Opsesivno - kompulsivni poremećaj

Zdravo svima,Ja sam Lazar Popivoda iz petoroclane porodice.Roden sam s puno problema koji su mi i uzrok pojavljivanju Komposivnog Opsesivnog poremećaja.Nijesam baš imao neke"rituale".Ali mi ovo prelazi u narav,stalno sam od ostalih drugara imao mnogo omalazavanja.Jer sam za njih predmet ismjevanja i omalazavanja.U školi su me često provocirali i da sam počeo s agresijama i napad panikama,koje su me cerali da ne izlazim u javnostima.U sedmom razredu kada sam sjeo,počele su mi misli i počelo je da me vata neka situacija koja mi se desila u porodici.Ja sam i zapamćen kao"grozno" dijete koje me đeca stalno maltretiraju.Jednog dana kada sam se probudio krenuo sam da obučem nešto ali Nijesam mogao bilo mi je odvratno jer je"neko" nosijo.Nijesam mogao da izlazim a ni iz sobe 20 dana sam lezijo u sobi samo učio.Roditelji me pitaju" šta radiš u svoju sobu,zašto nas ne želiš vidjeti?".Ja sam rekao da ne želim da izlazim iz sobe jer i baš Nijesam nešto raspoložen.Roditelji mi uvijek snime neki crtani,ali kako mi se ova Komposivno Opsesivno porgosalo porgosalo prestao sam da gledam Crtane.Majka i otac su se zabrinuli oko mene da su me pitali"šta te muči" ja Nijesam odgovorio.Majka mi uvijek napravi nešto da jedem ili neki dezert.I to Nijesam mogao.Kada sam izašao poslije 1 ipo godine svi su mi se rugali jer su vidjeli da sam"blijed" i da sam kao" demon" ja sam nastavio da šetam u sramoti i krenuli su sa napadima.Ja sam ih sve napao iz Agresije i svakog ogrebao,ugrizao, iščupao.I policija me je uvatila i povela kući.Braca su me htjela zagrliti da sam ih gađao svime i svacime.Rodtelji su mi rekli da Nijesam normalan i da trebam u ludnicu.Oni su rekli da je to Komposivnog Opsesivno i da moram da je izkorijenim što prije nego što se porgosa.I prestao sam da izlazim potpuno svi su mi preko poruka pisali"Sotono izađi napolje" "Lazare jesi ok?" "Odgovori nam jesi ok",a ja sam ih ignorisao i samo učio kada sam došao u školu potpuno mršav do dan danas djeca su me gledala čudno i upitivali" jesi ok sotono" pa su se smijali.I ja sam ludim smijehom svi su krenuli da bježe i da se tresu do dan danas. Eto to je to...

Поштовани, Јављам Вам се и молим да нам помогнете. Из Липничког Шора смо,близу Лознице. Четворочлана породица Станковић,Зоран, Гордана,син Михаило и кћерка Милица. Михаило има 21,а Милица 19 година. Имамо проблем са односом између њих двоје.Ово траје већ дуже време,од њене прве године средње школе.Водили смо је код психијатра,психолога,али безуспешно. Код психијатра је била дијагноза опсесивно-компулсивних радњи,јер она има ритуале које изводи најчешће пред спавање,а све ствари морају бити на оном месту како их је она оставила.Мислим на њену собу,па и на неке друге кутке у кући које заједнички користимо.Тада није у толикој мери било изражено њено гађење према брату,или бар не у толикој мери да смо поменули психијатру тада.Лечење је било неуспешно јер није хтела сарадњу са психологом,а лекови нису у том случају имали ефекта.Била је на разговору са другим психологом који је рекао да ће то нестати временом,кад упише факултет и одвоји се од куће. То се наравно није десило.Са нама родитељима нема проблем,али брата не може да види очима. Не може да га гледа,слуша,нервира је како он хода,како једе,за њу је он ШУГА. Да га загрли,пољуби као брата то је 6а њу мисаона именица.Између њих нема никаквог контакта. Када јој се обрати било шта да је пита,она је бесна и виче на њега.Ствари које он додирнуо,не дира,столицу има своју на коју седа,а њему није дозвољено. Браве отвара рукавом или лактом ако је он отварао пре ње.Ако је принуђена да нешто узме,добро дезинфикује.Улаз у ње ну собу њему није дозвољен.У његовом присуству је напета,раздражљива,агресивна,непријатна. И даље има своје ритуале,али то не ради у Новом Саду,већ само кад дође кући. Не знамо шта да радимо,то је већ дуже време проблем,и утиче на породицу у целини. Само од себе неће проћи. Молимо Вас да нам помогнете. Унапред захвални, породица Станковић.

Moja uspruga već godinama ima problem sa anksiounosću. Pila je Ksalol po potrebi. Sad je trudna, u četvrtom je mesecu, i nista nije koristila. Da li sme da nekad popije neki lek za smirenje po potrebi?