EP001: Dr Srđan Babić, vaskularni hirurg


U 1. epizodi za TV Stetoskop emisiju na televiziji TV Zdravlje na pitanja pacijenata u rubrici Pitajte doktora odgovara dr Srđan Babić, vaskularni hirurg i najperspektivniji mladi hirurg koji svakodnevno izvodi operacije na karotidama kod pacijenata sa zakrčenjima na arterijama.

Zakažite pregled kod dr Srđana Babića >>>>>>>

Transkript razgovora:

Pitanje: Pre pet godina sam operisala vene stripingom. Jedna mi je izvađena, a jednu je doktor zategao i zašio. Posle toga nisam imala nikakvih problema, osim novih površinskih. U međuvremenu sam dobila posao stjuardese i zanima me da li smem to da radim? Letovi traju i preko 10 sati.

Dr Srđan Babić: Kada se radi striping metoda, koja predstavlja dobru metodu u vaskularnoj hirurgiji, mada je danas malo i prevaziđena naspram novih hiruških, minimalno invazivnih procedura, osnovna stvar se nakon procedure radi trebalo bi da bude kvalitetan ultrazvučni pregled. Postoji jedan fenomen kod operacije vena stripingom, gde se podvezuje vena u samoj preponi, i dolazi do fenomena neurovaskularizacije. Stvaraju se novi krvni sudovi i dolazi do češćih pojava recidiva. Ukoliko postoje ponovne vene, bilo da su rest vene, odnosno vene koje su postojale tokom same intervencije a nisu izvađene ili su se pojavile neke nove vene, odnosno došlo je do recidiva, trebalo bi da se uradi ultrazvučni pregled, da se dobije jedno kvalitetno mišljenje vaskularnog hirurga i da se odluči da li pacijent može da se bavi nekim poslom ili ne. Kod posla stjuardese ili posla koji zahteva dugo stajanje ili sedenje sa spuštenim nogama ili neka teža fizička aktivnost po meni je jednostavnije da ljudi dođu da urade jedan pregled koji sa razgovorom traje 45 minuta, nego da svaki dan kada odlaze na posao ili imaju neke komplikovanije obaveze razmišljaju da li će nešto da se desi ili neće. Ovako su sigurni da imaju ili nemaju problem. Ukoliko imaju problem, može se u 99,9% slučajeva u vaskularnoj hirurgiji danas takav problem rešiti.

Pitanje: Imam proširene vene i želim da uradim operaciju penom. Šta treba da znam o ovoj metodi, obzirom da je relativno nova kod nas?

Dr Srđan Babić: Operacija penom se naziva i foam ablacija - foam znači pena, a ablacija znači zatvaranje vena. To jeste kod nas nova metoda, premda se sam princip sklerozacije vena koristi već dugo, različiti su bili agensi koji su se koristili kao sklerozantno sredstvo, a sada je na tržištu nekoliko novih proizvoda od kojih se stvarno može napraviti kvalitetna pena. Sve zavisi koja je škola u pitanju i da li to radi vaskularni hirurg ili angiolog. U Francuskoj većina angiologa, gde postoji specijalizacija iz radiologije, insistira na terapiji penom. Ja savetujem da se terapija penom može uraditi kod nekih grana magistralnih vena ali en bih nikada išao na kompletan tretman proširenih vena penom. Sa druge strane, veća je stopa rekanalizacije, odnosno otvaranja vena posle terapije penom, čak kod 20-50% takvih pacijenata nakon dvanaest meseci te vene se otvaraju, ali kod njih to tako funkcioniše - vene se otvore, oni odu i uradi se tretman penom i tako odlaze na svake dve, tri godine. Po mom mišljenju najbolje je da se iskombinuje procedura koja je najkomotnija i najbezbednija i najefikasnija, a neke ostale grane da se dopune terapijom penom.

Pitanje: Boli me kičma već dugo vremena. Bio sam na pregledu, u nalazu snimka stoji da imam aterosklerotične promene abdominalne aorte. Šta to znači?

Dr Srđan Babić: To je česta stvar sa kojojm dolaze pacijenti kod nas. Na rendgenskom snimku se vide kalcifikati u zidu abdominalne aorte. To je samo jedna orjentaciona metoda koja može da nam kaže da li postoji neka ateroskleroza koja je dovela do tih kalcifikata i naravno takvi pacijenti bi trebalo da budu upućeni vaskularnom hirurgu obzirom da je ateroskleroza bolest koja zahvata sve krvne sudove: od abdominalne aorte, zatim arterija koje ishranjuju mozak, arterija koje ishranjuju srce, arterija koje ishranjuju creva... Sve zavisi gde će se kod pacijenta simptomi ateroskleroze koji nastaju kao posledica suženja krvnog suda javiti. Ukoliko se nekome vidi kalcifikovala aorta na rendgenskom snimku znači da on ima i bolest abdominalne aorte i bolest ilijačnih arterija. Najkomotnije je da se ode na ultrazvučni pregled na kome će se jasno videti koliki su stepeni suženja. Nelečena bolest je najteža, pogotovo kod nas gde pacijenti povezuju bolest ilijačnih arterija sa lumboišijalgijama, bolovima u krstima i dođu kod vaskularnog hirurga već kada nastane gangrena. Na žalost kod takvih pacijenata se ne može u svim slučajevima rešiti taj problem, već dolazi do gubitka ekstermiteta.


Pročitajte odogovore na pitanja iz vaskularne hirurgije koje je dr Srđan Babić dao pacijentima.


 


Podeli tekst:

Dr Srdjan Babić je specijalista opšte hirurgije sa supspecijalizacijom iz vaskularne hirurgije sa angiologijom i asistent na katedri Hirurgija sa anestezijom na Medicinskom Fakultetu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde