Uzrok nastanka
Prema mišljenjima psihoanalitičara, tokom života, kada treba realizivati seksualne nagone, osoba sa problemima u psihofizičkom razvoju i fiksacijama iz analno-sadističkog stepena, zapada u konfliktne situacije iz kojih se rađa strah. Da bi neutralisala takav strah, osoba počinje s regresivnim ponašanjem. Strah se konačno, psihičkim mehanizmima pretvara u prisilne simptome.
Većina ljudi je doživela iskustvo kada zna da je nešto napravila - zaključala vrata od kuće, zatvorila plin-ali ipak posle toga nastaje dilema da li su to zaista uradili. Nekada, može biti potrebno da se iznova proveri ono za šta znate da ste uradili, da bi ste mogli dalje nastaviti dan i početi misliti o nečem drugom. Kad se zna koliko često osobe s poremećajem teskobe i depresije gube kontrolu nad svojim negativnim mislima- nije toliko čudo da mogu postojati stanja kad se gubi kontrola nad nekim drugim misaonim sadržajima.
Mnogi od nas imaju svoje male rituale, često s razlogom da rutina pomogne u sprečavanju zaboravnosti. Ali ponekad poprime svoj poseban tok- uvek zaključavanje vrata na poseban način, ili serviranje hrane na poseban način. Za neke ljude, ovakvi rituali mogu izmaći kontroli i njihovim životima ovlada stalna briga o malim stvarima i potreba za izvođenjem beskrajnih ritualnih radnji.
Klinička slika
Bolest se počinje razvijati već u detinjstvu, ali se najčešće javlja između 20. i 30. godine života. Najčešći prisilni podsticaju su povezani s proveravanjem i brojanjem: oni stalno proveravaju ono što rade, ili broje i računaju do iscrpljenja ili dok ne zadovolje "magični broj puta".
Korisno je odvojeno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremećaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti- ali nije u mogućnosti.
Korisno je odvojeno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremećaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti- ali nije u mogućnosti.
Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne kao i opsesije, ali se radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja (npr. da mora brojiti prozore idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti ulazeći u stan). Prisila može biti i vrlo agresivna, ružna ili opscena. Kompulzije su često radnje koje rezultuju kao posledica postojanja opsesije, i jedan od retkih načina kojima osoba može reagovati na svoje misli.
Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do teške teskobe ili panike- dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge osobe s ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći. Vrste kompulzija koje osobe iskuse jesu:
-ritualne radnje- izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta
-čišćenje
-proveravanje već završenih i obavljenih radnji
-uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način.
-čišćenje
-proveravanje već završenih i obavljenih radnji
-uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način.
I ako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir. Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi, a može trajati i duži period kao što se može i širiti na različita ponašanja i radnje. (Proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje registarskih brojeva).
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Lečenje
U posljednji 10 godina, prognoza osoba s opsesivno-kompulzivnim poremećajem znatno se poboljšala. Postoje dva glavna pristupa lečenja ovog poremećaja, često se koriste u kombinaciji. Prva metoda je kognitivna bihevioristička terapija. Drugi je pristup uzimanje lekova, često u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u našem mozgu. Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a nikako umesto nje.
Ako imate potrebu da vam stvari uvek stoje na istom mestu i na određen način, ako nebrojano ponavljate određene radnje i ne možete da se oduprete zakažite razgovor sa psihologom ili psihijatrom.
Povezani tekstovi:
Depresivne osobe mogu imati izvestan stepen hiperaktivnosti...
Emocionalno prejedanje podrazumeva konzumiranje hrane koje n...
Jedan od oblika emocionalnog zlostavljanja koji primenjuju l...
Narcistički poremećaj ličnosti u roditeljstvu uvek znači emo...
Zdravo svima,Ja sam Lazar Popivoda iz petoroclane porodice.Roden sam s puno problema koji su mi i uzrok pojavljivanju Komposivnog Opsesivnog poremećaja.Nijesam baš imao neke"rituale".Ali mi ovo prelazi u narav,stalno sam od ostalih drugara imao mnogo omalazavanja.Jer sam za njih predmet ismjevanja i omalazavanja.U školi su me često provocirali i da sam počeo s agresijama i napad panikama,koje su me cerali da ne izlazim u javnostima.U sedmom razredu kada sam sjeo,počele su mi misli i počelo je da me vata neka situacija koja mi se desila u porodici.Ja sam i zapamćen kao"grozno" dijete koje me đeca stalno maltretiraju.Jednog dana kada sam se probudio krenuo sam da obučem nešto ali Nijesam mogao bilo mi je odvratno jer je"neko" nosijo.Nijesam mogao da izlazim a ni iz sobe 20 dana sam lezijo u sobi samo učio.Roditelji me pitaju" šta radiš u svoju sobu,zašto nas ne želiš vidjeti?".Ja sam rekao da ne želim da izlazim iz sobe jer i baš Nijesam nešto raspoložen.Roditelji mi uvijek snime neki crtani,ali kako mi se ova Komposivno Opsesivno porgosalo porgosalo prestao sam da gledam Crtane.Majka i otac su se zabrinuli oko mene da su me pitali"šta te muči" ja Nijesam odgovorio.Majka mi uvijek napravi nešto da jedem ili neki dezert.I to Nijesam mogao.Kada sam izašao poslije 1 ipo godine svi su mi se rugali jer su vidjeli da sam"blijed" i da sam kao" demon" ja sam nastavio da šetam u sramoti i krenuli su sa napadima.Ja sam ih sve napao iz Agresije i svakog ogrebao,ugrizao, iščupao.I policija me je uvatila i povela kući.Braca su me htjela zagrliti da sam ih gađao svime i svacime.Rodtelji su mi rekli da Nijesam normalan i da trebam u ludnicu.Oni su rekli da je to Komposivnog Opsesivno i da moram da je izkorijenim što prije nego što se porgosa.I prestao sam da izlazim potpuno svi su mi preko poruka pisali"Sotono izađi napolje" "Lazare jesi ok?" "Odgovori nam jesi ok",a ja sam ih ignorisao i samo učio kada sam došao u školu potpuno mršav do dan danas djeca su me gledala čudno i upitivali" jesi ok sotono" pa su se smijali.I ja sam ludim smijehom svi su krenuli da bježe i da se tresu do dan danas. Eto to je to...
Поштовани, Јављам Вам се и молим да нам помогнете. Из Липничког Шора смо,близу Лознице. Четворочлана породица Станковић,Зоран, Гордана,син Михаило и кћерка Милица. Михаило има 21,а Милица 19 година. Имамо проблем са односом између њих двоје.Ово траје већ дуже време,од њене прве године средње школе.Водили смо је код психијатра,психолога,али безуспешно. Код психијатра је била дијагноза опсесивно-компулсивних радњи,јер она има ритуале које изводи најчешће пред спавање,а све ствари морају бити на оном месту како их је она оставила.Мислим на њену собу,па и на неке друге кутке у кући које заједнички користимо.Тада није у толикој мери било изражено њено гађење према брату,или бар не у толикој мери да смо поменули психијатру тада.Лечење је било неуспешно јер није хтела сарадњу са психологом,а лекови нису у том случају имали ефекта.Била је на разговору са другим психологом који је рекао да ће то нестати временом,кад упише факултет и одвоји се од куће. То се наравно није десило.Са нама родитељима нема проблем,али брата не може да види очима. Не може да га гледа,слуша,нервира је како он хода,како једе,за њу је он ШУГА. Да га загрли,пољуби као брата то је 6а њу мисаона именица.Између њих нема никаквог контакта. Када јој се обрати било шта да је пита,она је бесна и виче на њега.Ствари које он додирнуо,не дира,столицу има своју на коју седа,а њему није дозвољено. Браве отвара рукавом или лактом ако је он отварао пре ње.Ако је принуђена да нешто узме,добро дезинфикује.Улаз у ње ну собу њему није дозвољен.У његовом присуству је напета,раздражљива,агресивна,непријатна. И даље има своје ритуале,али то не ради у Новом Саду,већ само кад дође кући. Не знамо шта да радимо,то је већ дуже време проблем,и утиче на породицу у целини. Само од себе неће проћи. Молимо Вас да нам помогнете. Унапред захвални, породица Станковић.
Moja uspruga već godinama ima problem sa anksiounosću. Pila je Ksalol po potrebi. Sad je trudna, u četvrtom je mesecu, i nista nije koristila. Da li sme da nekad popije neki lek za smirenje po potrebi?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti