Iritabilni kolon i LOW FOODMAP dijeta

Iritabilni kolon je funkcionalni, motorni poremećaj koji se karakteriše čitavim nizom simptoma od strane organa za varenje bez organske osnove bolesti.

Iritabilni kolon - simptomi

Simptomi iritabilnog kolona mogu biti:

• bol i nelagodnost u stomaku,
• promene u crevnom pražnjenju (dijareja, opstipacija, osećaj nepotpune ispražnjenosti nakon pražnjenja ili urgencija za stolicom, nadimanje, gorušica),
• ali i simptomi koji nisu direktno povezani sa organima za varenje (umor, letargija, zabrinutost za sopstveno zdravlje).

Najčešće se javlja u mlađoj i srednjoj životnoj dobi, a stres, anksioznost i ubrzan tempo života mogu pogoršati simptome ove bolesti. Često je predisponirajući faktor za pogoršanje ili pojavu simptoma prekomerna upotreba kafe, alkohola, začinjene hrane.

Sami simptomi variraju, jedni smenjuju druge, mogu trajati danima i mesecima, pogoršavati se ili se pojavljivati i nestajati bez jasnog objašnjenja.

Iritabilni kolon - lečenje

Iritabilni kolon je teško lečiti, ali promena životnih navika u ishrani može dovesti do regresije ili gubitka simptoma i na taj način poboljšati kvalitet života

U terapiji je od presudne važnosti pravilan odnos lekar-pacijent. Poverenje u lekara koji će doći do prave dijagnoze, isključiti organske bolesti (zapaljenske ili maligne bolesti organa za varenje), a potom i objasniti prirodu bolesti često bude najbolji lek.

Ukoliko u simptomatologiji dominira bol, lekar će prepisati lekove koji deluju na bol i grčeve u stomaku ( spazmolitike, mebeverin).

Pri pojavi dijareje preporučuje se ograničen unos svežeg voća i povrća, (dati prednost voću u obliku kompota i barenom povrću) kao i probiotici i antidijaroici.

U slučaju opstipacije predlog je , naprotiv da se konzumira sveže voće i povrće, a u terapiju se mogu uvesti i osmotski laksativi.

 LOW FOODMAP dijeta

Poslednjih godina se pojavljuju dokazi o efikasnosti LOW FOODMAP dijete kao prve linije u terapiji iritabilnog kolona.

Ona se zasniva na dokazanim činjenicama da pojedini ugljeni hidrati doprinose pojavi simptoma. Oni su nazvani FOODMAP (početna slova engleskih reči: Fermentable; Oligo-saccharides; Di-saccharides; Mono-saccharides; Poliols).

Dakle, u ishrani treba izbegavati hranu koja:

• nije svarljiva i fermentiše u deblom crevu,
• zatim hranu bogatu oligosaharidima koji se teško vare u tankom crevu (pšenica, pšenično brašno, luk, crni i beli, pasulj i druge leguminoze, indijski orah, pistaći),
• mleko,
• fruktoza,
• hrana u kojoj je prisutan sorbitol, inulin, manitol, a to su uglavnom veštački zaslađivači u velikom broju konditorskih proizvoda.

Obično je 4 do 6 nedelja dovoljno da se utvrdi da li će doći do povlačenja simptoma uz ovu dijetu. Nakon toga, važno je ponovo u ishranu uvesti izbegavanu hranu kako bi se utvrdilo koja grupa namirnica izaziva simptome.