Seksualni poremećaji


Istorija seksualnosti nam govori da su seksualni poremećaji oduvek bili poznati. Danas su, pak, oni toliko zastupljeni, da po nekim istraživanjima najmanje jedna trećina svih ljudi starosti između 20 i 40 godina, uključujući i mlade, bar povremeno pate od jednog od oblika seksualnih smetnji. Kod starijih godišta to je još češći slučaj, mada je seksualno funkcionisanje, kao retko koji drugi aspekt života, individualno uslovljen.

Zastupljenost seksualnih poremećaja

Ovako velika zastupljenost seksualnih poremećaja može biti uzrokovana različitim faktorima uključujući i one opšte, karakteristične za savremeni život, kao što su: svakodnevni stres , kriza identiteta (uključujući i polni), ili emancipacija žene.

Međutim, nasuprot raznovrsnosti uzroka, manifestacije samih poremećaja bile su i ostale iste i ispoljavaju se kao:  impotencija  frigidnost, smetnje u doživljavanju orgazma i tako dalje.
Pogledajmo, najpre, vrste faktora koji mogu dovesti do seksualnih smetnji. U principu, svi se mogu podeliti na organske i psihološke. Njihova odgovornost za nastanak poremećaja skoro je podjednaka, kako savremena terapeutska praksa pokazuje, za razliku od ranijeg mišljenja po kojem su seksualne smetnje, čak u 90 posto slučajeva, bile uzrokovane psihološkim stanjima i procesima.

Organski faktori

Od organskih faktora pomenimo nizak nivo seksualnog nagona, što proizilazi iz konstitucije organizma. Zatim tu su neke bolesti posebno dijabetes ili različite povrede kičme, a poznato je i dejstvo lekova protiv epilepsije, depresije, hipertenzije koji, posle duže upotrebe mogu poremetiti seksualno funkcionisanje, te ih treba uzimati uz obavezan nadzor lekara.
Uklanjanjem ili ublažavanjem navedenih faktora, stoje u isključivoj nadležnosti biološki orijentisane terapije, dolazi i do odgovarajućih pozitivnih promena u seksualnom funkcionisanju.

Psihološki faktori

Druga grupa uzročnika seksualnih poremećaja psihološke je prirode, sa jednim zajedničkim imeniteljem, a to je sećanje  straha. Najpre to su strahovi vezani za same seksualne relacije, kao što je strah od lošeg fizičkog izgleda, od izražavanja sopstvenih želja i potreba, ili strah od odbacivanja.
Zatim, slede specifični seksualni strahovi, među kojima je najčešći strah od neuklapanja u seksualne norme i na kraju vrsta tzv. tangecijalnih strahova koje izazivaju neseksualne draži i situacije, a odnose se, na primer, na vreme i mesto seksualnih odnosa, zatim je tu bojazan da se ne bude otkriven (često u slučaju vanbračnih veza i tako dalje.

Kako se tretiraju poremećaji nastali kao posledica psiholoških faktora, odnosno, strahova?

Najpre se lokalizuju situacije seksualnog ponašanja u kojima se strah javlja. Onda se ispituje njegovo poreklo, korišćenjem standardizovanih upitnika namenjenih analizi istorije sekusalnog života, čime se otkrivaju vreme, način i uzrok nastanka straha. Pitanja se odnose, na primer, na opis prvog seksualnog iskustva, (ne)postojanje osećaja krivice nakon prvih masturbacija, sadržaja najčešćih fantazama u toku seksualnih odnosa, pa sve do rangiranja, na odgovarajućoj skali, elemenata aktuelnog seksualnog ponašanja.
Nakon toga primenjuje se jedan od terapijskih programa namenjenih isključivo otklanjanju seksualnih poremećaja.

Terapijski programi

Masters and Johnson

Za ovu priliku, opisaćemo u glavnim crtama program u svetu poznatih seksologa, Masters i Džonsonove.

On sadrži pet faza, precizno definisanih i vremenski određenih, koje osoba sa seksualnim poremećajem, uz neophodnu saradnju svog partnera, sprovodi po uputstvima terapeuta.
  • Počinje se prvom fazom kojom se klijent edukuje i informiše o sadržajima sekusalnog ponašanja uopšte, zatim sledi razvijanje svesti i znanja o sopstvenoj seksualnosti, čime se, na izvestan način, vrši kognitivna priprema za dalju terapiju.
  • U sledećoj fazi radi se na otklanjanju prepreka, prisutnih kod partnera u svakodnevnoj verbalnoj komunikaciji, a koje mogu ometati njihov seksualni život.
  • Istovremeno, oni se uče novim i uspešnijim komunikacijskim obrascima, pri čemu se, kao osnovna tehnika, koristi asertivni trening.
  • Zatim dolazi faza tzv. stimulativne terapije, kojom se, posebnim tehnikama, povećavaju klijentovi seksualni apetiti, njegova seksualna budnost i njegove seksualne potrebe.
  • Na kraju terapije, tako pripremljen, klijent ulazi u najvažnijii fazu, a to je postepeno i progresivno izlaganje sve jačim i jačim seksualnim stimulacijama (primenom kućnih vežbi, uz aktivno učešće partnera), čime se njegovi strahovi i anksioznost kontr auslovljavaju seksualnim reakcijama i time sve više i više, do potpune eliminacije.
Ceo terapijski postupak traje oko tri meseca i ukoliko je korektno sproveden (što podrazumeva redovno vođenje dnevnika, kućne vežbe, konsultacije s terapeutom), pozitivni rezulati ne mogu izostati.

Druge terapijske metode

Pored terapijskog programa Masters i Džonsonove, mogu se primeniti i drugi terapijski metodi, od kojih ćemo pomenuti samo lecenje-seksualni-poremecaji najpoznatije, Lo Pikolov i MekVogov. Razlike između ovih metoda nisu velike, pošto svi polaze od osnovne ideje, a to je da je u našoj kulturi seksualno ponašanje orijentisano isključivo na jedan cilj - orgazam. Želja da se on dostigne, uz visoke zahteve partnera, često dovodi do suprotnih efekata, a to su anksioznost i strah od neuspeha u seksualnim odnosima, što, u krajnjem slučaju, razorno deluje na partnerske odnose u celini.

Opisan terapijski program moguće je primeniti u tretiranju svih seksualnih poremećaja uslovljenih psihološkim faktorima. Podsetimo se da su kod muškaraca to: prerana ejakulacija, impotencija i nemogućnost ejakulacije, a kod žena frigidnost, vaginizam, bolni koitus i različite smetnje u doživljavanju orgazma.

Zaključak

I na kraju, treba reći i sledeće, a to je, da rešavanje i pozitivan ishod terapije nekog od seksualnih poremećaja ne garantuje uvek i opstanak partnerske emocionalne i seksualne veze bez obzira na to da li je ona bračna ili ne. Pored toga, otklanjanje seksualnog poremećaja ponekada prouzrokuje pojavu takvog seksualnog ponašanja kod klijenta, koje može učvrstiti pozitivne terapijske rezultate, ali ne mora uvek biti i u skladu sa nekim društvenim idealima, što znači da neke osobe posle terapije (a tome su bile sklone i pre nje) spontano proveravaju da li imaju probleme u funkcionisanju seksualnog odnosa praveći "izlete", zbog čega može doći do komplikacija u odnosu sa stalnim partnerom.

Ipak, kako svako pozitivno menjanje individue otvara mogućnost za promene i u njenoj okolini, na putu ka zajedničkoj sreći i zadovoljstvu, rizik se isplati.
Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde