Respiratorni arest

Respiratorni arest stanje je u kome disanje u potpunosti prestaje i ne može se ponovo uspostaviti bez primene adekvatnih terapijskih mera.

Uzrok                                                                                                         

Respiratorni arest može nastati kao posledica kardijalnog aresta ili kao potpuno nezavisno stanje - opstrukcija disajnih puteva i asfiksija, moždani udar s oštećenjem centra za respiraciju, intoksikacja, respiratrone bolesti itd.

Lečenje                                                                                                                    

Najlakši način za pamćenje redosleda radnji kod opštih mera reanimacije jest tzv. ABCD sistem.                                                                                                                

Prva u nizu mera jest prohodnost disajnih puteva (Airway). Bolesnik se postavi na leđa, na tvrdu podlogu. Prstom se uradi brza eksploracija usne šupljine. Ukloni se sve što bi moglo da ometa prolaz vazduha, uključujući i mobilne proteze. Glava pacijenta se ekstendira tako da se dlanom jedne ruke čelo pacijenta potisne prema nazad, a istovremeno se prstima druge ruke podigne donja vilica, prstima je hvatajući ispod koštanog dela brade.

Drugi korak jeste provera postoji li spontano disanje kod pacijenta (Breathing). Osoba koja sprovodi reanimaciju nagne se nad pacijentova usta i nos i sluša postoji li šum disanja. Istovremeno se posmatra postoji li pomeranje grudnog koša ili trbuha. Ukoliko se utvrdi da pacijent ne diše, potrebno je sprovesti veštačko disanje. Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme njaviši položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša.

Sledeći korak jeste kontrola na aretriji carotis ili arteriji femoralis i uspostava cirkulacije (Circulation). U slučaju nedostatka pulsa pristupa se spoljašnjoj masaži srca. Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge, a povređenom su proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5-5 cm prenosi se na srce. Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake tridesete kompresije obavlja se dva uduvavanja vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Provera uspešnosti obavlja se posle dva minuta reanimacije.

Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se spontano i ritmično pokreće. Sledi faza primene lekova (Drugs). Lekovi koji će biti primenjeni zavise od stanja koje je dovelo do respiratornog aresta.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde