Strah roditelja od povišene telesne temperature kod dece „fever phobia“

Povišena telesna temperatura jedan je od najčešćih razloga zbog kojih roditelji traže savet pedijatra. Iako često izaziva zabrinutost, važno je znati da temperatura sama po sebi nije bolest, već prirodan i kontrolisan odgovor organizma na infekciju ili drugi upalni proces. Većina febrilnih stanja kod dece prolazi bez komplikacija, ali pravilno merenje temperature, procena opšteg stanja deteta i prepoznavanje alarmantnih simptoma od ključnog su značaja za pravovremenu reakciju roditelja.

Povišena telesnom temperatura kod dece

Normalna telesna temperatura kod dece najčešće se kreće između 36,5°C i 37,5°C, uz fiziološke oscilacije tokom dana. Na telesnu temperaturu mogu uticati doba dana, fizička aktivnost, obrok, kao i uzrast deteta — kod odojčadi i male dece temperatura je prirodno nešto viša nego kod starije dece.

O povišenoj telesnoj temperaturi govorimo kada temperatura prelazi 38°C. Vrednosti između 37,5°C i 38°C smatraju se subfebrilnim stanjem, dok temperatura iznad 39°C spada u visoku temperaturu.

Važno je naglasiti da temperatura predstavlja fiziološki odgovor organizma i deo odbrambenog mehanizma, jer pomaže imunološkom sistemu u borbi protiv infekcije. Sama visina temperature nije jedini pokazatelj težine bolesti — mnogo je važnije kako se dete ponaša i kakvo je njegovo opšte stanje.

Uzrast deteta

Granica za definisanje povišene temperature formalno je ista u svim uzrastima, ali njen klinički značaj značajno zavisi od uzrasta deteta.

Kod novorođenčadi i odojčadi mlađe od tri meseca svaka temperatura viša od 38°C zahteva hitan pregled pedijatra, jer i blaga povišena temperatura može biti prvi znak ozbiljne bakterijske infekcije.

Kod starije dece procena zavisi od više faktora — trajanja temperature, prisustva drugih simptoma, hidracije i opšteg izgleda deteta.

Metode merenja temperature

Najpreciznija metoda kod male dece jeste rektalno merenje, jer najvernije odražava centralnu telesnu temperaturu. Ipak, zbog praktičnih razloga i nelagodnosti u svakodnevnim kućnim uslovima često se koristi aksilarno merenje.

Aksilarno merenje, odnosno merenje ispod pazuha, praktično je i dovoljno pouzdano ako se pravilno izvodi, pri čemu treba imati u vidu da su vrednosti obično niže za 0,5°C u odnosu na rektalno merenje.

Oralno merenje preporučuje se kod starije dece koja mogu pravilno držati toplomer u ustima, dok beskontaktni i infracrveni toplomeri omogućavaju brzo merenje, ali njihova preciznost zavisi od pravilne upotrebe i spoljašnjih uslova.

Hemijske trakice za čelo smatraju se nepouzdanim za kliničku procenu temperature.

Normalne vrednosti telesne temperature kod rektalnog merenja se kreću od 36.6-38⁰C, kod aksilarnog merenja raspon normalnih vrednosti telesne temperature se kreće od 34.7-37.3⁰C, dok su kod oralnog merenja normalne vrednosti 36.5-37.5⁰C.

Greške u merenju temeprature kod dece

Najčešće greške su merenje temperature neposredno nakon fizičke aktivnosti, kupanja ili hranjenja, kao i nepravilno postavljanje toplomera ili prekratko trajanje merenja. Kod beskontaktnih toplomera česta greška je nepravilna udaljenost od kože ili merenje u neodgovarajućim uslovima.

Roditelji često porede rezultate dobijene različitim metodama merenja, iako se vrednosti razlikuju u zavisnosti od mesta merenja. Važno je koristiti isti metod tokom praćenja temperature kako bi poređenje bilo pouzdano.

Obaranje povišene telesne temperature deteta

Temperatura se ne obara automatski čim poraste. Savremene preporuke naglašavaju da cilj nije normalizacija broja na toplomeru, već poboljšanje opšteg stanja deteta.

Ako dete sa temperaturom do 38,5°C normalno pije tečnost, komunicira, igra se i nije izrazito malaksalo, često nije neophodno odmah primeniti antipiretik.

Antipiretik se preporučuje kada temperatura prelazi 38,5°C ili ranije ako dete deluje iscrpljeno, razdražljivo, ima bolove ili odbija tečnost.

Paracetamol i ibuprofen su lekovi izbora za snižavanje temperature. Ne preporučuje se rutinsko naizmenično davanje ova dva leka, jer to povećava mogućnost greške u doziranju.

Važno je znati da odgovor na antipiretik ne pokazuje da li je infekcija virusna ili bakterijska.

Kućne mere za snižavanje temerature

Najvažnije mere su dovoljan unos tečnosti, lagana odeća, provetrena prostorija i odmor.

Fizičko rashlađivanje hladnim kupkama, hladnim oblogama ili agresivno skidanje deteta više se ne preporučuje, jer može izazvati nelagodnost i drhtavicu.

Temperatura sama po sebi retko dostiže vrednosti koje mogu biti štetne za organizam, a komplikacije su mnogo češće povezane sa osnovnom bolešću nego sa samom temperaturom.

Povišena temperatura - hitno stanje

Temperatura zahteva hitnu medicinsku procenu ukoliko se jave:

• otežano ili ubrzano disanje,
• izrazita pospanost ili slab odgovor na nadražaje,
• uporno povraćanje,
• ukočen vrat,
• grčevi,
• osip koji ne bledi na pritisak,
• hladne šake i stopala uz visoku temperaturu,
• smanjeno mokrenje.

Posebnu pažnju zahteva dete koje deluje neuobičajeno mirno, slabo reaguje ili izgleda iscrpljeno. Veoma visoka temperatura, posebno iznad 41°C, retka je, ali zahteva hitan pregled. Posebno hitno stanje predstavlja svaka povišena temperatura kod bebe mlađe od tri meseca.

Kada se obratiti pedijatru?

Ako temperatura traje duže od 48 do 72 sata, preporučuje se pregled pedijatra, čak i kada nema drugih izraženih simptoma. Ranije javljanje lekaru potrebno je ako temperatura brzo raste, teško se obara, dete odbija tečnost ili se opšte stanje pogoršava. Kod dece mlađe od tri meseca pregled je neophodan odmah.

Poruka za roditelje

Temperatura je jedan od najčešćih simptoma u dečjem uzrastu, ali sama po sebi najčešće nije razlog za paniku. Mnogo je važnije posmatrati dete nego samu vrednost temperature — kako diše, da li pije tečnost, koliko je budno i kako reaguje na okolinu.

Smirena procena, pravilno merenje temperature i pravovremeno obraćanje pedijatru kada postoje alarmantni simptomi predstavljaju najbolji pristup.