Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #19358

Poštovani doktore,

imam devetogodišnju ćerku koja ima problem strah da ostane sama u kući, ja sam razvedena već 4 godine živim sa mojim roditeljima, te je dete sa njihove strane jako zaštićeno, a samim tim i razmaženo. Takav odnos doprineo je tome da ja ne predstavljam autoritet nad detetom.
Kažite mi da li je detetu potrebna stručna pomoć ili je u pitanju samo navika da uvek nekog ima pored sebe?

Odgovoreno: 17. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana, za autoritet se morate izboriti kod svojih roditelja da bi vas dete dođivelo kao majku a ne kao stariju sestru, a vaše roditelje kao psihološke roditelje. Neki stručnjaci bi njenu reakciju posmatrali ne kao psihopatološku, već kao zaštitnu i to u odnosu na vas. Pokažite joj da sami znate da starate o sebi i njoj (da to ne moraju to vaši roditelji da čine), pa javite kako je to uticalo na njen "strah". Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #19357

Koliko je štetno tepanje detetu u uzrastu od tri godine?

Odgovoreno: 17. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Tepanje detetu u bilo kom uzrastu nije korisno, jer dete uči reči onako kako ih čuje, ali ih tako ne izgovara naprosto jer aparatu za govor nije zreo niti anatomski oformljen za govor u ranom detinjstvu. Zato je bitno detetu pravilno izgovarati reči kako bi ih ono tačno upamtilo. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #19279

Poštovani,

nalazim se u nezavidnoj sitaciji. Tokom dugih godina zabavljanja i braka prelazio sam preko stvari sa kojima se nisam slagao i to sve u korist mira u kući. Sada sam došao u poziciju da ne mogu da se kontrolišem kada mi se skupi svega (pukne mi film). U toj seansi pucanja filma svašta sam u stanju da kažem a na žalost i da uradim. Trpim do odredjene granice ali ni druga strana nema bas kočnice za sve. Skroz sam postao neprepoznatljiv. Imam osećaj da sam upao u vrzino kolo koje po svaku cenu hoće da očuva nešto što ne ide. Znam da ne postoji pilula koja će sve zalečiti i izbrisati ali šta da radim? Nije moje pucanje filma produkt samoinicijative 100%. Imam pragove tolerencije na mesec dana, sedam dana, 2 dana ... Kipim u sebi i pokušavam lepo. Druga strana se žali na mene kao škrtog sa emocijama ali kako da ih ispoljim kada je stalno napeta situacija. Inače se jedino prepirem sa ženom i što je još gore pred decom. U teoriji mi je sve poznato kako treba da izgleda ali ne umem to da primenim u praksi. Kada izbije problem i kada se posle milion suza strasti smire onda sve cveta i funkcioniše dok se ne uključi očekivani emotivni odnos. Kada funkcionišemo kao par koji je tu zbog dece i jedino zbog dece onda je OK.

Šta nam je činiti? Kako da sputam svoj bes kada mi neko uporno govori o stvarima sa kojima se ne slažem?

Pozdrav.

Odgovoreno: 15. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani, nije mi dovoljno jasno šta ste suštinski promenili u svom ponašanju osim što vam je sa godinama prag reagovanja snižen. Koliko ja shvatam vi i dalje prelazite preko stvari sa kojima se ne slažete samo vam češće puca film ("kipim u sebi i pokušavam lepo...sve u korist mira...a u seansi pucanja filma sam u stanju svašta da kažem..."). Suštinska promena bi bila da ne prelazite preko stvari sa kojima se ne slažete, već da kažete jasno i argumentovano "ja se sa tim ne slažem, jer (argument)". Ako se neko drugi ne slaže sa vašim ne slaganjem to ne znači da treba ulaziti u debatu ko je u pravu, već jednostavno ili promeniti mišljenje (ako druga strana ima bolje argumente) ili ostati pri svome što u praksi znači da vi u daljoj akciji niste učesnik. To drugu stranu upućuje na kompromis. Reći nekome "ti si škrt na emocijama" je manipulativna kritika jer je uopštena i više zatvara nego što otvara komunikaciju. Zato trebate razjasniti traženjem odgovora šta to konkretno znači. Uplatanje dece nije fer prema deci jer mogu osetiti krivicu zbog roditeljske nesreće koja bi bila manja da se ne žrtvuju zbog njih (dece), što realno nije tačno. Blokiranost u emocionalnom odnosu je očekivana ukoliko jedan partner ima doživljaj da partner nije u vezi sa njim zbog autentnične bliskosti već zbog nekih drugih očekivanja. Zato ne okrivljujte sebe i druge (ženu) već razjasnite komunikaciju. Izgleda da ste dugo razvijali odnos na duplim porukama obostrano, ali takva komunikacija je sve samo ne jednostavna i dobra za emocionalnu bliskost. To treba menjati, pa makar u bračnom savetovalištu koje postoji i za penzionere. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #19288

Poštovani,

imam dete od dve god i dva meseca. Ide u vrtić i tamo je miljenik svima i izuzetno dobar. Moj probem je što kada je sam samnom kontrira mi i šta god da kazem neće da posluša nego besni i baca sve po kući. To radi samo meni. Pokušala sam da ignorišem to ponašanje, da ga kažnjavam, grdim, lepo da mu objasnim. Ne vredi. U vrtiću i kod drugih osoba to ne radi.

Kako to da shvatim i kakve mere da preduzmem?

Hvala Vam

Odgovoreno: 15. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana, ako ne znate kako da uspostavite realciju sa dvogodišnjim detetom koja će podrazumevati pružanje doživljaja sigurnosti, privrženosti ali i postavljanja granica u ponašanju deteta, morate pogledati šta rade oni koji su uspešni u toj relaciji sa vašim detetom. I primeniti njihovu taktiku. Dete od 26 meseci nema u svom opisu pedantnost i poslušnost kao karakteristiku. To nemaju ni starija deca. Pogotovo ako im izdavanje naredbi, zadataka remeti igru. Pokušahte da posmatrate kako se ponašaju vaspitačice čiji je on miljeni, dopustite detetu da na određenom prostoru može da razbacuje igračke ali i da uočite kada je pravi trenutak da se zajedno igrate a kada je vreme da zajedno pokupite igračke. Kažnjavanje, ignorisanje i grdnja može samo da pogoršaju vašu relaciju sa detetom, pogotovo ako ne znate kada i kako to primeniti. Grdnja mora biti kratka i razumljiva, tipa "to ne...to deca ne rade..treba ovako", ignorisanje ne sme biti duže od 2,5 minuta i tada nema nikakvog kontakta sa detetom, a izvršenje vaše instrukcije treba da prati velika pohvala. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #19197

Moja trogodišnja ćerka od Božića stalno žmirka okicama. Nisam prometila nikakvu iritaciju, niti se žali da je boli ili pecka. Kada se zaigra ili nešto gleda na TV ne žmirka, ali u nekim trenucima čak i preteruje. U čemu može biti problem, da li je to alarmantno i koliko dugo mogu da sačekam pa da je odvedem kod očnog lekara? Bojim se da to ne postane navika a ona je mala za vežbe odvikavanja. Ja sam kao osnovac imala taj problem, vežbama koje su trajale gotovo godinu dana uspela sam da se odviknem.

Pomozite

Odgovoreno: 15. 01. 2009.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Ne trebate da čekate sa pregledom očnog lekara, jer u fazi akutne zapaljenske reakcije konjuktiva i sl. prevenciji nastanka tika ustvari podrazumeva saniranje očnih problema.

Prikazano 351-355 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

O lekaru

O lekaru