Aneurizma aorte


Pod aneurizmom se podrazumeva lokalno proširenje. Uz abdominalnu aneurizmu kod polovine bolesnika javlja se i torakalna ili aneurizma grane aorte.

Uzrok nastanka

Aorta je podložna dilataciji (proširenju) zbog izraženog pritiska krvi na zid, što posebno potencira arterijska hipertenzija ( povišen krvni pritisak). Takođe, ateroskleroza (bolest koronarnih, cerebralnih ili perifernih arterija) je dominantan faktor. Incidenca je u porastu, a muškarci obolevaju 6 puta češće.

Klinička slika

Abdominalna (trbušna) aneurizma - simptomi često izostaju ili su nespecifični. U indikativnije ubrajamo: punoću, nelagodnost i pulsiranje u trbuhu, kao i bolove u listovima nogu pri naporu. Rupturu najavljuje tup bol u trbuhu i/ili leđima, ravnomernog i slabog inteziteta, koji nije provociran pokretima, traje više sati, pa i dana. S druge strane, ruptura  se može manifestovati i naglo, snažnim bolom u leđima ili trbuhu, koji je praćen osetljivošću na dodir, pulziranjem, omaglicom, a potom i izraženom malaksalošću, obilnim i lepljivim znojem i konfuznošću. Ako se ruptura odigrala prisutni su znaci unutrašnjeg krvarenja koje progredira do šoka: adinamija, bledilo, snižen krvni pritisak, ubrzan rad srca,  i dr.

Torakalna (grudna) aneurizma - tok je često oligosimptomatski, ili dominira insuficijencija koronarnih, cerebralnih (moždanih) i perifernih arterija ili dugotrajan bol, obično tup. Rezultat je pritiskanja organa ili erozije okolnog mišićno - skeletnog sistema. Uz navedene, i znaci kompresije medijastinuma (sredogruđa) mogu da ukažu na aneurizmu torakalne aorte. Tako zbog pritiska i oštećenja disajnih puteva mogu nastati: otežano disanje, kašalj, iskašljavanje krvi, sviranje u grudima, devijacija traheje i pulsiranje larinksa. Usled pritiskanja jednjaka nastaje otežano gutanje. Kompresija gornje šupjle vene uzrokuje otok i modrilo glave i vrata. Kompresija levog laringealnog rekurentnog nerva dovodi do promuklosti, nerva vagusa usporen rad srca, a frenikusa paralizu dijafragme.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenografijom, ultrazvukom, CT-om (skenerom) i magnetne rezonance. Konačna dijagnoza se postavlja aortografijom.

Lečenje

Lečenje je hirurško za rupturisane aneurizme i nerupturisane većeg promera. Savetuje se praćenje ateroskleroz i energično lečenje hipertenzije, prvenstveno beta blokatorima.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. saška 02.12.2009

    Moja majka ima aneurizmu aorte 3. 1 cm. Ači je i srčani bolesnik tako da je nemoguća operacija. Pritisak je mnogo nizak 90/60 da li postoji neki lek


  2. Nenad 17.09.2009

    Poštovana Gordana Simić, koristite usluge sajta koje su predviđene za ovakve slučajeve. Ukoliko imate neka pitanja, nedoumice, želite savete za lečenje i sl. postavite pitanje direktno doktorima koji će u najkraćem mogućem roku odgovoriti na isto. Komentari služe isključivo za komentarisanje.

    http://www.stetoskop.info/question.php


  3. Simic Gordana 16.09.2009

    Cemu komentar kad mi niko ne odgovara. Hvala


  4. Gordana Simic 04.06.2009

    Interesuje me da li ja mogu da se operisem jer poslednji nalaz msct angiografije torakoabominalne aorete je torakoalnoabdominalna aorta difuzno skleroticnih zidova, ascedentnog dela sirine 42x43 u vidsiniartkusa 23.8 mm i descedentnog dela 50x47mm u visini torakoabdominalno pelaza, do ishodista renalnihe arterije gde meri 32x36 mm. Distalno u infrarenalnom segmentu abdominalna aorta sirine 15x18 mm, a desna i leva zajednicka bedrena po 10x8mm. Pocetni deo ascedentne torakalne aorte dilatiran u segmentu do odvajanja luka aorte u duzini 88mm i nakon 17,5 ponovo dilatira, prosirena dorenalnih arterija u duzini do 380 mm. Ne vide se znaci ekstravazacije kontrasta. Uradjen pregled u kbc beograd


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde