Informacija iz programa presađivanja ljudskih organa u Republici Srbiji


Zakon o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“ broj 57/18)

Presađivanje ljudskih organa je danas prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za lečenje akutnog popuštanja ili hronične bolesti organa. Uspešnim presađivanjem omogućava se novi život ali i bolji kvalitet života, kada se mnoge transplantirane osobe vrate normalnim životnim i radnim aktivnostima. Presađivanje ljudskih organa se može obavljati sa umrlog davaoca - kadavera (moždano mrtve osobe) i sa živog davaoca (deo jetre, bubreg).

Zakonom o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“ broj 57/18), oblast presađivanja ljudskih organa sistemski je potpuno uređena, utvrđeni su i obezbeđeni uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslovi rada i način organizacije zdravstvenog sistema u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskih organa za presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanja prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Obavljanje delatnosti darivanja, testiranja, procene podobnosti davaoca i podobnosti ljudskih organa, pribavljanja, očuvanja, prevoza, dodele i presađivanja ljudskih organa u svrhu lečenja ljudi, mogu obavljati ovlašćene zdravstvene ustanove za darivanje ljudskih organa, ovlašćene zdravstvene ustanove za testiranje davaoca i primaoca ljudskih organa i ovlašćeni centri za presađivanje ljudskih organa koje ispunjavaju opšte sanitarno-tehničke, higijenske i druge utvrđene uslove kojim se uređuju bliži uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, kao i posebni uslovi propisani pismenim uputstvima zasnovanim na dokazima i standardima, odnosno standardnim operativnim postupcima (SOP).

Svaka stacionarna zdravstvena ustanova sa jedinicom intenzivnog lečenja (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa) uspostavlja sistem i efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje ljudskih organa umrlih lica, u skladu sa najboljom medicinskom praksom.

Sistem i procedure obuhvataju kvalifikovani kadar, opremu i proceduru za utvrđivanje smrti, obezbeđenje odgovarajućeg pristanka za darivanje ljudskih organa (i tkiva tamo gde je primereno), optimalno zbrinjavanje i održavanje vitalnosti ljudskih organa davaoca, procenu podobnosti davaoca i ljudskih organa, kao i obezbeđenje brze dostupnosti odgovarajućih informacija za potrebe državne ili međunarodne razmene ljudskih organa.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa imenuje najmanje jednog koordinatora za darivanje ljudskih organa ili članove koordinacionog tima. Koordinator za darivanje ljudskih organa ili članovi koordinacionog tima odgovorni su za uspostavljanje i sprovođenje procedura u zdravstvenoj ustanovi za darivanje ljudskih organa, koordinaciju timova za darivanje ljudskih organa iz centara za presađivanje ljudskih organa, koordinaciju prevoza timova i ljudskih organa, kao i obezbeđenje kvaliteta i bezbednosti raspoloživih ljudskih organa za presađivanje.

U slučaju međunarodne razmene ljudskih organa, koordinator za darivanje ljudskih organa ili članovi koordinacionog tima obezbeđuju prenos informacija o podobnosti davaoca i ljudskih organa, u što kraćem roku.

Zakon presađivanju ljudskih organa je u potpunosti usaglašen sa direktivama EU, i to: Direktivom 2010/53/EU Evropskog Parlamenta i Saveta od 7. jula 2010. godine o standardima kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa koji su namenjeni transplantaciji, Direktivom 2012/25/EU od 9. oktobra 2012. godine kojom se utvrđuju procedure informisanja za razmenu ljudskih organa namenjenih za transplantaciju između država članica, kao i Zakonom o potrvrđivanju konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 12/2010).

U Republici Srbiji, u centrima za presađivanje ljudskih organa obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca. Svakoj transplantaciji prethodi obrada bolesnika i stavljanje na Listu čekanja po tipu organa.

Poslovi transplantacije organa se obavljaju u pet transplantacionih centara, i to:

  • Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce);
  • Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra);
  • Univerzitetskom kliničkom Niš (bubreg);
  • Vojnomedicinskoj Akademiji (bubreg i jetra);
  • Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg).

U svih 5 centara se obavlja transplantacija bubrega, u 3 transplantacija jetre i u jednom transplantacije srca. Tipizacija tkiva se obavlja u 2 EFI akreditovane referentne laboratorije (Institut za transfuziju Srbije i Zavod za transfuziju Novi Sad).

Selekcija bolesnika za transplantaciju bubrega, jetre i srca vrši se po strogo utvrđenim alokacionim modelima.

1. Broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju bubrega

  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2016. godinu je 720;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2017. godinu je 765;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2018. godinu je 760;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2019. godinu je 780;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2020. godinu je 807.
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2021. godinu je 719.
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega za 2022. godinu je 725.

2. Broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre

  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2017. godinu je 36 (23 muškarca i 13 žena, uzrasta od 27-64 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2018. godinu je 33 (20 muškaraca i 13 žena uzrasta od 19-60 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2019. godinu je 42 (22 muškarca i 20 žena, uzrasta od 20-65 godine);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2020. godinu je 43 (27 muškarca i 16 žena, uzrasta od 20-65 godine);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2021. godinu je 59 (36 muškarca i 23 žena, uzrasta od 20-65 godine);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju jetre za 2022. godinu je 61, od toga u aktivnom statusu T je 48 bolesnik, dok su u statusu non T 13 bolesnika. Broj bolesnika muškog pola iznosi 38 (od toga u statust T 27), a ženskog pola 23 (od toga u statusu T 20);

3. Broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca

  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2016. godinu je 36 (6 pacijenata transplantirano u 2016. godini, 1 žena i 35 muškaraca, najmlađi pacijent uzrast od 18 godina, 15 pacijenata starijih od 50 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2017. godinu je 35 (7 pacijenata transplantirano u 2017. godini, 1 žena i 34 muškarca, najmlađi pacijent uzrast od 18 godina, 17 pacijenata starijih od 50 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2018. godinu je 53 (10 pacijenata transplantirano u 2018. godini, 2 žene i 51 muškarac, najmlađi pacijent uzrast od 18 godina, 27 pacijenata starijih od 50 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2019. godinu je 39 (3 bolesnika transplantirano u 2019. godini, 39 muškaraca, najmlađi pacijent uzrast od 18 godina, 19 pacijenata starijih od 50 godina);
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2020. godinu je 28;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2021. godinu je 31;
  • Ukupan broj bolesnika na Listi čekanja za transplantaciju srca za 2022. godinu je 34. Od toga su 32 muškarca i 2 žene, uzrasta od 27-63 godine.

Ukupan broj donora i broj transplantiranih organa u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji

  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2010. godini: realizovano je 38 donora i obavljeno 86 transplantacije organa (67 bubrega i 19 jetri);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2011. godini: realizovano je 26 donora i obavljeno 58 transplantacije organa (49 bubrega i 58 jetri);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2012. godini: realizovano je 28 donora i obavljeno 54 transplantacije organa (47 bubrega i 7 jetri);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2013. godini: realizovan je 41 donor i obavljeno 95 transplantacija organa (74 bubrega, 17 jetri i 4 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2014. godini: realizovano je 22 donora i obavljeno 46 transplantacije organa (37 bubrega, 4 jetre i 5 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2015. godini: realizovano je 18 donora i obavljene 44 transplantacije organa (32 bubrega, 7 jetri i 5 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2016. godini: realizovano je 14 donora i obavljeno 36 transplantacija organa (22 bubrega, 8 jetri i 6 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2017. godini: realizovano je 40 donora i obavljene 92 transplantacije organa (62 bubrega, 23 jetre i 7 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2018. godini: realizovano je 23 donora i obavljene 64 transplantacije organa (38 bubrega, 16 jetri i 10 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2019. godini: realizovano je 15 donora i obavljeno 37 transplantacija organa (21 bubreg, 9 jetri i 7 srca);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2020. godini: realizovano je 3 donora i obavljeno 10 transplantacija organa (6 bubrega, 3 jetre i 1 srce);
  • Ukupan broj donora i broj obavljenih transplantacija organa u 2021. godini: realizovano je 3 donora i obavljeno 9 transplantacija organa (5 bubrega, 3 jetre i 1 srce, kao i 4 rožnjače);

Važno je napomenuti da je u zdravstvenim ustanovama za darivanje ljudskih organa, odnosno transplantacionim centrima (zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, koje su ovlašćene za uzimanje, odnosno za presađivanje ljudskih organa), za vreme trajanja pandemije virusom korona (Covid - 19) i nestabilne epidemiološke situacije, nije bilo moguće realizovati veći broj donora, kao i transplantacija ljudskih organa.

Broj realizovanih donora i stopa doniranja 2010-2021. godine
Godina Broj donora Stopa donorstva (pmp)
2010 38 5.28
2011 26 3.61
2012 28 3.89
2013 41 5.69
2014 22 3.1
2015 18 2.5
2016 14 1.9
2017 40 5.55
2018 23 3.2
2019 15 2.08
2020 3 0.42
2021 3 0.42

Darivanje ljudskih organa

U Mreži zdravstvenih ustanova koje u skladu sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“, broj 57/18), obavljaju poslove darivanja, testiranja, procene podobnosti davaoca i podobnosti ljudskih organa, pribavljanja, očuvanja, prevoza, dodele i presađivanja ljudskih organa u svrhu lečenja ljudi su ovlašćene zdravstvene ustanove za darivanje ljudskih organa, odnosno DONOR BOLNICE.

Svaka zdravstvena ustanova sa jedinicom intenzivnog lečenja je u obavezi da uspostavi sistem i efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje ljudskih organa umrlih lica, u skladu sa savremenim medicinskim dostignućima i najvišim profesionalnim standardima.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa je stacionarna zdravstvena ustanova, u kojoj se obavljaju postupci i poslovi pribavljanja, odnosno uzimanja ljudskih ogana od umrlih lica, namenjenih za presađivanje.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa raspolaže sa kvalifikovanim kadrom, opremom i prostorom u kojem se obavljaju poslovi utvrđivanja smrti, obezbeđenja odgovarajućeg pristanka za darivanje ljudskih organa, optimalno zbrinjavanje i održavanje vitalnosti ljudskih organa davaoca, procenu podobnosti davaoca i ljudskih organa, kao i brze dostupnosti odgovarajućih informacija za potrebe državne ili međunarodne razmene ljudskih organa.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa imenuje najmanje jednog koordinatora za darivanje ljudskih organa ili članove koordinacionog tima. Koordinator za darivanje ljudskih organa je doktor medicine specijalista odgovarajuće specijalnosti (anesteziologije sa reanimatologijom ili neurologije).

Testiranje davaoca i primaoca ljudskih organa

Republički program za presađivanje ljudskih organa u organizacionoj strukturi zdravstvenih ustanova obuhvata i zdravstvene ustanove koje vrše imunogenetska i mikrobiološka, odnosno virusološka testiranja primaoca i davaoca organa, imajući u vidu da su nezaobilazna i obavezna u proceduri presađivanja organa.

Presađivanje ljudskih organa

Centar za presađivanje ljudskih organa, odnosno transplantacioni centar je zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, koja je ovlašćena za uzimanje, odnosno presađivanje pojedinog ili više ljudskih organa.

Centar za presađivanje ljudskih organa ima u radnom odnosu najmanje:

1) koordinatora za presađivanje ljudskih organa,
2) tim za uzimanje ljudskih organa,
2) tim za presađivanje ljudskih organa.

Koordinator za presađivanje ljudskih organa je doktor medicine, specijalista odgovarajuće specijalnosti, sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima iz oblasti presađivanja ljudskih organa. Zadužen je za koordinaciju postupaka uzimanja ljudskih organa sa zdravstvenom ustanovom za darivanje ljudskih ogana, odnosno centrom za presađivanje ljudskih organa, kao i koordinaciju i izveštavanje Uprave za biomedicinu.

Tim za uzimanje ljudskih organa je deo stručnog tima za presađivanje ljudskih organa ovlašćenog centra za presađivanje, a obavlja uzimanje ljudskih organa u svrhu presađivanja. Tim za presađivanje ljudskih organa je stručni tim ovlašćenog centra za presađivanje ljudskih organa koji obavlja presađivanje jedne ili više vrsta ljudskih organa.

U skladu sa Zakonom o presađivanju ljudskih organa, formirana je Mreža zdravstvenih ustanova za darivanje ljudskih organa, odnosno centara za presađivanje ljudskih organa, kao i hla tipizacije i koordinatora za darivanje ljudskih organa i koordinatora za presađivanje ljudskih organa.

Mrežom zdravstvenih ustanova jasno je definisano:

  • Pet (5) zdravstvenih ustanova za presađivanje ljudskih organa, koje obavljaju poslove i darivanja ljudskih organa, u kojima su imenovani koordinatora za darivanje ljudskih organa i koordinatori za presađivanje ljudskih organa;
  • 35 zdravstvenih ustanova za darivanje ljudskih organa, u kojima su imenovani
    koordinatora za darivanje ljudskih organa i članova koordinacionih timova za darivanje ljudskih organa;
  • Dve (2) EFI akreditovane referentne laboratorije za HLA tipizaciju.

U skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme, kadra i standarda kvaliteta u zdravstvenim ustanovama za darivanje ljudskih organa, odnosno zdravstvenim ustanovama za testiranje davaoca i primaoca ljudskih organa, kao i u centrima za presađivanje ljudskih organa (Službeni glasnik RS“ broj 71/2019), propisani su bliži uslovi u pogledu prostora, opreme, kadra i standarda kvaliteta u zdravstvenim ustanovama za darivanje ljudskih organa, odnosno zdravstvenim ustanovama za testiranje davaoca i primaoca ljudskih organa, kao i u centrima za presađivanje ljudskih organa.

Svaka zdravstvena ustanova sa jedinicom intenzivnog lečenja (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa) uspostavlja sistem i efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje ljudskih organa umrlih lica, u skladu sa savremenim medicinskim dostignućima i najvišim profesionalnim standardima.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa je stacionarna zdravstvena ustanova, u kojoj se obavljaju postupci i poslovi pribavljanja, odnosno uzimanja ljudskih organa od umrlih lica, namenjenih za presađivanje.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa raspolaže kvalifikovanim kadrom, opremom i prostorom u kojem se obavljaju poslovi utvrđivanja smrti, obezbeđenja odgovarajućeg pristanka za darivanje ljudskih organa, optimalno zbrinjavanje i održavanje vitalnosti ljudskih organa davaoca, procenu podobnosti davaoca i ljudskih organa, kao i brze dostupnosti odgovarajućih informacija za potrebe državne ili međunarodne razmene ljudskih organa.

Zdravstvena ustanova za darivanje ljudskih organa imenuje najmanje jednog koordinatora za darivanje ljudskih organa ili članove koordinacionog tima. Koordinator za darivanje ljudskih organa je doktor medicine specijalista odgovarajuće specijalnosti, sa najmanje dve godine radnog iskustva.

Centar za presađivanje ljudskih organa je zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada, a koja je ovlašćena za uzimanje, odnosno presađivanje pojedinog ili više ljudskih organa. Centar za presađivanje ljudskih organa ima u radnom odnosu najmanje:

1) koordinatora za presađivanje ljudskih organa,
2) tim za uzimanje ljudskih organa,
3) tim za presađivanje ljudskih organa.

Koordinatora za presađivanje ljudskih organa imenuje direktor zdravstvene ustanove, odnosno centra za presađivanje ljudskih organa.

Koordinator za presađivanje ljudskih organa je doktor medicine specijalista odgovarajuće specijalnosti, sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima iz oblasti presađivanja
ljudskih organa. Zadužen je za koordinaciju postupaka uzimanja ljudskih organa sa zdravstvenom ustanovom za darivanje ljudskih organa, odnosno centrom za presađivanje ljudskih organa, kao i koordinaciju i izveštavanje Uprave za biomedicinu. Pored toga, zadužen je za stručno osposobljavanje i edukaciju članova tima za uzimanje ljudskih organa i tima za presađivanje ljudskih organa, sistem kvaliteta programa za presađivanje ljudskih organa i učestvuje u nacionalnim i međunarodnim stručnim telima i skupovima iz svoje nadležnosti.

Tim za uzimanje ljudskih organa je deo stručnog tima za presađivanje ljudskih organa ovlašćenog centra za presađivanje, a obavlja uzimanje ljudskih organa u svrhu presađivanja.

Tim za presađivanje ljudskih organa je stručni tim ovlašćenog centra za presađivanje ljudskih organa koji obavlja presađivanje jedne ili više vrsta ljudskih organa.

Uz zdravstvene radnike centar za presađivanje ljudskih organa ima na raspolaganju doktora medicine specijalistu psihijatrije ili diplomiranog psihologa sa odgovarajućim iskustvom u evaluaciji potencijalnih živih davalaca, porodične interakcije i psihološku podršku timu za presađivanje ljudskih organa, primaocima organa i pacijentima, kao i socijalnog radnika za sprovođenje programa socijalne rehabilitacije primaoca organa.

Centar za presađivanje ljudskih organa ima administratora (ili glavnu sestru) za poslove iz oblasti presađivanja ljudskih organa koji je odgovoran za administrativno upravljanje medicinskom dokumentacijom i obezbeđenje sledljivosti organa iz nadležnosti.

Za delatnost presađivanja organa kod pacijenata - dece, članovi tima za presađivanje ljudskih organa imaju dokazano iskustvo u presađivanju pojedinog organa kod pacijenata - dece, a tim za presađivanje ljudskih organa u svom sastavu ima i doktora medicine specijalistu pedijatrije odgovarajuće uže specijalnosti.

Pored toga, važnu savetodavnu ulogu u organizaciji programa darivanja i presađivanja ljudskih organa imaju republičke stručne komisije, i to:

  • Republička stručna komisija za transplantaciju bubrega;
  • Republička stručna komisija za transplantaciju jetre;
  • Republička stručna komisija za transplantaciju srca.

APEL ZA ŽIVOT

6. jun. 2022. Nacionalni dan donora,  obeležavamo bez i jedne urađene kadeverične transplantacije u Srbiji. Broj urađenih transplantacija u 2021. godini bio je jednocifren, dok je u susednoj Hrvatskoj, urađeno 268 transplantacija! Prosečan broj urađenih transplantacija u Srbiji u proteklih 11 godina je 57, dok je u Hrvatskoj 400. Istovremeno, prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu i Ministarstva zdravlja, na listi čekanja nalazi se 820 ljudi koji čekaju organ (jetra, bubreg i srce)  – među njima i 35oro dece koji idu na dijalizu i još oko 1000 ljudi koji čekaju na transplantaciju rožnjače.

Iskoristićemo priliku da se zahvalimo svim porodicama koji su u trenutku svog najvećeg gubitka stegle srce, dale saglasnost i time promenile i produžile život ljudima čiji su dani bili odbrojani. Iz pijeteta prema njima apsolutno ne možemo reći da naš narod nije human, jer ako u 2021. godini zatraženo 4 saglasnosti, a potvrdni odgovor dobijen od 3 porodice, humanost ljudi ne može da bude označena kao glavni problem u procesu transplantacije. Oko 75% porodica daje saglasnost, što se poklapa sa mišljenjem struke koji kažu da od oko 80% porodica dobiju potvrdan odgovor. Glavni problem je što su transplantacije skrajnute, što se porodice ne pitaju za saglasnost, što se naše šanse za život propuštaju. U našoj zemlji deca idu na dijalizu po 10 i više godina. Na dijalizu ide oko 5000 ljudi, na listi čekanja za transplantaciju bubrega je oko 800. Postoje pacijenti koji nisu kandidati, ali i pacijenti očajni, svesni da je transplantacija misaona imenica ni ne žele, niti pokušavaju da budu na listi čekanja za smrt. Jednostavno, svoj red da sudija odsvira kraj čekaju prikovani na aparat za dijalizu.
Zvanični statistički podaci dobijeni od Uprave za biomedicinu marta 2022.
Statistika kaže da samo 10% ljudi sa liste čekanja doživi svoju drugu šansu. Pitamo javno, zašto i kako smo došli do juna meseca bez transplantacija za ljude sa liste i zašto smo nevidljivi, ostavljeni bez šanse da nam se produži život? Ogorčeni, otpisani i neutešni pitamo se, zašto nam se ugrožava osnovno ljudsko pravo, pravo na život?

Da podsetimo, početkom marta Ministarstvu zdravlja predato je više od 11.000 potpisa prikupljenih u okviru inicijative “Donorstvo je herojstvo” kao apel za hitan prijem i sastanak u nadležnom Ministarstvu kako bi se kroz zajednički dijalog i hitno delovanje što pre pristupilo sistemskom rešavanju ovog problema. Nakon nekoliko formalni sastanka sa Upravom za biomedcinu i državnim sekretarom, i dalje nema konkretnih dela i akcije koji bi govorili u prilog tome da će se ova mračna statistika promeniti. Dobre namere se ne dovode u pitanje, one su stvar vaspitanja, nas interesuje konkretna posledica dobrih namera, a to je da transplantacija u Srbiji ne bude misaona imenica.  

Udruženje Donorstvo je herojstvo
Udruženje nastalo sa jednim jedinim ciljem – da transplantacija u Srbiji ne bude misaona imenica!

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde