Rak grlića materice


Rak grlića materice je u Srbiji jedan od najčešćih tumora. Osnovna karakteristika mu je da najčešće sporo raste i prolazi kroz određene faze ( displazije) u kojima se može lako otkriti i lako izlečiti. Kada tumor dostigne određenu veličinu, lečenje postaje izuzetno teško i neizvesnog ishoda

Uzroci nastanka

Za glavnog krivca danas se opravdano optužuje HPV ( humani papiloma virus). Značajno je istaći da će se većina seksualno aktivnih žena u određenoj fazi života inficirati sa ovim virusom, ali bez ikakvih posledica. Takođe, trebe istaći da je infekcija samo određenim brojem podtipova ovog virusa opasno. 

Od drugih faktora rizika ističu se rana dob prvog seksualnog odnosa, brojni seksualni partneri ili promiskuitetan partner, pušenje, neke genitalne infekcije i narušen imunološki sistem.

Simptomi raka grlića materice

Najvažnija činjenica za sve žene je da rak grlića materice u svojoj ranoj i izlečivoj fazi ne pokazuje gotovo nikakve simptome. Eventualno se mogu pojaviti stalni vaginalni iscedak kao i vaginalno krvarenje, pogotovo tokom odnosa, između ciklusa ili posle menopauze. U kasnijoj fazi javljaju se brojni simptomi kao što su bolovi u kostima, problemi sa mokrenjem ili gubitak težine i umor.

Naravno da ove tegobe nisu svojstvene samo ovoj bolesti i da pravi uzrok tegoba može odrediti samo lekar.
Važno je napomenuti da velika većina žena kod kojih je utvrđen tumor u kasnijoj fazi bolesti nisu redovno posećivale ginekologa.

Dijagnoza bolesti

Bolest se utvrđuje:

  • PAPA testom (četkicom se pokupe ćelije sa grlića i analiziraju)
  • kolposkopijom (pregled sa uvećanjem posmatrane slike grlića) i 
  • biopsijom (uzimanje uzorka tkiva).

Mere prevencije

Od svih mera zašite ističe se značaj redovne kontrole kod ginekologa. 

Prva grupa mera odnosi se na sprečavanje infekcije virusom HPV, npr manji broj partnera kao i izbegavanje promiskuitetnih partnera. Kondome tokom odnosa treba koristiti, ali oni nisu garancija za potpuno sprečavanje infekcije.
Danas se na tržištu mogu pronaći i vakcine protiv ovih virusa, ali one se primenjuju pre stupanja u odnose. Vakcine nisu zamena za radovnu kontrolu PAPA testom i bez obzira da li ste vakcinisani ili ne obavezno idite na redovne kontrole.

Mada su preporuke raznih lekarskih udruženja donekle različite sa kontrolama kod ginekologa se obično započinje po stupanju u odnose ili sa navršenih 18 godina.

Do 30-e godine obično se jednom godišnje posećuje ginekolog, a kasnije jednom u 2 ili 3 godine. Svakako da ginekolog učestalost poseta prilagođava individualnim potrebama pacijentkinja. 



Podeli tekst:

Prof. dr Tihomir Dugandžija, onkološki epidemiolog, jedan je od najaktivnijih članova Instituta za onkologiju Vojvodine. Zaposlen u Novom Sadu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Borbaneprestana 04.02.2018

    Na zalost ni redovni odlasci kod ginekologa ne mogu sa sigurnoscu reci da nemate neki vid kancera na materici. . . Sestra je redovna isla na kontrole, u novembru joj urade i biopsiju i nista nije pokazalo ni pocetnu fazu, da bi sada u januaru radila magnetnu i zbog obilnih krvarenja i dijagnostikovali treci stepen raka i da je kasno za operaciju. . . Ali redovno ici obavezno na pregleda njoj je bio na nezgodnom mestu, zavucen i nisu kazu doktori mogli ga otkriti ranije redovnim kontrlama. . .


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde