Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nakon seksualnog zlostavljanja 


PTSP je uzrokovan izloženošću traumatičnom događaju, a intenzivan psihološki stres nastaje kao rezultat ponovnog proživljavanja.

PTSP se dijagnostikuje kada simptomi traju duže od jednog meseca. Da bi sprečili uznemirujuće reakcije, žrtve često izbegavaju stimuluse koji izazivaju ova osećanja, međutim izbegavanje može ozbiljno naruši svakodnevno funkcionisanje. 

Seksualni napad je bilo koji oblik seksualnog kontakta bez dobrovoljnog pristanka, koji narušava čovekov osećaj autonomije, kontrole i ovladavanja svojim telom. Seksualno zlostavljanje može imati ogroman uticaj na čovekov život. Ako su vas napali, važno je obratiti pažnju na sve naredne promene u vašim mislima ili ponašanju, jer one mogu u velikoj meri ometati vašu sposobnost efikasnog funkcionisanja u različitim oblastima vašeg života.

Oporavak od posttraumatskog stresnog poremećaja povezanog sa seksualnim zlostavljanjem (PTSP) ne meri se samo uklanjanjem simptoma ili postizanjem određenih ishoda.

Izlečenje od ove traume ne znači da će žrtva zaboraviti iskustvo ili nikada više neće doživeti nikakve simptome.

Umesto toga, uspešan oporavak je subjektivan i meri se time da li je osoba funkcionalna u sadašnjosti, stiče veštine i stavove da povrati kontrolu nad svojim životom, oprosti, oslobodi se krivice, srama i drugih negativnih efekata i usvoji stres redukcione veštine za sveukupno bolje funkcionisanje. U uspešan oporavak uvršteni su mnogi faktori, uključujući stepen dobijene podrške, prethodni koncept sebe, ličnu snagu i profesionalni tretman. PTSP je jedan od problema koji može proizaći iz neuspešnog procesa oporavka. Posledice seksualnog napada mogu se manifestovati biološki, psihološki i sociološki. Boljim uvažavanjem posledica seksualnog napada, može se razviti holistička i individualna terapija za ublažavanje fizičkog i emocionalnog bola nakon traume.

Nakon napada, osobe imaju sindrom traume silovanja, ovaj sindrom se sastoji iz tri faze:

  • Akutna faza se javlja neposredno nakon napada kada je osoba u krizi i doživljava širok spektar emocionalnih reakcija. Ove reakcije se mogu kategorizovati kao izražajne, poput tresenja, plača ili vike; ili kontrolisane, poput umanjenog afekta, koji se spolja čine smirenim i prigušenim.
  • Druga faza je faza prilagođavanja, kada se osoba manje fokusira na napad, često sa visokim nivoom poricanja, i uključuje se u svakodnevne aktivnosti.
  • Završna faza je dugoročna reorganizacija, u kojoj osoba integriše napad u viđenje sebe i razrešava svoja osećanja prema napadaču. Mnogo je psiholoških efekata koje treba razmotriti nakon seksualnog napada, poput srama, krivice, anksioznosti ili depresije. Ta osećanja mogu biti još snažnija i štetnija ako osoba ne dobije podršku porodice, prijatelja ili okoline.
Posttraumatski stresni poremećaj
PTSP se dijagnostikuje kada simptomi traju duže od jednog meseca. Da bi sprečili uznemirujuće reakcije, žrtve često izbegavaju stimuluse koji izazivaju ova osećanja, međutim izbegavanje može ozbiljno naruši svakodnevno funkcionisanje. 

Posledice seksualnog zlostavljanja

Psihološke posledice

Kao što se moglo očekivati, osoba koja je seksualno zlostavljana uglavnom će odmah nakon toga doživeti visok nivo stresa. Zbog traume napada može se osećati uplašeno, besno, krivo, uznemireno i tužno. Stigma povezana sa seksualnim zlostavljanjem može kod nekih da izazove osećaj sramote i stida.

Pored toga, žrtve seksualnog napada mogu razviti simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Na primer, mogu se javiti noćne more ili nametljive misli i sećanja. Često  se osećaju kao da su uvek u opasnosti ili treba uvek biti na oprezu i razviti nepoverenje u druge ljude. PTSP nije jedini poremećaj mentalnog zdravlja koji se može razviti nakon seksualnog napada. PTSP takođe može dovesti do sledećih stanja mentalnog zdravlja: Poremećaji u ishrani, Generalizovani anksiozni poremećaj, Depresija, Opsesivno kompulzivni poremećaj, Poremećaji upotrebe supstanci. Rizik od ovih poremećaja može biti veći za ljude koji su u mlađim godinama doživeli seksualni napad. Ova osećanja mogu vremenom popustiti za neke ljude. Međutim, drugi će i dalje doživljavati neki oblik psihološke patnje mesecima ili godinama.

Rizik od razvijanja različitih psiholoških poremećaja može biti veći za ljude koji su u mlađim godinama doživeli seksualni napad.

Kognitivni faktori igraju veliku ulogu u nastanku, težini i ishodu PTSP-a nakon seksualnog napada. Ovi faktori uključuju mentalni poraz, konfuziju, negativnu procenu emocija i simptoma, izbegavanje i negativne reakcije drugih. Ako žrtva veruje da drugi nisu reagovali pozitivno i podržavajuće, postoji veći rizik od PTSP-a. Oporavak od traume karakteriše reprogramiranje, integraciju i navikavanje na traumatične slike, što dovodi do obnavljanja osećaja sigurnosti. Vremenom će se simptomi PTSP-a smanjivati, žrtva će biti manje zaokupljena krivicom prema sebi i drugima, i vratiti osećaj kontrole. Događaji koji se percipiraju kao nekontrolisani mnogo su uznemirujući od kontrolisanih događaja, pa će sa nekontrolisanim događajima, poput seksualnog napada, žrtva pokušati da krivicu pripišu sebi (svom ponašanju ili ličnosti) ili drugima.  Samooptuživanje u ponašanju žrtve može biti prilagodljivo jer promoviše uverenje da se negativni ishodi mogu izbeći u budućnosti. Pripisivanje krivice bilo sebi ili drugima, utiče da se žrtva fokusira na prošlost i povezano je sa lošijim ishodima PTSP-a. Da bi se poboljšao PTSP, naglasak ishoda lečenja treba da bude na kontroli trenutne situacije i na tome šta se može učiniti u vezi sa uticajem događaja, a ne na to kako je to moglo biti izbegnuto ili može biti izbegnuto u budućnosti. S obzirom na činjenicu da kontrola nad postupkom rezultira smanjenim nivoom stresa, ovo bi moglo biti važna komponenta u procesu oporavka.

Fizičke posledice

Seksualni napad može dovesti do brojnih hroničnih fizičkih stanja. Na primer, utvrđeno je da je veća verovatnoća da će žene koje su silovane imati neke od sledećih tegoba ili bolesti:  Artritis, Hronični bol u karlici, Probavni problem, Intenzivne predmenstrualni simptome

Pored toga, osobe koje su žrtve seksualnih napada imaju povećani rizik od zaraze polno prenosivih bolesti, što bi moglo dovesti do dodatnih fizičkih i emocionalnih problema.

Posledice seksualnog zdravlja

Nije iznenađujuće što ponovno uživanje u seksu može biti teško nakon seksualne traume. Neko ko je preživeo seksualni napad može imati slabu seksualnu želju i smanjeno seksualno ponašanje. Često osećaju bol, strah ili anksioznost. Sram i krivica koji potiču od silovanja takođe mogu ometati njihovu želju i zadovoljstvo u seksu. Seksualni napadi iz detinjstva verovatno će uzrokovati teže seksualne probleme.

Žrtve seksualnog napada često manifestuju rizična seksualna ponašanja, kao što su nekorišćenje zaštite ili veći broj seksualnih partnera. Pored toga, u pokušaju da se nose sa intenzivnim neprijatnim emocijama koje proizilaze iz traume, mnogi ljudi će biti skloni korišćenjem psihoaktivnih supstanci i samopovređivanju.

Oporavak od traume

Oporavak od traume silovanja je dubok, licni i individualni proces. Kako se znanje o patofiziologiji PTSP-a poboljšava, razvijaju se efikasniji lekovi za lečenje i upravljanje biološkim aspektima ovog poremećaja. Dostupne su psihološke terapije koje pomažu žrtvama  u oporavku. Jedan od najvažnijih aspekata u  procesu oporavka je osnaživanje žrtve i vraćanje kontrole u ​​njihove ruke. Biološke, psihološke i sociološke uticaje ne bi trebalo međusobno isključivati. Lekari, terapeuti, porodica i prijatelji se treba udružiti. Kada se terapije dostupne za lečenje PTSP-a povezanih sa seksualnim napadima objedine u pravim fazama procesa oporavka kako bi se formirao sveobuhvatan tretman, može se postići veći uspeh u smanjenju stope PTSP-a povezanog sa seksualnim napadom.


Ako ste doživeli bilo koju vrstu seksualnog uznemiravanja i osećate se ugroženo, prijavu možete podneti putem SOS telefona Autonomnog ženskog centra na broj 0800 100 007.


Zakažite razgovor sa psihologom Milicom Mikić Grčkarac ovde.


Podeli tekst:

Milica Mikić Grčkarac, psiholog u Kraljevu, edukant psihodinamske psihoterapije. Sa radnim iskustvom koje stiče u oblasti porodičnih i partnerskih odnosa, adolescentnih kriza, bolesti zavisnosti, rešavanja konfliktnih si...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde