Udar električne struje

Postoje jednosmerna i naizmenična struja, koje imaju različito dejstvo na žive organizme. Jednosmerna struja protiče kroz provodnik u jednom smeru, od pozitivnog ka negativnom polu, a za ljudski organizam je četiri puta manje opasna od naizmenične struje.

Štetno dejstvo struje na ljudski organizam zavisi od više faktora, među kojima su:

• napon,
• jačina i učestalost (frekvenca),
• otpor tela,
• dužina delovanja,
• mesto i način uključenja tela u strujno kolo,
• stanje organizma,
• spoljašnji uslovi...

Neki naponi su opasni po život

Naponi struje u rasponu od 110V do 500V se svrstavaju u niskonaponsku struju, a preko 500V spadaju u visokonaponsku struju.

Kod struje visokog napona povrede mogu nastati i kada se telo nađe u blizini visokonaponskog provodnika, odnosno kada između njih nastaje električni luk koji je naročito opasan na vlažnom prostoru. Pri padu visokonaponskog provodnika dalekovoda na vlažnu zemlju, čovek može stradati čak i kada je udaljen nekoliko koraka od provodnika. 

Udar električne struje često nastaje zbog nepažnje ili neznanja.

Izvori elektrokucije su uglavnom neispravni električni aparati, neispravni električni vodovi, kao i udar groma.

Kako električna struja deluje na organizam?

Na mestu ulaska električne struje u telo i na mestu njenog izlaska iz tela nastaju povrede, slične povredama kod teških opekotina. Na tim mestima dolazi do izumiranja tkiva, kao i velikog gubitka kože i potkožnog tkiva, često u obliku levkastih rana.

Pored opekotina, struja deluje i elektrolitički - električnim putem rastvara ćelije i tkiva.

Struja se kroz telo kreće u pravcu manjeg otpora, zbog čega pravac prolaska struje kroz telo nije pravolinijski. Najlakše prolazi kroz vlažne delove tela, jer oni pružaju manji električni otpor.

Pored lokalnih povreda, električna struja može izazvati i ozbiljne posledice po opšte zdravlje. Dešava se i da u momentu električnog udara nastupa gubitak svesti, koji često traje kratko vreme i za sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Kasnije, dugo vremena mogu ostati i duševni poremećaji, kao što su strah, nesanica i nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi i do sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do momentalne smrti.

Klinička slika nakon udara električne struje

Udar električne struje izaziva:

• prekid disanja,
• gubitak svesti,
• prestanak rada srca,
• opekotine na mestu kontakta sa izvorom električne struje,
• toničko-kloničke grčeve,
• smrt.

Električni udar ponekad odbaci povređenog, koji usled pada zadobija i druge povrede.

Kod udara groma simptomi su slični kao pri udaru električne struje. Osoba najčešće izgubi svest, bunca, a nakon buđenja se ne seća događaja. Važno je znati da ukoliko je udar groma bio jak, smrt nastupa zbog grčenja mišića za disanje.

Reagovanje u slučaju udara električne struje

Odmah prekinuti kolo električne struje.

Prvi korak je izvaditi utikač, odvrnuti osigurač i drvenim predmetom prekinuti provodnik, ali ne golim rukama, već gumenim debelim rukavicama ili uviti ruke suvim tekstilom (obilno) i tako uhvatiti provodnik. Kod visokih napona, držite se barem na 10 metara udaljenosti dok se ne osigura isključenje napona.

Nemojte postati druga žrtva.

Drugi korak je primeniti procedure kardiopulmonalne reanimacije.

Ukoliko povređena osoba ne diše ili joj je srce prestalo da radi, kao i ukoliko joj je disanje nepravilno, potrebno je odmah započeti kardiopulmonalnu reanimaciju.

Veštačko disanje izvodi se metodom usta na usta, uz prethodno čišćenje usana od stranog sadržaja. 

Reanimator jednu ruku provuče ispod vrata povređenog i zabacuje glavu unazad, dok drugom rukom, palcem i kažiprstom, zatvara nozdrve. Dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad, tako da brada zauzme najviši položaj. Nakon dubokog udaha obuhvata ustima usta povređenog i uduvava vazduh, vodeći računa da vazduh ne izlazi sa strane. Zatim, reanimator oslobađa usta bolesnika kako bi omogućio da uduvani vazduh spontano izađe. 

Uspešnost veštačkog disanja procenjuje se posmatranjem pokreta grudnog koša.

Spoljašnju masažu srca treba započeti čim osoba nije pri svesti ili ne diše normalno, ne treba čekati pogoršanje stanja.

Masaža se izvodi ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu sredine grudnog koša. Potiskivanje sternuma prema kičmi 5-6cm prenosi se na srce.

Koren dlana jedne ruke, preko kojeg je koren druge ruke, postavlja se na sredinu grudi. Ruke su ispružene u laktovima, a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, kako bi kompresija srca bila efikasnija.

Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 100-120 u minuti, a posle 30 komresija obavljaju se dva uduvavanja vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi.

Ukoliko reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastopna uduvavanja na svakih 30 kompresija. Reanimaciju raditi sve do dolaska hitne pomoći.

Kako proveriti uspešnost reanimacije?

Najvažniji signali uspešnosti reanimacije su:

• palpira se puls na arterijama vrata ili noge,
• popravlja se boja kože,
• javlja se mišićni tonus,
• grudni koš se spontano i ritmično pokreće.

Ukoliko je reanimacija uspešna, potrebno je zbrinuti i opekotine.

Delove odeće treba pažljivo skinuti, osim onih koji su zalepljeni za kožu. Njih ne treba nasilno uklanjati, jer se zajedno sa tkaninom mogu odvojiti i delovi kože i potkožnog tkiva, što izaziva veliki bol i oštećenja. Odeću je najbolje ukloniti pažljivim paranjem po šavovima.

Opečenu površinu potrebno je što pre prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne treba nanositi masti, praškove, niti druge preparate.

Ukoliko je pri svesti i može bezbedno da guta, povređenom treba dati da pije što više tečnosti.

Nakon uspešno sprovedenog oživljavanja i pružene prve pomoći, povređenog je neophodno što pre transportovati u bolnicu radi daljeg lečenja i praćenja.