pokazuje novo istraživanje.

Povrede bubrega su retke. One se javljaju kao zatvorene povrede i obično su udružene sa povredama drugih organa (jetra, slezina) koje daju mnogo izraženije simptome. Otvorene povrede nastaju pri direktnom povređivanju (hladnim ili vatrenim oružjem).

Tercijarni hiperparatireoidizam (THPT) se najčešće javlja posle transplantacije bubrega i usled perzistiranja sekundarnog hiperparatireoidizma. THPT se može javiti usled funkcionalne nesposobnosti transplantiranog bubrega, a posebno zbog nedovoljne produkcije kalcitriola.