Alfa toksin ili afla toksin?


Mnogi se ovih dana pitaju da li je alfa toksin ili afla toksin. Šta je zaista otrovno i koliko je opasno? 

Ukoliko vas ovih dana bombarduju činjenicama šta je tačno Aflatoksin, a šta Alfa toksin, pročitajte tekst u nastavku i dobićete odgovor na mnoga pitanja koja ovih dana zaokupiraju javnost.

Osim što su slični imenom, ne treba mešati Alpha toxin i Aflatoxin

Aflatoksin (alfatoksin, alfa toksin ili afla toksin su najčešće greške u pisanju imena) je odavno poznat toksin, čija je struktura objavljena pre pedesetak godina kao i opasnost koju predstavlja za zdravlje u smislu razvoja malignih bolesti i smanjenja imunoloških funkcija organizma.
 
 Aflatoksin je proizvod plesni Aspergillus flavus. Takva se plesan vrlo često razvija u područjima vlažnih i toplih klima. Plesan koja sintetizuje aflatoksin često se nalazi i u frižiderima, kontejnerima, utrobama brodova, silosima za skladištenje namirnica, npr., zrna žita, voća, nekih vrsta povrća, orašastih plodova, kafe, kakaoa, začina.
 
 Izloženost aflatoksinima dovodi do smanjenja imunološkog odgovora organizma, a posebno menja osetljivost prema virusima čineći organizam osetljivim i podobnim za razvoj brojnih viroza.
 
 Molekul aflatoksina u organizam se može uneti disanjem i udisanjem kontaminiranog vazduha ili unosom putem probavnog trakta, konzumiranjem namirnica koje sadrže ili su kontaminirane toksinom. Kada se unosi hranom, aflatoksin dolazi putem creva u krv i potom krvlju u druge organe. Najpre krvotokom iz probavnog sistema dospeva u jetru i tu odmah stvara derivat u obliku epoksida koji je izuzetno reaktivan prema pojedinim nukleinskim bazama. Stoga ne čudi činjenica, da je upravo jetra 
ovih dana je aktuelna tema problema aflatoksina u mleku.

Kako je kukuruz zaražen?

 aflatoksin-u-kukurizu Dve gljive, Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, prisutne su i u zemljištu i u vazduhu, udišemo ih svakodnevno i to nam ne smeta. Ni nama, ni kukuruzu. Međutim, prošle godine imali smo situaciju koja nam se nije dogodila skoro osam decenija, a koja je pogodovala tome da ove dve gljive produkuju toksin. Najpre, spora iz vazduha padne na zrno kukuruza, ali tek uz jako visoke temperature vazduha, dugu sušu, usled koje zrno puca, i velike temperaturne razlike između dana i noći, uz veliku količinu vlage u sladištima, nakon dugog vremena boravka gljive na zrnu produkuje se toksin, objasnio je profesor sa Katedre za tehnološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miomir Nikšić za Telegraf.

Šta je onda Alfa toksin?

Prirodno, mnogi ljudi žele da saznaju koliko je situacija ozbiljna i kakva im opasnost preti. Prilikom pretraživanja ljudi često traže pojam Alfa toksin, ali to ne treba mešati sa aflatoskinima. Alfa toksin ili alfa-toksin se odnosi na nekoliko različitih toksina proteina koje proizvodi bakterija. Alfa toksin može biti Staphylococcus aureus i Clostridium perfringens.

Staphylococcus aureus alfa toksin

staphylococcusAlfa toksin Staphylococcus aureus je toskin koji može uzrokuje hemolize i oštećenja tkiva. Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok) je Gram - pozitivna okrugla bakterija. Fakultativno je anaerobni organizam. Nepokretan je i ne stvara spore. Stafilokoki su dobili ime po tome jer stavraju gomilice poput grozda. Katalaza je pozitivan, a oksidaza negativan. Vrlo brzo stvara otpornost prema svim antibioticima. Tako da se ubrzo nakon primene nekog antibiotika, stvore i otporni sojevi. Među nesporogenim bakterijama stafilokoki su najotporniji na nepovoljne uslove okoline, ali su osetljivi na sve dezinficijense koji su danas u bolničkoj upotrebi.


Prenosi se dodirom i kapljično, obično je prenosilac zdrava osoba. Prirodno mu je prebivalište čovekova koža, a može se naći i na sluzokoži i u crevu kao prolazna flora.

Clostridium perfringens

 Clostridium perfringens je anaerobna, gram-pozitivna bakterija štapićastog oblika, koja stvara spore i tokom razvoja proizvodi raznovrsne toksine i gasove.


Ovaj mikrob se razmnožava na temperaturama u opsegu od 15 do 50°C sa optimalnom temperaturom od 43 do 46°C. Spore različitih vrsta ovog mikroorganizma imaju različitu otpornost na toplotu. Neke spore su uništene za nekoliko minuta na 100°C, dok je za uništavanje drugih potrebno od 1 do 4 sata na ovoj temperaturi. Clostridium perfringens se najefikasnije može kontrolisati brzim hlađenjem skuvane i termički obrađene hrane. Hladno skladištenje na -15°C u periodu od 35 dana omogućava uništavanje 99,9% ovih mikroorganizama.


C. perfringens, pored ostalih toksičnih supstanci, sintetiše i pet egzotoksina, koji su letalni začoveka. Ovaj mikrob uzročnik je raznih oboljenja kod ljudi. Česte su alimentarne toksikoinfekcije, pre svega u uslovima kolektivne ishrane, izazvane ovom vrstom bakterije. Pomenuto oboljenje najčešće je posledica konzumiranja nedovoljno kuvanog ili na drugi način toplotno obrađenog mesa, a ispoljava se u vidu mučnine, povraćanja i drugih tegoba gastro-intestinalnog trakta.


 clostridium-perfringensClostridium perfringens i njegove spore su izolovane u mnogim namirnicama, a posebno u crvenom mesu, živinskom mesu i morskoj hrani. Osim povrća i voća, u koje spore dolaze iz tla, hrana životinjskog porekla kontaminirana je sporama u toku klanja, koje su se nalazile u okolini ili su bile zaostale u probavnom sistemu. Osušene namirnice takođe su izvori Cl. perfringens toksina. Broj ovih mikroorganizama je obično veći kod kuvanog mesa, koje je ostavljeno da se hladi polako i na kraju stojalo duži period vremena pre služenja.


Kao i kod salmonele, mora biti unet veliki broj aktivnih bakterija da bi došlo do pojave bolesti. Pojava bolesti koja je izazvana Clostridium perfringens bakterijom se obično može sprečiti stalnim odgovarajućim sanitarnim merama kao i odgovarajućim temperaturama skladištenja (<2°C) hrane, posebno ostataka. Namirnice koje se koriste tople valja držati na temperaturi od 60°C ili višoj. Ostatke hrane bi trebalo ponovo zagrejati na 65°C kako bi se uništili vegetativni mikroorganizmi.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde