Normalna i patološka anksioznost

Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek. Može da se odnosi na neizvesnosti koje se osećaju u odnosu na zdravlje porodice; napetost koja se oseća pre suočavanja sa teškom situacijom; „trema“ pred značajne nastupe, itd. Taj unutrašnji doživljaj se manifestiju na fiziološkom nivou: ubrzano disanje, ubrzan rad srca, drhtanje, crvenjenje, znojenje
dlanova, itd. Organizam je tada u fazi alarma i prirema se za borbu ili beg, tačnije priprema se za predstojeću opasnost. Dakle, ima adaptivnu funkciju.

Nivo mentalne budnosti je do izvesne tačke povišen i razlikuje se prema obimu otpornosti osobe i ozbiljnosti situacije.

Normalna i patološka anskioznost
Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek.

Normalno doživljena anksioznost ne angažuje previše osobu, ona se i dalje oseća relativno komforno, funkcioniše dobro bez većih problema, ne pokazuje znake osiromašenja u svom življenju, sloboda u odlučivanju joj nije ugrožena i ona poseduje kapacitete da se suoči sa izvorom strahovanja, najčešće ga stavlja pod kontrolu i tako ga prevazilazi. Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nefunkcionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan i kod različitih osoba može biti različite psihodinamike. Kod patološke anksioznosti briga je jasno izražena i snažna, stalna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distresom (J.Marić).

Saznajte sve o uzrocima, simptomima i lečenju anksioznosti >>>>>>>

Šta utiče na pojavu anksioznosti?

Faktori koji mogu uticati na pojavu anksioznost:

  • Anticipacija budućnosti - strah od nečega u budućnosti. Smatra se da iskustvo anksioznosti skoro uvek podrazumeva kategoriju budućnosti i da predstavlja predviđanje nečega što tek treba da se dogodi. Može se odnositi na različite oblasti života (zdravlje, ljubav prema objektu, porodična situacija, finansije, ljubav prema samom sebi). Pomisao na drugačiji ishod od onoga šta očekujemo unosi u čoveka osećanje neizvesnosti, nesigurnosti, neodređenosti. Anksioznost kod nekih osoba se prevazilazi upravo ako se nauče da žive „ovde i sada“.
  • Strah od gubitka objekta, strah od odvajanja, strah od gubitka ljubavi objekta- pomisao da se može ostati bez ljubavi objekta dovodi do intenzivnog unutrašnjeg nemira i napetosti. To je tzv. Separaciona anksioznost - strah od odvajanja.
  • Interpersonalne relacije - usled ugroženosti interpersonalnih odnosa, doživljaja preteće opasnosti i bespomoćnosti vezane za isključenje iz društva javlja se anksioznost. To se dešava kod
    intenzivnih, bliskih veza ili kod previše slabih, labavih veza, jer se gubi osećaj zajedništva.
  • Odnos Id-a, Ega i Superega (psihodinamika) - Prema Frojdu anksioznost se javlja usled osujećenja libidinoznog pražnjenja od strane Superega (moralni strah, osećanje krivice). Nagonska energija je sprečena da se realizuje u realnosti pa se koriste mehanizmi odbrane kako bi zaštitili Ego. U ovom slučaju libidinozna energija se potiskuje i preobraća se u strah.
  • Nesveni konflikt - Ideje, želje, sećanja i podsticaji, uglavnom seksualne i agresivne prirode, iz nekih razloga nisu  prihvatljive za Ego i zbog toga bivaju potisnute. Ego ima potrebu da otrži
    balans (homeostazu) pa pribegava različitim mehanizmima odbrane u zavisnosti od zrelosti. Kod zdrave osobe postoji u većoj ili manjoj meri psihodinamski balans između Id-a, Ega, Superega i
    spoljašnjeg sveta. Unutrašnja ravnoteža može biti narušena raznim stresnim stimulusima i konfliktima koji dolaze iz spoljašnjeg sveta ili iz našeg untražnjeg bica. Kada neki sadržaj postane preteći za nas (preti da nam poremeti balans) onda Ego angažuje mehanizme odbrane, koji najčeće potiskuju sadržaj u nesvesno. Međutim, kako naš Ego koristi dosta energije na to potiskivanje, a vremenom se i povećava broj potisnutih sadržaja, ti sadržaji u jednom momentu mogu da nas preplave (jer su popustili mehanizmi koji ih potiskuju) i to se manifestuje kao anksioznost.  Ili se tu unutrašnji konflikti simbolički izražavaju preko tela u vidu različitih psihosomatskih simptoma ili bolesti.

Kada postoje očigledni simptomi anksioznosti, koji su neprijatni za samu osobu i čine je disfunkcionalnom, potrebno je da potražite pomoć. Ako dugo vremena pokušavate sami da se izborite sa tim, nemojte se predati, ne znači da je sve gotovo, samo ne možete uvek sami sebi pomoći kao što ni lekar ne operiše sam sebe.

Nekada nemamo dovoljno uvida i objektivnosti da sagledamo problem iz drugog ugla, ili smo previše samokritični da bi sebi ‘dozvolili’ takve ‘ispade’. U redu je potražiti pomoć, ne treba zbog toga da se osećate loše, najbitnije je da uspostavite ravnotežu.


Podeli tekst:

Milica Mikić Grčkarac, psiholog u Kraljevu, edukant psihodinamske psihoterapije. Sa radnim iskustvom koje stiče u oblasti porodičnih i partnerskih odnosa, adolescentnih kriza, bolesti zavisnosti, rešavanja konfliktnih si...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde