Psihologija

Kako sačuvati mentalno zdravlje tokom pandemije

Za kvalitetno mentalno zdravlje potrebni kontinuiran i aktivan rad i angažovanje. Pogledajte savete kako da sačuvate za vreme karantina.

Pročitajte >>>

Psihološka pomoć lekarima i svima koji su na prvoj liniji odbrane

Stručnjaci sa Instituta za mentalno zdravlje ponudili su pomoć svim zdravstvenim radnicima koji su ključna karika u čvrstom lancu borbe sa pandemijom COVID-19 na teritoriji cele Srbije.

Pročitajte >>>

Kako ostati normalan u izolaciji

Vrlo je verovatno da će se u situaciji izolacije osoba suočiti sa promenama u raspoloženju i da je u tom smislu važna pripremljenost za spektar emotivnih reakcija kroz koje neminovno...

Pročitajte >>>

Smernice za roditelje: Kako da pomognete svojoj deci tokom pandemije?

Pandemija, vanredno stanje, samoizolacija, zabrana kretanja. Roditelji brinu o mnogim stvarima istovremeno. Možda nam nekada tako ne izgleda, ali i deca takođe istovremeno brinu o mnogim stvarima.

Pročitajte >>>

Društvena stigma udružena sa COVID-19 iz ugla stručnjaka sa IMZ

Opasnosti po javno zdravlje, kakva je i epidemija korona virusa tj. COVID-19, su veoma stresan period za ljude i društvo. Strah i anksioznost vezani za ovu bolest mogu dovesti društvene...

Pročitajte >>>

Podrška za sekundarnotraumatizovane – zdravstvene radnike i saradnike, zaposlene u policiji, vojsci, vatrogasce

Znakovi stresa uključuju telesne promene, emocionalne reakcije, promene u načinu razmišljanja i ponašanja. Očekivane telesne reakcije su: ubrzan puls, povišen krvni pritisak, hiperglikemija, mučnina, grčevi u stomaku, dijareja i sl.

Pročitajte >>>

Zdravi kod kuće za vreme pandemije

Dok zemlje uvode mere koje ograničavaju kretanje, kao deo napora za smanjenje broja zaraženih korona virusom, sve više ljudi unosi ogromne promene u svoju svakodnevnu rutinu.

Pročitajte >>>

Izolacija i treće doba

Stariji od 65 godina su najugroženiji korona virusom. Zbog toga pročitajte kako da se psihički povežete u vreme fizičke odaljenosti.

Pročitajte >>>

Šta je Employee assistance program (EAP)?

EAP je skraćenica za Employee assistance program, odnosno program pomoći zaposlenima. To je interventni program, osmišljen kako bi pomogao zaposlenima u rešavanju ličnih problema i problema na radnom mestu, koji...

Pročitajte >>>

Anksioznost izazvana korona virusom

Da li se osećate anksiozno povodom korona virusa? Kako virus korona nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste. Iako je...

Pročitajte >>>

Da li stres i tuga mogu da „slome“ srce?

Da li srce može da se slomi? Od kojih kardiovaskularnih bolesti mogu da obole oni koji imaju probleme sa psihom i kako ova stanja svesti utiču na naše zdravlje?

Pročitajte >>>

Nespavanjem do izlečenja depresije

Terapija nespavanjem koja je do sada pokazala uspešnost u lečenju od 70 odsto podelila je stavove psihijatara širom sveta.

Pročitajte >>>

Strah od prvog seksualnog iskustva

Strah od prvog seksualnog iskustva je normalan. Zapitali smo se šta je to što nas zapravo muči na ovu temu. Psiholog Milica Mikić Grčkarac pisala je na ovu temu.

Pročitajte >>>
Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok. To je normalna depresija, normalna tuga. U depresiji "normalnih" svet je bezvredan, kod patoloske depresije bolesnik sam sebe dozivljava bezvrednim. Depresija normalnih postepeno prolazi, jer kod normalnih ljudi svaka emocija vremenom gubi na intenzitetu..

Muškarci lakše pobeđuju depresiju i ređe su povratnici

Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok....

Pročitajte >>>
Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to uobičajeno i tada može biti veoma frustrirajuće. Intenzivnije zaboravljanje može biti posledica umora, problema sa štitnom žlezdom, upotrebe alkohola, depresije ili prosto starenja.

Zašto zaboravljamo, kada se zabrinuti i kako unaprediti pamćenje

Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to...

Pročitajte >>>