Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Imam osećaj da se kod mene razvija šizofrenija

Imam osećaj da se kod mene razvija šizofrenija

Devetnaestogodišnja studentkinja priča o promenama koje su j...
Depresija - bolest 21. veka

Depresija - bolest 21. veka

Depresija je bolest koja utiče na raspoloženje, osećanja, mi...
Psihološki pristup psihotičnim iskustvima

Psihološki pristup psihotičnim iskustvima

Poslednjih decenija, u saradnji psihijatara i psihologa, fil...
Psihoze - značenje, simptomi i podela

Psihoze - značenje, simptomi i podela

Psihoza je psihičko stanje u kome postoji izobličen, izvitop...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Lek za spavanje za osobe koje boluju od sleep apnee
    Pitanje broj: #155666

    Poštovani, 

    Da li postoji lek za spavanje/smirenje koje mogu uzimati osobe koje imaju sleep apneu? Ne bih, naravno, uzimao ništa na svoju ruku i bez konsultacija sa lekarom, ali čisto informativno da znam da li uopšte postoji tako nešto. 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Apneja tokom spavanja mora se lečiti u saradnji sa internistom/pulmologom, specifičnim metodama za poboljšanje disanja tokom spavanja, a lekovi za spavanje-smirenje deluju vrlo nepovoljno u ovim okolnostima i nikako se ne savetuju.

      Pozdrav

  1. Zavisnost od Bromazepama
    Pitanje broj: #155774

    Poštovani,

    Pila sam Bromazepam 1. 5 mg 2 meseca zbog anksioznosti. Prvi mesec po potrebi, drugi skoro svaki dan. Da li postoji mogućnost da sam zavisna? I ako jesam kako da prestanem sa uzimanjem? 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovana,

      Ako budete nastavili, zavisnost može da se razvije. Zato gledajte da prekinete u narednih 2-3 nedelje.

      Pozdrav

  1. Antidepresivi tokom dojenja
    Pitanje broj: #155788

    Poštovani, 

    Imam bebu 8 meseci i dojim je. Ono što mene interesuje, da li smeju antidepresivi da se uzimaju? Imala sam problem sa anksioznošću zadnjih dve-tri godine, i koristila sam terapiju Axtapah šest meseci, i ostala trudna i zatim prestala. Ono što ću napomenuti, da ja nemam više strahove vezane za svoje zdravlje, decu, itd. Radila sam dosta na sebi. Ono što mene interesuje je što imam te neke simptome koji me iritiraju, a znam da su povezani sa dijagnozom koju sam imala i ja zaista ne pridajem značaj njima i ne plašim se. Već me nerviraju. I da li će oni nestati ponovnim uzimanjem terapije? 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Dok dojite, ne treba uzimati bilo koji psihofarmak. Ako je stanje takvo da je lek neophodan, predlaže se obustava dojenja i dogovor sa Vašim lekarom oko daljeg lečenja.

      Pozdrav

  1. Odložena erekcija kao nus pojave lekova
    Pitanje broj: #155879

    Poštovani, 

    Imam 24 godine. Od juna prošle godine počeo sam sa uzimanjem terapije Trittico retard 150 mg 2/3 uveče zbog regulisanja sna. U decembru takođe prošle godine psihijatar mi je prepisao i Lata zbog toga što sam imao stalna razmišljanja kada dođe veče da li ću spavati i ako sam lepo spavao. Pre nedelju dana na svoju ruku sam ostavio lekove pošto mi je bolje. Nakom prestanka terapije na internetu sam čitao kakve sve nus pojave mogu da se izazovu lekovi i naišao sam na odloženu ejakulaciju i smanjen libido. Odloženu ejakulaciju jesam primetio tokom uzimanja terapije ali smanjen libido i jako teško postizanje erekcije nisu bile pojave dok nisam pročitao na internetu da može i to da se javi kao nus pojava. Moje pitanje je da li je moguće da sam sebi stvorio toliko jaku blokadu da jako teško postižem erekciju ili je to posledica prestanka uzimanja terapije? San sam regulisao, ali mnogo mislim na problem oko erekcije.

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Postoji mogućnost i da je u pitanju efekat leka, ali i da se radi o psihološkoj preosetljivosti. Ukoliko je u pitanju efekat leka, za par nedelja od prestanka terapije bi moglo da se očekuje da problemi u domenu seksualnih funkcija nestanu.

      Pozdrav

  1. Lečenje post-traumatskog poremećaja
    Pitanje broj: #155884

    Poštovani,

    Imam psihički problem. On datira od pre 10-ak godina kada mi je tata preminuo. Mnogo smo se majka i ja uplašili, kući smo našli tatu mrtvog. Nedeljama nismo mogli spavati, mesecima je taj strah trajao. Kasnije su se javili misaoni problemi. Nakon tatine smrti sam napustio školu, izolovao se u kuću, život bez cilja, zaista verujem da sam uz božiju pomoć uspeo da izdržim i porodica takođe. Zatim su nastale prisilne misli. To je dugo trajalo, povremeno bi intezitet bio slabiji ali bi se opet vratile. Danas vodimo malo bolji zivot. Duhovnost me ispunjava. I na verskim sastancima se punimo duhovne baterije gde smo poučeni o nebeskom ocu, ohrabrujemo se s suvernicima, molimo se Bogu. Čitanje biblijke literature mi takođe uliva mir. I dalje su tu misli, kao da ima još, neko tu, kao neke slike događaja zamišljam, pa komuniciram s ljudima u umu. Pre je bilo to mnogo jače, danas je to mnogo slabije ali bi mi bilo mnogo lakše da se oslobodim tih misli koje me opterećuju i crpe mi mentalnu snagu. Kompleksna je situacija svaki savet mi bi dobrodošao. 

    Odgovoreno: 16. 02. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Vi ste verovatno prošli kroz jednu vrstu složenog post-traumatskog poremećaja, sa relativno nespecificnim, ali iscrpljujucim tokom. Najbolji nacin da povratite mentalnu ravnotežu Vi ste primenili i to je odličan put. S obzirom da i dalje postoje određene smetnje, čini se da bi kombinacija duhovnog rada, uz pažljivo odabrane i dozirane psihofarmake, mogla da dovede do daljeg poboljšanja. U svakom slučaju, bilo bi važno da ne prekidate duhovni rad, a ukoliko se odlučite i za javljanje psihijatru, važno bi bilo da se detaljno obavi proces dijagnostikovanja, kako bi se pažljivo našao optimalni medicinski tretman.

      Pozdrav

Prikazano 26-30 od ukupno 104 pitanja