Prežderavanje - psihosomatski poremećaj


BED je poremećaj ishrane koji se karakteriše epizodama velikog unosa hrane tokom obroka i to u količinama u kojima druge osobe nisu u stanju da pojedu u kraćem vremenskom periodu. BED je indentifikovana 1959.g., medjutim u zvaničnu nomenklaturu je uvedena kao posebni poremećaj tek 1994. g. sa DSM IV klasifikacijom. Da bi bio zadovoljen kriterijum za postavljanje dijagnoze potrebno je da se ovakve epizode prežderavanja dešavaju najmanje dva puta nedeljno, a da poremećaj traje najmanje šest meseci. Uz to, bolest mora da značajno utiče na kvalitet života obolelog. Nalazi se još i pod nazivom kompulzivno prežderavanje.

Osobe obolele od BED pored toga što unose ogromne količine hrane tokom obroka, imaju i utisak da nemaju kontrolu nad ovakvim  načinom ishrane. Hranu jedu znatno brže nego što je to uobičajeno, često je čak ni ne žvaću već samo gutaju.  Hranu uzimaju sve dok ne počnu da osećaju neprijatnu napetost od prepunog želuca (čak i do 2 sata neprekidnog unosa hrane). Hrana koju uzimaju je uobičajno bogata ugljenim hidratima, šećerom i mastima. Hranu uzimaju iako aktuelno ne osećaju  glad. Zbog ovakvog  načina ishrane osećaju neprijatnost i sramotu, te počinju da jedu sami, krijući se, najčešće uveče. Počinju da izbegavaju druženje, socijalna dogadjanja (naročito ona koja su povezana sa uzimanjem hrane), usamljuju se. Poremećaj može biti udružen sa anksioznošću i depresivnošću. Tipično je da se tokom samog unosa hrane osećaju prijatno, ali da osećanje tuge, posramljenosti, bespomoćnosti zbog nemogućnosti kontrole nad ishranom dolazi nakon završenog obroka. Dešava se da osoba po ceo dan užina ili ponešto gricka. Ovakve osobe su u najvećem procentu gojazne.


Tok bolesti

BED obično počinje u periodu puberteta i adolescencije i nastavlja se tokom adultnog perioda. Spada u možda najčešće poremećaje ishrane. Smatra se da oko 2% opšte populacije boluje od ovog oboljenja. Oko 10-15% osoba koji su umereno gojazne imaju ovaj poremećaj, dok je kod onih sa izraženom gojaznošću učestalost BED znatno veća. Sa  tretmanom se obično počinje znatno kasnije u adultnom periodu i uglavnom se javljaju lekaru zbog posledica gojaznosti, a ne zbog osnovnog poremećaja.

Češći je u žena, no u muškaraca (odnos 3:2), međutim ovaj odnos je nešto uravnoteženiji u osnosu na anoreksiju nervozu i bulimiju nervosu kod kojih bolest uglavnom zahvata ženski pol. Zahvata podjednako i belu i crnu rasu.

Bolest obično počinje tokom nekog stresnog perioda ili, posebno kod tinejdžera, kada su uznemireni, povređeni ili ljuti.

Uzrok nastanka

Ranije se smatralo da su poremećaji ishrane uglavnom posledica psihosocijalnog uticaja. Danas se pouzdano zna da i biologija ima jak uticaj na nastanak i razvoj bolesti. Rezultati dobijeni Pozitron Emission Tomography (PET) ukazuju na poremećaj na nivou serotonergičkih receptora. Razlike su pronadjene u medijalnom orbito-frontalnom korteksu, koji je odgovoran za raspoloženje i kontrolu impulsa. Promene su slične kao kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, te se smatra da u nastanku obe bolesti učestvuju slični regioni i putevi, ali na drugačiji način.

Mnogi smatraju da se radi o poremećaju na nivou hipotalamusa koji je odgovoran za kontrolu apetita, odnosno o nemogućnosti slanja poruka o sitosti ili gladi.

Neki smatraju da je BED posledica uslovljavanja i učenja posebnog obrasca ishrane i odnosa prema hrani u najranijem detinjstvu. Posebno se ističu uticaji porodičnih obrazaca konzumacije hrane kada se ona koristi u cilju da se dete umiri ili opusti. Takođe, kao i kod drugih oblika poremećaja ishrane, smatra se da ovakav način unosa hrane predstavlja posledicu nemogućnosti mlade osobe da se izbori sa neprijatnim emocijama.

Posledice

Dobijanje na težini je logična posledica preteranog unosa hrane tokom ovog oboljenja. Najveći broj osoba obolelih od BED ima prekomernu težinu i vremenom to prelazi u gojaznost. Naravno, iz toga mogu proisteći i druge posledice poput, recimo, diabeta, povišenog krvnog pritiska i holesterola u krvi, teškoća u disanju. Uglavom do daljih zdravstvenih problema dolazi i zbog nepravilnog unosa različite ishrane. Može se reći da ove osobe uglavnom uzimaju velike količine masnoća i šećera, a vrlo malo namirnica koje su bogate vitaminima ili mineralima.

Izgleda da gojaznost dovodi i povećanog rizika za oboljevanje od kancera. Evo nekih podataka: osobe koje su gojazne su 2,9 puta u većem riziku da dobiju šećrnu bolest, u 2,9 puta većem riziku od razvoja hipertenzije, 2,1 puta većem riziku da razviju koronarnu bolest, 3 puta veći rizik za razvoj endometrijalnog kancera i 2,7 puta veći rizik za razvoj kancera debelog creva.

Često se srće i učestala primena nezdravih dijeta, naročito tz. “yo-yo” dijeta ( učestalo smenjivanje gubitka i dodavanja na težini) što ima dodatni rizik po zdravlje, posebno  kad su u pitanju mladi.

Učestale posledice su i gubitak samopouzdanja i/ili depresija. Osećanje bespomoćnosti, beznadežnosti su najčešći pratioci ovog poremećaja.  Naravno, to dodatno pogoršava osnovnu bolest i ima dodatni uticaj na pad kavliteta života.

Socijalne posledice mogu biti takođe izražene, najčešće u obliku izbegavanja druženja, izlazaka, odlaska na posao, usamljivanja  i sl.

Razlika između BED I drugih poremećaja ishrane
Postoje određene sličnosti, ali i značajne razlike među poremećajima ishrane. Međutim, svi oblici predstavljaju nezdrav način ishrane.  Razlika izmedju BED i bulimije je u tome što kod BED nema onog drugog dela koji prati bulimiju, odnosno namerno izazvanog povraćanja, uzimanja laksativa i diuretika, vežbanja do iscrpljivanja. Razlika od anoreksije je u tome što kod anoreksije u osnovi stoji strah od debljine i gojenja, te takve osobe odbijaju da uzimaju redovno i dovoljnu količinu hrane i kao posledica gube u težini do nivoa koji može da bude opasan i po opstanak  jedinke.

Terapija

Postoje nekoliko različitih načina za tretman BED.

Od medikamentozne terapije se uglavnom primenjuju antidepresivi i to dominantno oni koji deluju na serotonergični neurotransmiterski sistem – SSRI (posebno Flunirin, Zoloft, Luvox) ali i ciklični preparati poput Anafranila i Imipramina.

Od psihoterapijskih intervencija, za sada se kao metode izbora koriste kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i interpersonalna psihoterapija (IPP). KBT pomaže osobama da uspostave kontrolu nad unosom hrane i da promene nezdravi način ishrane. KBT za BED je veoma slična onoj koja se upotrebljava u tretmanu bulimije nervoze. Tipično, uključuje vođenje dnevnika o učestalosti i načinu ishrane i vrsti hrane, o trigerima koji okidaju BED. Takođe se uče veštinama ovladavanja stresom i stresorima koji doprinose BED.

Interpersonalna terapija pomaže ljudima da zavire u sopstvene interpersonalne relacije sa prijateljima i porodicom i da naprave promene u oblastima gde je to neophodno. Vazno je istaći da pacijenti oboleli od BED imaju loš body image te je potrebno i terapiju usmeriti u tom pravcu.

Obzirom da je kod poremećaja ishrane gotovo uvek uključen i nutricionista i ovde se postavlja pitanje uvođenja dijete. Najveći broj osoba obolelih od BED su gojazni i to i preko 20% normalne težine za njihovu visinu ( Body mass index (BMI) = telesna težina u kg / visina u metrima; ako je BMI veći od 25 radi se o povećanoj telesnoj težini, a preko 30, o gojaznosti).

Stav je da osobe obolele od BED koje nemaju prekomernu težinu ne treba da drže dijetu, obzirom da je zapaženo da u tom slučaju može doći i do pogoršanja bolesti. Obzirom da gojazne osobe, zbog negativnih posledica na zdravlje treba da regulišu svoju težinu, u toku tretmana se predlaže PRVO psihijatrijski tretman BED a tek nakon toga dalja regulacija težine. Ovakav stav proizilazi iz zapažene činjenice da dijete najčešće pogoršavaju BED, kao i da je takvim osobama veoma teško da izdrže dijetalni program, ili da nakon toga održe težinu. Dešava se često da mnogo brže no drugi dobiju ponovo na težini. Ovo je naročito izraženo ako se nadovezao i depresivni poremećaj.


Podeli tekst:

Olivera Žikić se dominantno bavi anksioznim poremećajima i depresijama. Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukato...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Dragan 11.01.2018

    Ne rekoste nam koji je lek za kompulzivno prežderavanje.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde