Šta je EKG i šta pokazuje?

Elektrokardiogram beleži električne signale u vašem srcu. To je uobičajen, bezbolan, neinvazivni test koji se koristi za brzo otkrivanje srčanih problema i nadgledanje zdravlja vašeg srca.

Elektrokardiogrami, ili skraćenim nazivom EKG, se često rade u lekarskim ordinacijama, na klinikama ili u bolesničkoj sobi.

EKG pregled se često obavlja u lekarskim ordinacijama, klinikama, domovima zdravlja i bolnicama. Predstavlja jednu od najčešće korišćenih dijagnostičkih metoda u kardiologiji jer lekaru pruža važne informacije o radu srca, srčanom ritmu i mogućim poremećajima.

Šta je EKG?

Lekari najčešće preporučuju EKG kada postoje simptomi koji mogu ukazivati na bolesti srca. Pored toga, EKG se rutinski radi tokom sistematskih pregleda, kao i kod osoba koje nemaju simptome, ali imaju faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

EKG može da pomogne u dijagnostikovanju brojnih srčanih oboljenja kod osoba svih uzrasta. Vaš lekar može preporučiti EKG kako bi:

• utvrdio da li postoji poremećaj srčanog ritma (aritmija);
• procenio da li postoje sužene ili blokirane koronarne arterije koje mogu dovesti do angine pektoris ili infarkta miokarda;
• proverio da li ste ranije imali srčani udar;
• procenio efikasnost određenih metoda lečenja bolesti srca, uključujući pejsmejker.

Koji simptomi mogu da budu razlog za EKG?

EKG će vam biti potreban ako imate bilo koji od sledećih znakova i simptoma:

• bol u grudima,
• vrtoglavica, ošamućenost ili zbunjenost,
• lupanje srca,
• ubrzan puls,
• kratak dah,
• slabost, umor ili pad sposobnosti za vežbanje.

Da li postoje neki rizici pri obavljanju EKG-a?

Elektrokardiogram je siguran postupak. Ne postoji rizik od strujnog udara tokom testa jer korišćene elektrode ne proizvode električnu energiju, već samo beleže električnu aktivnost srca.

Nakon pregleda može se na koži pojaviti diskretno crvenilo ili iritacija kože nakon uklanjanja elektroda. To je prolazna i bezazlena reakcija.

Kako se pripremiti za EKG?

Za standardni EKG nisu potrebne posebne pripreme. Važno je da obavestite lekara o svim lekovima, suplementima i terapijama koje koristite, jer određeni preparati mogu uticati na rezultate pregleda.

Pre snimanja EKG-a potrebno je da se skinete do pojasa i legnete na pregledni sto. EKG najčešće izvodi medicinski tehničar, dok nalaz tumači lekar.

Kako izgleda EKG pregled?

Tokom EKG-a postavlja se do 12 senzora (elektroda) u predelu grudnog koša, kao i na ruke i noge, u regiji zglobova neposredno iznad šaka i stopala.

Elektrode su u vidu labavih štipaljki i pumpica a zakačene su žicama za aparat. Ove elektrode snimaju električne signale koje izazivaju srčani otkucaji. Aparat beleži informacije i prikazuje ih u obliku talasa na monitoru i/ili na papiru.

Tokom testa možete normalno disati, ali moraćete da mirno ležite i da ne govorite. Uverite se da ste spremni da mirno ležite. Pokreti, razgovor ili drhtavica mogu iskriviti rezultate testa. Standardni EKG traje nekoliko minuta.

Nakon EKG-a možete normalno nastaviti sa svim svojim aktivnostima.

Šta lekar tumači iz EKG zapisa?

Vaš lekar će pregledati podatke zabeležene EKG aparatom i potražiti eventualne probleme sa vašim srcem. To uključuje:

• Otkucaje srca: Standardni puls se obično može izmeriti proverom pulsa. EKG je od koristi ako je vaš puls teško napipati ili je prebrz i/ ili nepravilan. EKG može pomoći lekaru da uoči neobično brze otkucaje srca (tahikardija) ili neobično spore otkucaje srca (bradikardija).
• Srčani ritam: EKG može pokazati nepravilnosti srčanog ritma - aritmije.
• Srčani napad: EKG može pokazati dokaze o prethodnom srčanom udaru (srčani infarkt) ili razvoj infarkta koji je u toku. Zapis pokazuje i koji je deo srčanog mišića oštećen kao i eventualni stepen tog oštećenja.
• Neadekvatno snabdevanje srca krvlju i kiseonikom: Ukoliko se EKG uradi dok imate simptome, onda se može pojasniti da li je bol u grudima uzrokovana smanjenim dotokom krvi u srčani mišić – nestabilna angina pektoris.
• Strukturne abnormalnosti: EKG može da pruži dokaze o eventualnom proširenju srčanih komora ili zidova srca, postojanju srčanih mana i nekih drugih srčanih problema.

Ukoliko EKG pokaže određene nepravilnosti, lekar može preporučiti dodatne dijagnostičke procedure kako bi se postavila precizna dijagnoza i odredio odgovarajući plan lečenja.

Dalji postupak zavisi od vrste promena uočenih na EKG-u, simptoma koje pacijent ima i njegovog opšteg zdravstvenog stanja.