Uzrok nastanka
Prema mišljenjima psihoanalitičara, tokom života, kada treba
realizivati seksualne nagone, osoba sa problemima u psihofizičkom razvoju i
fiksacijama iz analno-sadističkog stepena, zapada u konfliktne situacije iz
kojih se rađa strah. Da bi neutralisala takav strah, osoba počinje s
regresivnim ponašanjem. Strah se konačno, psihičkim mehanizmima pretvara u
prisilne simptome.
Većina ljudi je doživela iskustvo kada zna da je nešto
napravila - zaključala vrata od kuće, zatvorila plin-ali ipak posle toga
nastaje dilema da li su to zaista uradili. Nekada, može biti potrebno da se
iznova proveri ono za šta znate da ste uradili, da bi ste mogli dalje nastaviti
dan i početi misliti o nečem drugom. Kad se zna koliko često osobe s
poremećajem teskobe i depresije gube kontrolu nad svojim negativnim mislima-
nije toliko čudo da mogu postojati stanja kad se gubi kontrola nad nekim drugim
misaonim sadržajima.
Mnogi od nas imaju svoje male rituale, često s razlogom da
rutina pomogne u sprečavanju zaboravnosti. Ali ponekad poprime svoj poseban
tok- uvek zaključavanje vrata na poseban način, ili serviranje hrane na poseban
način. Za neke ljude, ovakvi rituali mogu izmaći kontroli i njihovim životima
ovlada stalna briga o malim stvarima i potreba za izvođenjem beskrajnih
ritualnih radnji.
Klinička slika
Bolest se počinje razvijati već u detinjstvu, ali se
najčešće javlja između 20. i 30. godine života. Najčešći prisilni podsticaju su
povezani s proveravanjem i brojanjem: oni stalno proveravaju ono što rade, ili
broje i računaju do iscrpljenja ili dok ne zadovolje "magični broj
puta".
Korisno je odvojeno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremećaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti- ali nije u mogućnosti.
Korisno je odvojeno posmatrati opsesivne i kompulzivne poremećaje. Opsesije (obuzetosti) predstavljaju ideje, reči i slike, obično nepovezane s onim što pojedinac radi; uporno, jako i neodoljivo mu se nameću i skreću pažnju. Često su obojene agresivno ili seksualno, što pojedinac doživljava potpuno stranim (npr. misao majke da će kuhinjskim nožem povrediti svoju decu). Osoba prepoznaje da oblik ovakvih misli dolazi iz njenog uma, i želi ih sprečiti- ali nije u mogućnosti.
Kompulzije (prisile) i kompulzivne radnje isto su autonomne
kao i opsesije, ali se radi o preplavljujućoj potrebi da se učini neka radnja
(npr. da mora brojiti prozore idući ulicom, da se mora pet puta prekrstiti
ulazeći u stan). Prisila može biti i vrlo agresivna, ružna ili opscena. Kompulzije
su često radnje koje rezultuju kao posledica postojanja opsesije, i jedan od
retkih načina kojima osoba može reagovati na svoje misli.
Neuspeh u formiranju kompulzija često dovodi do teške
teskobe ili panike- dok život prema ritualima često dovodi do depresije. Mnoge
osobe s ovim problemima žive dugo godina bez traženja pomoći. Vrste kompulzija
koje osobe iskuse jesu:
-ritualne radnje- izvođenje radnji po posebnom redosledu ili
u ponavljanom broju puta
-čišćenje
-proveravanje već završenih i obavljenih radnji
-uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način.
-čišćenje
-proveravanje već završenih i obavljenih radnji
-uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način.
I ako je osoba svesna apsurdnosti
svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od
prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi,
osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir.
Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi, a
može trajati i duži period kao što se može i širiti na različita ponašanja i
radnje. (Proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je
sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na
ulici, sabiranje registarskih brojeva).
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, međutim okolina neke rituale poštuje i prihvata tako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Lečenje
U posljednji 10 godina, prognoza osoba s
opsesivno-kompulzivnim poremećajem znatno se poboljšala. Postoje dva glavna
pristupa lečenja ovog poremećaja, često se koriste u kombinaciji. Prva metoda
je kognitivna bihevioristička terapija. Drugi je pristup uzimanje lekova, često
u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u našem
mozgu. Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a
nikako umesto nje.
Povezani tekstovi:
ADHD je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Ovaj neurološki...
Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnik plućnih i...
Šizofrenija je oboljenje koje ugrožava suštinski bitna podru...
Halucinacije su poremećaji percepcije, abnormalne senzorne p...
Moja uspruga već godinama ima problem sa anksiounosću. Pila je Ksalol po potrebi. Sad je trudna, u četvrtom je mesecu, i nista nije koristila. Da li sme da nekad popije neki lek za smirenje po potrebi?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti