Miljan Milosavljević iz Beograda: Verujte savremenoj medicini - ona je jedina zasnovana na dokazima

Miljan Milosavljević je programer iz Beograda i otac dvoje dece, koji je svoju borbu s ulceroznim kolitisom započeo 2014. godine, dok je živeo i radio u inostranstvu. Kada je bolest ušla u njegov život, on nije shvatao da će od tog trenutka živeti s hroničnim stanjem, koje zahteva doživotno lečenje. Onda kada je ulcerozni kolitis ponovo zakucao na vrata njegovog života, Miljan je shvatio ozbiljnost situacije i prvi put se suočio s nekim krajnje egzistencijalnim pitanjima.

'Nikada ranije nisam imao bilo kakve stomačne probleme'

Miljanovi prvi simptomi u vidu krvavih stolica, desili su se dok je sa suprugom živeo i radio u Nemačkoj: 'Tamo su veoma dobro poznavali ove bolesti i nisam imao nikakvih problema da dođem do dijagnoze, te sam je jako brzo i dobio. Propisali su mi kortikosteroide u vidu čepića koji su umirili to stanje. Pre toga nikad nisam imao slične simptome, bilo kakve crevne probleme, ali sam imao stresove neposredno pre toga. Tada nisam dobio dugoročnu terapiju, nisam ni smatrao da sam bolestan, dok prošle godine nisam dobio simptome ponovo. Moja žena i ja smo se u to vreme već vratili u Srbiju, pred njen porođaj. Po preporukama prijatelja, otišao sam privatno kod prof. dr Aleksandre Sokić Milutinović i odradio kolonoskopiju i patohistološku analizu, gde je bilo jasno da je uzrok problema koje imam upravo ulcerozni kolitis.'

Nekada je povezivao svoje simptome sa stresom, međutim, tada je situacija bila nešto drugačija: 'Nedugo nakon što sam se oporavio od druge infekcije koronavirusom, aktivirao se i ulcerozni kolitis. Inače sam kompletno vakcinisan protiv kovida, međutim, ipak me nije zaobišao. Prvi simptomi tog relapsa su se ogladali kroz česte, krvave stolice, kao i prvi put kada se bolest javila. Pokušao sam, baš kao i tada to da rešim ishranom, međutim, nije bilo rezultata, tako da sam završio kod dr Sokić Milutinović koja mi je uspostavila terapiju i nastavila da me prati. Primao sam Salofalk i kortikosteroide za akutne probleme, koje sam prestao da uzimam za oko nedelju dana. Od tada, do danas, simptome nisam više imao i bolest od tada miruje. Uskoro bi trebalo da idem na kontrolu, a na prethodnoj su svi parametri bili u normali, tako da smatram da sam u remisiji, što bi i sledeći kontrolni pregled trebalo da potvrdi.'

Privatno lečenje ima prednosti, ali postoje i mane

Baš kao i svi drugi pacijenti koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, ni Miljan nije najsrećniji što je baš njega zadesila zapaljenska bolest creva, međutim, naglasio nam je da ga je upravo ova dijagnoza navela da bolje sagleda mnoge stvari u životu i da ih preispita: 'Objektivno gledano ništa mi ne pada teško u medicinskom smislu, ali psihički imam dosta dilema, a pritom ako želim da dođem do odgovora na pitanja koja imam, moram dosta da se potrudim, u čemu UKUKS i Stetoskop.info zaista pomažu. Lekara nema dovoljno i nemaju dovoljno vremena da odgovaraju na sva pitanja pacijenata, što je otežavajuća okolnost, pogotovo ako se lečite privatno, gde nema sestara koje su dostupne pacijentima uvek, kao što je to u mom slučaju. Privatno lečenje ima svojih prednosti, kao što je ta da može brzo i lako da se zakaže pregled, ali ima i svojih mana, kao što je upravo ova. Teško mi pada predikcija budućnosti uz ovu dijagnozu. Voleo bih da dugi period imam efikasno lečenje, ali me muči pitanje da li će to stvarno biti tako.'

'U odnosu na pacijente koje sam upoznao i za koje sam čuo, sebe bih okarakterisao kao lakšeg pacijenta. Vidim da postoje ljudi s mnogo ozbiljnijim problemima od mog, te kad čujem njihove priče, budem zahvalan što sam ovako prošao.'

Redovna fizička aktivnost doprinosi održanju remisije

'Danas mnogo više obraćam pažnju na ishranu, nego nekad, a uz to sam i dosta fizički aktivan.' - ističe Miljan i dodaje: 'Može se reći da sam smanjio svoju telesnu masu, jer izbegavam određene namirnice i jedem mnogo više povrća. Radio sam test intolerancije na namirnice u ishrani i po tome, ono što bi trebalo da izbegavam koliko je to moguće jeste mleko i suncokret, te se trudim da mlečne proizvode izbegavam kompletno, bar u osnovnom obliku. Izbegavam crvena mesa i mesne prerađevine, a suncokret izbegavam kada je u pitanu ulje, tu je alterntiva maslinovo ulje. Ne jedem slatkiše, grickalice, prženu i brzu hranu, naravno. Veoma se dobro osećam, trčim i vozim bicikl, što doprinosi zdravlju na duže staze, ali ne gradi toliko masu samih mišića, što nekim muškarcima koji su se ranije intenzivno bavili sportom može uticati na samopouzdanje, ali meni je važno da sam zdrav, na prvom mestu. Redovna fizička aktivnost mnogo znači za održanje remisije.'

'Nekada sam se bavio ragbijem, tako da zbog toga imam dosta oštećenja na zglobovima, ali to me ne sprečava da budem i dalje fizički aktivan. To nisu bog zna kakvi problemi, ali umeju da me zabole kolena i laktovi, a magnetnom rezonanom je utvrđeno da su mi meniskusi istrošeni i da ostoje oštećenja koja izazivaju probleme povremeno.'

'Okolina uvek ima neki savet i preporuku'

Kako nam Miljan to predstavlja, ono što je vrlo karakteristično za okolinu kad sazna da je neko bolestan, jeste da svi imaju neki savet i svi bi da daju svoje mišljenje o tome kako bolest treba da se leči: 'Tu ispliva i mnogo alternativnih pravaca, a ja s time imam problem, jer ništa od toga nije utvrđeno naučno i ubeđen sam da ova bolest mora da se leči konvencionalno, standardnom, zapadnom medicinom i da ništa osim toga nije efektivno.'

'Moja bliža okolina nije mnogo teško podnela vest o mojoj bolesti jer sam se pre svega i sam trudio da ih ne opterećujem time.' - naglašava nam: 'Zapitao sam se, kada mi se bolest aktivirala prošle godine, da li bi trebalo da se preselim u inostranstvo zbog boljeg lečenja, da li bi trebalo da se bavim nekim drugim stvarima u životu od onih koje sada radim… Tada sam se baš zamislio o nekim egzistencijalnim pitanjima, misli su letele na sve strane i bilo je izazovno, ali sam se trudio da svojim mislima ne opterećujem nikoga. Sada je ono što okolina primećuje samo činjenica da sam dosta smršao, ali ništa drugo ne odaje činjenicu da imam ulcerozni kolitis. Ne mogu ni da kažem da je bolest izazivač mog gubitka kilograma, već samo činjenica da se drugačije hranim i da ne treniram ragbi više. Ne bih čak ni rekao da je moj gubitak na kilaži toliko drastičan, ali eto, to je ono što okolina primećuje. Nikad nisam bio gojazan, ali sam nekada bio izraženo u formi i to sam se trudio da održavam suplementacijom i hranom, što sada više ne radim, jer je život nametnuo drugačije planove i prioritete.'

'Kada sam dobio dijagnozu, žena mi je bila značajna podrška iako nam se mišljenja mimoizlaze kada je u pitanju lečenje. Ona je više pobornik alternativnog, holističkog pristupa lečenju, s čime ja nisam toliko blizak. To jeste izazov za usklađivanje, ali ne mogu da kažem da mi ona nije zaista bila velika podrška na celom ovom putu lečenja. Ona poštuje moje odluke i ne dovodi ih u pitanje.'

'Sve je mnogo lakše kad si sam svoj gazda'

Dok je radio u Nemačkoj, Miljan je zaista imao puno razumevanje svojih kolega kada je njegova bolest u pitanju: 'Mislim da to ima veze i sa time kako sam ja preneo tu poruku drugima. U tom momentu moja percepcija je bila da su se zbog promene sredine, uslova i stresa javili i problemi. Nisam ništa smisleno povezivao, niti sam mogao na takav način to da prenesem kolegama, te nisu ni reagovali burno. Tada nisam imao potrebe za nekim posebnim tretmanom, niti sam imao većih problema. U međuvremenu sam postao poslodavac samome sebi i otvorio sam svoju firmu. U njoj radimo nas trojica kolega, a moje radno vreme nije toliko striktno, kao što bi to bio slučaj kad bih radio za nekoga, te u tom smislu nemam probleme s kolektivom, jer se od mene ne očekuje ono što bi se očekivalo da su okolnosti drugačije. Svoje radno vreme provodim aktivno i posvećeno, ali ono nije toliko strogo. Čak i kad bi bilo, ne verujem da bi to bila prepreka, jer nemam nikakve tegobe koje bi mi predstavljale otežavajuću okolnost na poslu. Moje kolege nemaju nikakav problem s mojom bolešću, a jedan od njih dvojice je moj rođeni brat, te je i te kako svestan kakva je moja priča. Zaista moje okruženje ima razumevanja za stanje u kom se nalazim. Kod mene je karakteristično to što nemam zadrški da pričam o bilo kojoj temi, te sada nemam problem da pričam o ovome, niti o drugim zdravstvenim problemima koje imaju ljudi u mojoj okolini.'

Za kraj ovog razgovora, Miljan je poslao poruku svima onima koji se bore sa zapaljenskom bolešću creva, kojom se u životu i sam vodi: 'U životu je bitno da se nađe balans, u svakom smislu te reči - kad je u pitanju ishrana, životni stil, stres... Što se bolesti tiče, fokusirajte se na stručnu pomoć. Time se ja vodim u životu. Verujte savremenoj medicini, jer je ona jedina zasnovana na dokazima.'