Srbi treći u svetu po smrtnosti od infarkta


Od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je u vezi sa bolestima srca i krvnih sudova, a svaki peti sa rakom.

Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje "Batut".

Naš narod je treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti.

"Bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost, ima čak 15 miliona ljudi u Evropi. Mi za sada, nažalost, nemamo precizne podatke o broju obolelih od srca iako praksa pokazuje da je taj broj ogroman", kaže za "Blic" prof. dr Petar Seferović, kardiolog Kliničkog centra Srbije, član borda Asocijacije za srčanu insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa.

Sudeći po stepenu smrtnosti od infarkta i šloga u Srbiji, mi živimo zapadnjačkim načinom života iako se po visini prosečne zarade to ne bi reklo. Ove bolesti su glavni uzrok smrtnosti svuda u svetu iako se nekad najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, sida i malarija.

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju da će on potrajati bar do 2030. godine. Te godine, napominje SZO, rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno ubijaće trećinu ukupne svetske populacije, koja će narednih 25 godina biti sve starija, naročito u zemljama sa srednjim ili niskim standardom.

"Bolesti modernog doba mi lekari nazivamo još i nezaraznim bolestima. Za njih najpre važi pravilo bolje sprečiti nego lečiti. Više košta njihovo lečenje nego prevencija, zato je na državama da ulože što više novca u preventivne akcije. Upravo zato je Ministarstvo zdravlja i usvojilo strategiju o prevenciji kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Iz te strategije proizašla su još dva programa, i to 'Srbija protiv raka' i 'Srbija za zdravo srce'", objašnjava dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva zdravlja.

Država je u saradnji sa domaćim stručnjacima, prema njenim rečima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti.

Lečenje ovih bolesti je dugotrajno i skupo, jer je reč o onesposobljavajućem i potencijalno smrtonosnom stanju, upozorava doktor Seferović. U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića, za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.

"Ranim otkrivanjem, odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri možemo da utičemo da se smanji broj umrlih, broj invalidnosti i u krajnjem skoru - da se produži životni vek", kaže dr Seferovića.

U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000 ljudi, i to čini da maligna oboljenja budu ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od raka dojke, pluća i debelog creva.
Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde