Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #18847

Poštovani,

zanima me šta su to tikovi, kako nastaju i zbog čega, kako ih prepoznati kod dece uzrasta do tri godine i da li vremenom nestaju?

Odgovoreno: 10. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Teško je u dve rečenice dati opis tik poremećaja. Radi se o poremećaju kontrole motorne aktivnosti, koja se ispoljava iznenadnim, kratkotrajnim, prolaznim, ali ponavljajućim i neritmičnim pokretima ili glasovima, koji ne remete funkciju mišića koje su zahvatili i koji nestaju tokom spavanja, uz normalan nalaz na EEGu. Deca obično mogu da ukažu i na postojanje nailazeće potrebe da učine određenu radnju, ali i na sposobnost da odlože njeno izvođenje. Na uzrastu od 3 godine najčešće predstavljaju prolaznu pojavu, koja se smenjuje sa hiperaktivnošću. Bitno je učiti pojavu tikova koji prate infenktivna stanja kada treba uraditi i dodatne laboratorijske analize. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #18564

Moj sin ina 20 meseci. Sve je normalno, samo me plaši zašto ne govori konkretne stvari kao mama, tata, daj, itd. On izgovara reči kao ajde, ete. i neke nerazbirljive reči kao: ko ko, za auto kaže brmmmmm, auuuuu, ka ka, i sve neke kratke reči, a uporno pokušavam da ga ubedim da kaže nešto on neće. Inače ima period kad je izgovarao reči mama i tata i odis, ali to traje kratko nekoliko dana i posle ih ne izgovara ma koliko se trudila. Drugo nešto što me zabrinjava je to što sa dečacima njegovog uzrasta ne zna da se igra, pokazuje silu, prst u oku, ne želi da se izgra sa vršnjacima, a sa dečacima stariji od njega reaguje pozitivno i smeje se, raduje se. Mi smo sami po ceo dan u kući, on ne ide u obdanište, raduje se samo meni i njegovom ocu kad dođe s posla. Ono što me čudi je što on sve razume i mene hvata za ruku kad želi da popije pomarandžu ili da jede jabuku, ali neće da kaže ništa konkretno. Zna da igra sa igrice, želi da gleda televiziju, imitira zvukove s televizije kad ljudi se smeju ili kada pljeskaju. Nema konkretno njegove igračke, igra se sa svim, sad u zadnje vreme češće zna da se zaigra sam, a pred toga stalno traži mene u igri.
Pitanje je moje da li mislite da moj sin ima neki problem sa komunikacijom, socijalizacijom i da li treba potražiti pomoć stručnog lica ili to nije ništa posebno.
Hvala Vam unapred!!!

Odgovoreno: 10. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana, deca koja su stalno u okruženju odraslih, teže se snalaze u okruženju svojih vršnjaka bez određenog perioda adaptacije. Ono što mogu naslutiti iz vašeg pisma je zabrinutost da li dete ima elemente autizma ili ne pogotovo što navodite periode dobrog funkcionisanja pa pogoršanja nakon toga. Nisam siguaran da je bez pregleda zahvalno davati bilo kakave konstatacije kada se radi o detetu uzrasta od 20 meseci, stoga predlažem da potražite prvo konsultaciju logopeda i da sledeći instrukcije pratite dalji razvoj, prvenstveno govora. Više druženja sa drugom decom, daće i odgovor u kojoj meri napreduje i na tom polju. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #18729

Bila sam u prilici da vidim novorodjenče od majke narkomana (heroin dipendens) koja je konsumirala heroin u toku bremenosti. Pošto je majka bila u krizi posle porodjaja, kriza se manifestovala i kod novorodjenčeta.
U literaturi se teže nalazi nešto o ovom problemu, pa bi Vas zamolila da mi nešto opširnije napišete o ovom stanju.

Unapred zahvalna,
Vaša koleginica.

Odgovoreno: 10. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana koleginice, neonatalni apstinencijalni sindrom je dobro opisan u pedijatrijskim a slabo u psihijatrijskim udžbenicima. U uslovima postojanja apstinencijalnog sindroma dete treba da bude na neonatalnom odeljenju ili intenzivnoj nezi. Postpartalno mogu nastati dileme dojenja, jer ukoliko i dalje nastavlja za konzumacijom heroina ili metadona treba imati u vidu da je dete ugroženo. Različiti su stavovi oko metadona, jer ima stručnjaka koji savetuju dojenje i uzimanje metadone, jer se time smanjuju i apstinencijalne tegobe deteta, ali se ovo mora sprovoditi u strogo kontrolisanim uslovima zbog mogućnosti predoziranja novorođenčeta. Sa druge strane, treba obavezno proveriti da li je majka hepatitis B i C i HIV pozitivna, jer opasnost predstavljaju ragade na dojci. Na kraju, ukoliko je majka u apstinenciji, svakako joj treba pomoć psihijatra i mreže saradnika, a ukoliko uzima narkotike i dalje, potrebna je hitno angažovanje familije i nadležnog Centra za socijalni rad. Nadam se da sam bio od pomoći, ali predlažem i dodatnu konsultaciju pedijatra i psihijatra sa odeljenja za bolesti zavisnosti. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #18850

Poštovani,

već sam Vam postavila pitanje o nekontrolisanom unosu hrane koji mi predstavlja problem, ali Vam nisam napomenula bitan detalj. Kada se nadjem u prostoru sa više ljudi, recimo u kafiću, na otvorenom, uhvati me panika ne mogu da dišem i imam osjećaj da ću se onesvijestiti. To traje već 4 mjeseca svaki put identični simptomi. Jednostavno ne mogu da shvatim zbog čega. Nikad prije nisam to imala.

Hvala unaprijed.

Odgovoreno: 10. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana, pronađite na internetu tekstove o paničnim napadima i socijalnoj fobiji i uporedite svoje tegobe sa opisom ponašanja ljudi koji pate od pomenutih problema. Ukoliko prepoznate sebe u nekom od opisa savetujem da pored internet pretrage i savetovanja ipak uživo porazgovarate sa stručnjakom koji se bavi problemima psihiočkog funkcionisanja, kako bi se patnje ublažile i eliminisale. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #18720

Poštovani,

kao što sam i ranije pisao, moja majka ima ozbiljne psihičke probleme, a ja i cela porodica ne znamo kako da joj pomognemo. Naime, prošle godine, posle dugogodišnje bolesti, izvršena joj je transplatacija jetre u inostranstvu. Pre mesec i po dana morala je na novu intervenciju pošto su joj se žučni kanali prilično zapušili. Sve to je uspešno završeno, a sada kada se vratila kući ona upada u neku depresiju i danima plače, odbija hranu. Uvek je bila u centru pažnje zbog teške bolesti - hepatit B i ispunjavali smo joj svaku želju, a to i dalje radimo. Ne znam, dolazim do zaključka da to i nije tako dobro i da smo izabrali pogrešan put da joj pomognemo. Za vreme praznika je ponovo odbijala hranu i sa svima se svadjala zato što je izgubila lorazepam. Kada smo kupili ovaj lek, ona je uveče uzela mnogo hrane i još nam je saopstila da će nas zvati u toku noći, ako ogladni, kako bismo joj nešto spremili.
Stvarno ne znam šta da radim? Počinje da daje zabrinjavajuće izjave...

Odgovoreno: 09. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani, sećam se da ste pisali i isto tako se sećam da sam vam savetovao da proširite sistem pomagača vašoj majci psihijatrom, tako da ja ne znam da li vi zaista ne znate šta da radite (jer sam ja bio nejasan) ili vam je ono što sam vam ja predložio neprihvatljivo pa očekujete alternativni predlog. Njega nemam pogotovo posle vaše poslednje rečenice. Strah od smrti i bolesti može biti otovoren ali i imati mnogo prikrivenih lica. Zabrinutost (i psihička zavisnost) oko lorazepama je otovoreno pokazivanje postojanja straha, a prejedanje (posle transplatacije), odnosno pokazivanje slabosti u staranju o sebi, može biti prikriveni oblik straha zbog koga svojim ponašanjem poziva druge da se staraju o njoj i budu stalno pored nje. Strah od smrti se ne leči, jer je realan, ali se može ublažiti i delimično racionalizovati što se može odraziti i na postupke.

Prikazano 361-365 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

O lekaru

O lekaru