Vegetarijanstvo, makrobiotika, ishrana astronauta, bioishrana...


Alternativni načini ishrane su uglavnom zasnovani na tradiciji, a ređe na naučnim saznanjima. Mogu biti povezani sa različitim shvatanjima i poslovnim interesima, a nekada sa strahom od bolesti. Najpoznatiji alternativni načini ishrane su vegetarijanstvo, makrobiotika, ishrana po Heju, ćelijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana i dr.

Vegetarijanstvo je u svetu u porastu: posle Drugog svetskog rata oko 0,2% Evropljana je prihvatilo ovakav način ishrane, a danas ih ima 5-7%. Različiti su motivi (moralni, psihološki ili filozofski) kojinavode ljude da jedu isključivo biljnu hranu. Praistorijski čovek je bio vegetarijanac, a i mnoge istočnjačke religije preporučuju vegetarijanstvo. Vegetarijanstvo se ne slaže sa svim principimapravilneishrane. Vegeterijanska ishrana može dovesti do nedovoljnog unosa punovrednih proteina, kalcijuma, gvožđa, joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak gvožđa pospešuje resorpciju teških metala, a kodženauzrokuje poremećaje menstruacionog ciklusa.

Postoji šest podgrupa vegeterijanstva

  • ovolaktovegetarijanci - od namirnica animalnog porekla jedu  jaja, mleko i mlečne proizvode(ne jedu meso zaklanih životinja);
  • poluvegeterijanci (semivegetarijanci) – jedu mlečne proizvode, jaja, živinsko meso i ribu (ne jedu crveno meso);
  • laktovegetarijanci – jedu mleko i mlečne proizvode;
  • pešovegetarijanci – jedu mlečne proizvode, jaja i ribu;
  • ovovegetarijanci – jedu samo jaja od animalnih namirnica.
  • vegani (stroga vegetarijanska dijeta) – jedu isključivo biljne namirnice (neki od njih jedu samo sirove, neki samo tzv. organski proizvedenu hranu).

 

Ovovegeterijanci i vegani moraju obratiti pažnju na unos vitamina D, kalcijuma, riboflavina i gvožđa, a vegani i na energetski unos, kao i unos kvalitetnih proteina, vitamina B12 i cinka. Ukoliko je dobro isplanirana (sa oko 25% više biljnih proteina), vegan dijeta može sadržati sve esencijalne aminokiseline. Ukoliko se unose samo žitarice, može može se javiti deficit lizina, treonina, a ponekad i triptofana, te ih treba kombinovati sa jezgrastim voćem, mahunarkama i semenjem.

Maloj deci i dojiljama ne preporučuje se vegan dijeta (zbog deficita vitamina D), već laktovegetarijanska i laktoovovegetarijanska dijeta. Takođe, starije osobe, iscrpljeni i hronični bolesnici ne bi trebalo da sprovode vegan dijetu.

Deficit riboflavina može se izbeći redovnim unošenjem pivskog kvasca, integralnih žitarica i tamnozelenog povrća. Vegetarijanska ishrana sadrži dosta biljnih vlakana, koja ometaju apsorpciju kalcijuma. Takođe, pojedine vrste povrća, (kao npr. spanać, blitva i brokoli) sadrže dosta oksalatne kiseline, koja može uticati na stvaranje bubrežnih kamenaca.

Kako se iz non-hem gvožđa dobija samo 1/5 gvožđa, vegani su, posebno deca i omladina, pod velikim rizikom za anemiju. Osobama na vegan dijeti preporučuje se korišćenje suplemenata gvožđa ili upotreba gvozdenog posuđa za kuvanje. Kofein i biljna vlakna ometaju resorpciju gvožđa, a vitamin C je pojačava. Veganima se preporučuju suplementi vitamina C uz svaki obrok.  

Povremeni, kratkotrajni prelaz na vegeterijansku ishranu ("post"), i to posebnolaktovegetarijanstvoi ovolaktovegetarijanstvo, može biti koristan ukoliko je propisan od stranenutricioniste i pod lekarski nadzorom. Posebne prednosti vegetarijanstva su što smanjuje rizik za gojaznost, hipertenziju i ishemijsku bolest srca, kao i za opstipaciju. Iako vegetarijanska dijeta najmanje goji, ukoliko se previše jedu slatkiši, može doći do debljanja. Vegetarijanci povremeno treba da obogate ishranu ribom, mlekom, jajima ili sirom. Osim toga, važna je fizička aktivnost, navika pušenja, unosa alkohola.

Makrobiotska zen-dijeta sastoji se od 10 stepeni ishrane

Nekoliko prvih stepena mogu biti medicinski prihvatljivi, a viši stepeni mogu ugroziti zdravlje, čak i život.


Sastoji se od semenki, integralnog pirinča, pasulja, pšenice, ovsa i vode. U makrobiotskoj ishrani integralne žitarice čine najmanje 50% dnevnog energetskog unosa. Supe i čorbe od raznog povrćauzdodatak morskih algi čine 5-10% dnevnog energetskog unosa. Povrće čini 25-30% dnevnogenergetskog unosa i to 3/4  kao kuvano (sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja ilikuvanona pari) ili pečeno, a 1/4 u obliku salata. Mahunarke i alge čine oko 10% dnevne ishrane. Koriste se i bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi i pržene semenke (5-10%energetskog unosa). Svakodnevno se piju čaj od sušenih grančica biljaka blage arome, prženog integralnog pirinča i ječma, kao i kafa od maslačka i žitarica.

 

Meso, mleko, jaja i riba se ne koriste. Proteini žita, povrća i leguminoza ne sadrže sve esencijalne aminokiseline. Uravnotežena ishrana se može postići samo odličnim poznavanjem kompletnog sastava svake namirnice, a zatim pravilnim namirnica.

 

Trudnice, dojilje i mala deca ne bi smeli sprovoditi makrobiotsku dijetu, koja je često deficitarna u kalorijama. Nedostatak energije organizam nadoknađuje razgradnjom sopstvenih proteina. Šolja mleka obezbeđuje oko 150 kcal, a za takvu energetsku vrednost treba pojesti ogromne količine voća i povrća, koje ne mogu stati u mali želudac deteta.

 

Američki lekar Hej postavio je, početkom 20-tog veka, teoriju da se u kiseloj sredini stvaraju uslovi za mnoge bolesti savremene civilizacije. On je namirnice podelio prema količini kiseline koju oslobode u organizmu (PRAL - Potentional renal acid load, mg/100g). Prema Heju, namirnice kiselog dejstva treba da čine samo 20% ukupnog jelovnika. Određene navike u ishrani mogu da dovedu do nagomilavanja kiselih proizvoda metabolizma u tkivima kao npr. nedovoljno unošenje vitamina, prekomerni unos proteina animalnog porekla, alkohola i kafe, nikotin, stres i sl.

 

Tabela Hejova acido-bazna ravnoža

 

Namirnice alkalnog dejstva

Neutralne

namirnice

Kisele

namirnice

Voće, soja, pečurke, povrće, krompir, mleko, čajevi, jogurt, laneno seme, žuti šećer

Orasi, mahunarke, buter, integralne žitarice, med, marmelada

Tvrdi sirevi, jaja, meso, riba, grašak, žitarice, belo brašno, šećer, ulje, kvasac, sirće

 

Hej potpuno zabranjuje upotrebu rafiniranih namirnica kao što su belo brašno, rafinirano ulje, beli šećer itd.

 

1933. god. Hej je predstavio svoju teoriju o hemijskim zakonima varenja, prema kojima organizam nije u mogućnosti da svari i preradi ugljene hidrate i proteine istovremeno. Prema ovoj teoriji, ugljeni hidrati i proteini ne mgou se sitovremeno preraditi u organizmu. Ne treba ih uzimati istovremeno, ali se mogu koristiti zajedno sa neutralnim namirnicama. Na primer, meso se kombinuje sa povrćem i krompir sa povrćem. Odraslima se preporučuje jedan veći obrok u toku dana, a deci dva. Hrana koja se nepravilno kombinuje ostaje u želucu do 8 časova.


Podeli tekst:

Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Saveta 18.01.2011

    Gospodine "šta te briga" i gospodine Janko, šta li to vi jedete pa ste ovako isključivi, zadrti i puni nekog jeda komentari su vam samo što ne ujedaju, a ja sam mislila da vegani, vegetarijanci i makrobiotičari su neka fina fela, pitoma, ljubazna i sa osmehom od uva do uva. Ja muljam sve sem 4 bele smrti, zdrava sam, vesela, tolerantna i puna optimizma. Volim sve što je dobro i lepo pa to želim i svim ljudima oko sebe, i držim se jednog zlatnog pravila"svako ima pravo na lični izbor"


  2. saveta 18.01.2011

    Po mom mišljenju pravilo je da nema pravila. Moj otac ima 87 godina, nikada se nije pravilno hranio, odrasao je na hlebu, masti i alevoj paprici, kao dete jeo je pasulj sa svinjskim nožicama, i dan danas obožava pihtije od svinjarija. Od mesa najviše voli prasetinu, od povrća ako nešto baš mora, od voća voli grožđe ali ne previše. Definitivno pored ovako nezdrave ishrane konzumirao je tokom celog svog života dosta alkohola, kad kažem dosta alkohola mislim na to da ceo dan pijucka po nešto, čas vino čas rakiju, a kad padne noć na stočić pored kreveta stavi flašu nekog alkohla i kad god se u toku noći probudi on navre flašu. Kad radi analizu krvi sve mu je uvek dobro, ali masnoće ima uvek previše. Lekove ne priznaje, može samo sedativ u kombinaciji sa alkoholom, zbogom pameti. E takav čovek evo ga punih 87 godina, do duše drmnula ga staračka demencija, pa sad umesto alkohola loče sok od grožđa, a misli da pije crno vino. Pritisak mu 120/80 u krvi ima masnoće, ali njemu to ništa ne smeta. Jak je i vitalan, sve mu je ok srce, pluća, krvni sudovi, po mom živeće taj najmanje još 10 godina, jedući kao i do sad, dobro i masno, samo što će umesto alkohola piti voćni sok.


  3. Šta te briga 06.10.2010

    Kakva gomila paušalnog đubreta! "mogu biti povezani sa različitim shvatanjima i poslovnim interesima, a nekada sa strahom od bolesti. " wtf? Očigledno je da je ovo pisao neki ekspert sa karabatakom u zubima! Širite dezinformacije o tome kako je štetno nejesti meso, a ne pričate o štetnosti steroida i antibiotika iz mesa ubijenih životinja! Znam ljude koji su od maloh nogu vegetarijanci i ne samo da im ništa ne fali, već su i mnogo zdraviji od populacije mesoždera.


  4. janko 02.06.2010

    Mislim da je clanak jako glup kao i svaki drugi zvanicne medicine. U svakim dnevnim novinama mozete naici na clanke o zdravoj ishrani koje pisu razni nutricionisti sa silnim titulama prof. , mr. , dr. , a onda procitate takve nebuloze da vam pamet stane. Po vama ne valja makrobiotika, vec svako mora da zna vrednost svake namirnice pojedinacno da bi mogao da sastavi zdrav obrok. Kakve nebuloze!? Ono sto vi ucite u vezi ishrane na visim skolama i fakultetima, idealan je recept kako covek sto pre da se razboli. Sa makrobiotikom i nekim drugim alternativnim prirodnim metodama ishrane mnogi bolesni su se izlecili, a sa klasicnom ishranom gde su ljudi uglavnom optereceni da li su dovoljno uneli proteina cisto sumnjam. Niste vi krivi sto to pisete jer niste ni imali od koga da naucite, ali da je steta, steta je.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde