Svrha Joge


Još od pamtiveka, ljudi su koristili tehnologiju joge u razne svrhe. Međutim, ono što je održalo popularnost joge hiljadama godina, nije bilo koja svrha koju bismo jogi mogli da pripišemo, već upravo potreba za jednom od osnovnih svrha  življenja. Radi se o večnoj žudnji da se vratimo u prirodno stanje balansa, posebno sada kada nas je savremeni način života toliko udaljio od njega.

Kada je u pitanju glavna svrha Joge, stvari su više nego proste, samo ako umemo da zauzmemo Yoga-u-prirodikorektan stav. Naravno, ovde se najmanje misli na telesni stav, ili asane. Bez obzira na to što je telo osnova za proces pročišćenja i razvoja, istinski ključ uspeha je u stanju uma. Naime, mirno stanje uma je centralna svrha joge, budući da odatle izvire osećaj neizmernog ispunjenja i stapanja ( samadhi na sanskritu). Ostaje pitanje kako da relaksiramo um, što je preduslov za njegovo smirenje?

Prvo, potrebno nam je da steknemo sposobnost da budemo beskrajno strpljivi i milostivni prema slabostima tela i uma. To je jedna od prvih lekcija koju nas joga uči. Bez toga, izbegavaćemo da se suočimo sa istinom o stvarnom stanju našeg psihofizičkog zdravlja. Dakle, pored strpljenja treba nam i sposobnost da budemo iskreni prema sebi. Ukoliko nismo iskreni prema sebi, pomislićemo da je sa nama sve u redu, da nam ne treba korenita promena. Biti iskren prema sebi nije nimalo lak zadatak. Nekima je to nesavladiv problem. Ali , sve se može kad se hoće, tu je moć joge.

Drugo, treba da naučimo da dišemo prirodno i slobodno. Tu nam svakako neće pomoći sve silne pranayame ( kontrola disanja) koje su jogiji izmislili za specifične svrhe. Kada je u pitanju autentično slobodno disanje, najvažnije je da naučimo (ponovo) da koristimo dijafragmu u svom punom obimu pokreta, a posebno pri izdahu. Usput, potpun neusiljen izdah je ključ za jaku i opuštenu dijafragmu i abdomen, kao i za dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema ili relaksacionog odgovora. Tek kada smo u stanju da potpuno izdahnemo, možemo da iskoristimo prirodnu pauzu („mistični“ deo disanja), ili kumbakha jezikom joge, da se potpuno opustimo i dotaknemo iskonsku tišinu. Zatim, ostaje nam da naučimo kako uzdah da se "rodi" spontano, iz tišine, što je prirodno otvaranje. Dakle, potrebno je da se unese dah života i ljubav prihvatanja istine da smo živa bića. Ovo je bazična svrha disanja i siguran put za oslobađanje izdaha od nesvesne voljne kontrole. Tako stvaramo uslove da mir uma nastupi sam od sebe.

Treće, neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od najtežih stvari na svetu. Otud, mudri ljudi su smislili nebrojene meditativne tehnike, metode i joge kao rešenje za taj veliki izazov. Mogli bismo da se pitamo zašto je neophodna takva vrsta budnosti i šta ako nismo dovoljno budni? Pre svega, bez budne pažnje počećemo da se uspavljujemo i  hipnotišemo sećanjima iz prošlosti i fantazijama o budućnosti. Tako gubimo moć da uvidimo šta se stvarno dešava i da adekvatno odgovorimo na realnu situaciju. Umesto da jasno vidimo trenutnu realnost i da se bavimo njome, mi nastavljamo da vidimo ono što je bilo, prošlost, ili ono što bi moglo da bude u budućnosti. Drugim rečima, nastavljamo da reagujemo na trenutna dešavanja kao da su verne reprize našeg prošlog, obično traumatskog, iskustva ili usud našeg zloslutnog predviđanja budućnosti. To ne samo da uznemirava naše telo, emocije i um, to kreira i samoostvarujuće proročanstvo za sve ono što nam se ne sviđa i od čega okrećemo glavu. Zato, probudimo se!

Ovde je najbolje da završim i kažem vam kako će se zvati nastavak. Za mene je logično da se zove „kako do smirenog uma“. Do tada, očekujem vaše komentare.

Predrag Gnjatić - Sidhasana Yoga Studio.

Podeli tekst:

Autor Predrag Gnjatić

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 9

  1. Andrea 04.03.2010

    Savršen komentar za pročišćavanje uma od negativnih emocija. 


  2. Pianista 28.01.2010

    Zaista dobar tekst i lepo objašnjeno. Pronašao sam se u onoj rečenici da treba biti iskren prema sebi. Zapravo, ja sam previše iskren prema sebi. Znam sve svoje mane i vrline. Mane pokušavam da ispravim, ali me to strašno opterećuje. Mislim da sam lepo shvatio da joga ustvari može da pomogne i da se neke stvari sagledaju optimistički, ali ne i da se ne radi ništa povodom njih. Svakako ću probati jogu, ako će mi pomoći da neke stvari sagledam "mudrije", opuštenije i ako ću dobiti volju za njihovo rešavanje. 


  3. Snezana Stojanovic Gajic 27.11.2009

    Jako mi se dopada yoga, saznala sam malo bolje tek nedavno o tome. Članci su vam jako čitljivi i jasni i za početak bavljenja yogom dobri, ali me interesuje kako dobiti informaciju o učiteljima yoge i gde se o tome informisati? Saznala sam da moraju biti registrovani pri ministarstvu zdravlja, pa bih vrlo rado išla na neki kurs yoge, ali kako da znam koji je učitelj pravi, pa na primer da li ste vi taj, i gde vas mogu naći, i sve o tome. Kao i da li Niš ima takvog učitelja koji drži kurs yoge? 


  4. Pedja 18.09.2009

    Draga Adrijana, što se tiče iskrenosti stvari stoje ovako. Onaj ko ima nameru da razvije tu vitalno važnu sposobnost moraće da počne da “lovi” sebe upravo onda kada ima tendenciju da sakrije istinu od sebe raznim racionalizacijama i opravdanjima. Svakako, to nije lak posao jer naš ego ne želi da bude razotkriven. Ali na svu sreću, pa imamo delove sebe koji reflektuju istinu, bez obzira koliko bili vešti u skrivanju iste. Kako izgrađujemo samo-reflektivnu svesnost, tako postaje sve teže i teže da obmanjujemo sebe, a da to ne primetimo. Tako, problem iskrenosti je u stvari problem nedovoljne samorefleksije ili sposobnosti razlikovanja, a ne neke pozitivne vrline. Mi već imamo dovoljnu iskrenost u sebi, ali ona samo ne dolazi do izražaja usled hronične nepažnje i neumornog unutrašnjeg monologa. Ista je priča i sa intuicijom. Mi “nemamo” intuiciju samo zato što čujemo (i slušamo) sve druge glasove u našoj glavi osim glasa intuicije. I jedino onda kada naučimo da razlikujemo koji je intuitivni glas od svih tih glasova moći ćemo da iskoristimo prednost intuicije. A opet, zato nam treba čista percepcija. Pitaš me kako postiže prisutnost iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Prvo, mi treba da uvidimo zašto je važno ostati prisutan sada i ovde. U suprotnom, nema razloga, a da ne preferiramo da budemo (umom) na nekom drugom mestu – u prošlosti ili budućnosti – dok naše telo koristi sadašnjost. Tek kada uvidimo da se u polju sadašnjeg trenutka apsolutno sve dešava, da se sva moć nalazi u sada i ovde, počećemo da vidimo koliko nas disolucija od ovog trenutka udaljava od izvora realne moći da podesno odgovorimo na stvarnu situaciju. Znači, radi se o svesnosti gde je zapravo poželjno, uvek i svugde, usmeravati svoju pažnju. Kada naučimo da bivanje u sadašnjem trenutku nam omogućava da ostanemo uspravni, kao brod na okeanu, bez obzira koliko jaki vetrovi duvali, tek tada ćemo znati da cenimo potrebno vreme treninga vraćanja pažnje u sadašnjost, sve dok značajan deo naše pažnje više ne bude lutao. Tada ćemo biti dovoljno budni, i “na oprezu”, da preduhitrimo momente kada nismo prisutni, tj. kada postoji šansa da počnemo da sanjamo u snu. Yoga nije jedini metod buđenja. Za buđenje može da posluži i gakanje vrane - doslovno bilo šta. Problem je što mi znamo da se tako uspavamo da nas ni zemljotres ne može probuditi. Naravno, život uvek ima svoje načine – tako što nam stvori probleme – kako da nas probudi, ili stavi u neizvesnost tako da i da hoćemo ne možemo da spavamo. Otud je joga neuporedivo sigurniji (čitaj, bezbolniji) način buđenja nego život. Na kraju, ono što yoga, ili njoj slični metodi, ne može, može život. Život, kakav god da je, jeste najveći učitelj. 


  5. andrijana 12.09.2009

    Evo par pitanja za autora teksta. "Biti iskren prema sebi nije nimalo lak zadatak. Nekima je to nesavladiv problem." Kako se zapravo onda, savladava taj problem? Od čega da se krene? Šta ako mislimo da smo iskreni, a zapravo to nismo? Drugim rečima, nećemo sebi da priznamo neke stvari ili se ubeđujemo da nije tako? Neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od najtežih stvari na svetu. " Kako se to postiže? Da li mislite da se jedino uz pomoć praktikovanja joge to može postići? 


  6. Brankica 01.09.2009

    Yogu sam počela da vežbam pre 3 meseca i mogu da kažem da mi veoma prija. Jednostavno, ako ste spremni za nove izazove ili za suočavanje sa samim sobom, mislim da je yoga najbolji način za to. Sve u svoje vreme, pa tako i yoga.


  7. Slobodanka 28.08.2009

    Yogu sam tek nedavno počela da vežbam tako da ne mogu puno da kažem. Ono što osećam i znam jeste da se bolje i lepše osećam, opuštenije svakako, i da se radujem svemu što će mi praktikovanje yoge doneti.


  8. Aca 27.08.2009

    Mislim da je ovaj teskt odličan uvod u temu kako je i zašto joga tako moćna i korisna aktivnost. Jogu vežbam nepune dve godine i izneo bih par ličnih zapažanja. U današnje vreme većina nas se bavi time šta je to što je zdravo za naše telo, kako da pravilnim životom ne izazovemo razne bolesti i tako naudimo našem telu. To je, naravno, dobro i pohvalno. Sa druge strane, naš um uglavnom ostaje bez kontrole, potpuno slobodan da radi ono što on hoće. Nezgodno je što je to, uglavnom, beskrajno analiziranje prošlosti ili stvaranje tenzija i konflikata fantaziranjem o budućnosti. Zauzdati um, pronaći svoju pravu prirodu, živeti sada i ovde, predstavljaju, i po mom mišljenju, pravu svrhu joge. U tom svetlu, izvođenje joga asana, dakle fizički aspekt praktikovanja joge, je samo jedan stepenik na putu joge. Zdravo i gipko telo je, po mom mišljenju, samo nusprodukt praktikovanja joge. Promene koje praktikovanje joge donosi su daleko dublje, suptilnije i korisnije. 


  9. Dragana 26.08.2009

    Krenula sam na Yogu pre više od godinu dana. Pitam se da li sam se promenila pre odluke da krenem na yogu ili sam krenula na yogu i počela da se menjam? Sve u svemu, stalno otkrivam osećaje ravnoteže i smirenosti u raznim oblastima života. Toplo preporučujem Yogu svima.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde