Joga - pozitivni efekti


Svedoci smo da je joga globalno popularna. Bavljenje jogom može da deluje preventivno u cilju održavanja fizičkog i psihičkog zdravlja.

Kroz kombinaciju koju čine razni  joga položaji (asane), disanje (pranajama) i meditacija, joga unapređuje naše fizičko, mentalno i duhovno blagostanje. Neke blagodeti joge se osete ubrzo nakon otpočinjanja vežbanja dok je za neka druga poboljšanja potrebno je više vremena.


Joga je veoma efikasan vid fizičke aktivnosti koji jača mišiće, povećava elastičnost vezivnih tkiva i poboljšava ravnotežu tela. Ona reguliše nivo krvnog pritiska, prevenira srčana oboljenja, bolove u leđnim mišićima, smanjuje nivo stresa. Takođe, iako joga predstavlja aktivnost za koju se duži vremenski period zna da ostvaruje pozitivne efekte na mentalno zdravlje.

Blagotvorno dejstvo joge

U mnogim naučnim studijama je utvrđeno blagotvorno dejstvo, redovnog vežbanja, na smanjenje količine stresa i pomoć pri održavanju unutrašnjeg mira i ravnoteže, što je veoma značajno u današnjem užurbanom vremenu. Isto tako, utvrđeni su i pozitivni efekti, pri lečenju izvesnih bolesti, pre svega kao prateća terapija.

Ipak, za sve one koji boluju od neke bolesti (fizičke ili psihičke prirode), pre početka vežbanja, neophodno je konsultovati lekara/psihologa, u najboljem slučaju nekog ko već ima iskustva sa jogom. Jedan od bitnih faktora za uspešno bavljenje jogom je pronalaženje, odgovarajućeg školovanog instruktora joge, koji praksu može prilagoditi individualnim potrebama i mogućnostima početnika, iako se u izvesnoj meri, uz pomoć dobrih knjiga, može i samostalno vežbati.

Definitivno, može biti opasno samostalno vežbanje vežbi disanja, posebno sa zadržavanjem daha, kao i vežbi meditacije za ljude sa već postojećim psihičkim problemima. Za početnika je naravno prilično teško orjentisati se u sve većoj ponudi različitih sistema i učitelja, međutim uz malo vežbe i slušanja svog unutrašnjeg glasa, svako moze naći odgovarajući pristup.

Pozitivni efekti joge

Lista terapeutskih efekata joge zasnovana na dugogodišnjim ispitivanjima timova lekara obuhvata:
  • Oslobađanje od stresa
  • Smanjenje bola
  • Bolje disanje
  • Gipkost
  • Veća snaga
  • Regulisanje telesne težine
  • Bolja cirkulacija
  • Kardiovaskularna poboljšanja
  • Bolje držanje tela
  • Razvijanje osećaja sadašnjeg trenutka

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. ana 16.02.2013

    U najkraćim crtama, problem sa hinduizmom i budizmom je u učenju o "karmi" i "darmi" - mi bi to otprilike rekli u datosti i nužnosti. Takav koncept ne dopušta izlazak iz sopstvnih društveno-istorijskih okvira. Konkretno, joga i hinduističke meditacije imaju svoje mesto u višemilenijumskom verskom životu indijskog potkontinenta. Problem nastaje pri bilo kakvom pokušaju premeštanja tih praksi i njihove primene među narodima čije je versko (ili makar "kulturno") nasleđe hrišćansko. Naše navike i koncepcije, kao i mentalitet, toliko se razlikuju od indijskog mentaliteta i načina života, da se veliki pokušaj imitacija hinduizma i budizma, na zapadu pretvara u pseudohinduizam i pseudobudizam. Ove istočnjačke prakse i verovanja imaju suštinski negativan-manihejski stav prema svetu i teže njegovom poništavanju. Specifičnim antinomijskim procesom porodice i prijateljstva u indiji ipak opstaju, mada ih vera svodi na nivo "maje" - zablude. Evropski čovek je mnogo linearniji i racionalniji, pa u težnji da "dosledno" u svom životu primeni hinduističke ili budističke postulate, retko kada uspeva da "razori svet, " ali zato vrlo uspešno razara svoju neposrednu okolinu. Prosečni evro-amerikanac obično teško pronalazi pravu meru u stvarima u kojima uživa i hrli ka raznim vidovima zavisnosti. Takav mentalni sklop se teško može odupreti primamivim stranama hinduizma i budizma - posebno lišavanju sebe od bilo kakve društvene odgovornosti.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde