Kako pobediti anksioznost

Nedefinisano, bezrazložno osećanje straha, uznemirenosti i brige – anksioznost, jedna je od najčešćih psiholoških smetnji. Ovo osećanje u kojem se ne mogu lako prepoznati razlozi koji su ga izazvali, često izaziva i doživljaj nemoći, jer ne možemo da se suočimo sa problemima koje jasno ne vidimo.

Psiholozi Američke akademije za porodičnu psihoterapiju dali su nekoliko smernica za lakše prevladavanje ovakvih stanja:

  • kontrolišite svoju zabrinutost: odvojite 30 minuta za kompletno fokusiranje na sebe. U ambijentu koji je udoban i prijatan i koji obezbedjuje mir, napravite popis svega što vas brine. Kada brige stavite na papir uvidećete da je bar polovina sa tog spiska sastavljena od situacija u kojima nema razloga za brigu. Tamo gde ih ima, gde zaista postoji problem – razmislite na koji način ga možete rešiti. I ne zaboravite: svaki problem je rešiv, valja samo pronaći najoptimalnije rešenje u mnoštvu izbora koji postoje
  • vratite se malo u prošlost i iskreno porazgovarajte sami sa sobom: da li ste se do kraja izborili sa problemima koje ste tada imali ili ste ih pomeli pod tepih i potisnuli u sebi. Iako nevidljivi, nerazrešeni problemi iz prošlosti često su uzrok anksioznosti i zbog najmanje sitnice kojom niste  zadovoljni
  • napravite listu svojih strahova i rangirajte ih prema uticaju na vaše raspoloženje ocenama od 1 do 10. Potom uključite zdrav razum i sagledajte stvarne opasnosti koje sobom nose vaši strahovi. Ispostaviće se vrlo verovatno da je većina strahova koji vas uznemiravaju – bezrazložna
  • u listu svakodnevnih obaveza uvedite redovnu fizičku aktivnost, najbolje na otvorenom, u prirodi, na svežem vazduhu. Pokrenućete umrtvljene procese u organizmu, pre svega mišiće i stimulisati proizvodnju hormona koji donose zadovoljstvo, opuštaju i relaksiraju nervni sistem
  • odvojite vreme za relaksaciju i kada ste u domu: slušajte muziku koju volite, naučite osnovne joga vežbe i primenjujte ih svaki put kada osetite i najmanje uznemirenje. Kada osetite nalet neobjašnjivih strahova – prekinite sve aktivnosti i pet minuta dišite duboko, polako udišući i izdišući vazduh
  • preskočite nekoliko dana konzumiranje kafe, gaziranih napitaka, alkohola i cigareta.  Njihove supstance iritiraju i centralni i periferni nervni sistem, samim tim utiču i na raspoloženje, doživljaj sebe, okoline i svega što se u vama i oko vas dešava 
  • razgovarajte sa sebi bliskim osobama o tome kako se osećate. Na taj način podelićete svoje brige sa drugima i biće vam lakše. Ako je potrebno, nemojte se libiti i da se obratite psihologu ili psihijatru za pomoć

I na kraju, ne zaboravite – u borbi sa anksiznošću najvažnija je akcija, a najpogubnija pasivnost.


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi anksioznosti.


 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 13

  1. Jelica 21.06.2024

    Zdravo doktore.


  2. dandi dragocevic 06.10.2022

    najbolji lek za anksioznost je seks


  3. M 18.12.2021

    Imam 17 godina, prije samo dva mjeseca poceli su da mi se javljaju neki cudni i nedefinisani strahovi od smrti,od prekida rada srca, od zivota, sve su to neki strahovi za koje moj zdravi razum zna da nije moguce da se bilo sto od tog desi. Takodje svo to stanje prati i nesanica, nekoliko puta bih po citavu noc ostajala budna. Nijesam isla ni kod psihologa,nemam ni terapiju za to stanje jer se plasim sta ce oni da kazu. Jedinivjetar u ledja koji mi daje snagu jeste kada porazgovaram sa nekim od svojih clanova porodice,bliskih prijatelja itd, svi oni kazu da je to samo pubertet i da je to prolazno stanje i to mi pomaze,jer svako jutro kada se probudim razmisljam sta ce danas da mi se desi,hoce li se taj uzani osjecaj opet pojaviti. Osjecam se bespomocno bukvalno i ne znam kako da se oslobodim tog osjecja i straha


  4. Dragana 11.08.2021

    Postovani imam problem moji vec duze traje a posledica je ja predpostavljam gubitka oca.Od kada je lezao u bolnici do same smrti pa i posle kad god treba da krenem negde na primer za grad imam strah da ce mi se ici u toalet i prosto pre izlaska iz kuce provedem dosta vremena u toaletu.I taj osecaj me ne pusta dok se ne vratim kuci ili na mesto gde ima toaleta.Da li mi je potrebna strucna pomoc ili da nekako sama prevazidjem to?Unapred zahvalna na odgovoru


  5. Jefimija 04.01.2014

    Prethodna godina je mi je bila veoma stresna, bila sam ubijena u pojam nekim dijagnozama, a na kraju se ispostavilo da je bio jedan običan pokvareni zub. Međutim iz svega toga se izrodila moja napetost i strah od bolesti. . . Nije to toliko strašno da nemam fizičkih simptoma. Imam potrebu da uzdahnem, kao da mi nedostaje vazduha, zeva mi se,. . . I sve to bude dobro ako uspem da uzdahnem ili zevnem, a ako ne imam osećaj da ću se ugušiti, boli me grudni koš. To sam osetila u avgustu i odmah sam u septembru krenula na psihoterapiju, bez lekova. Kod mene je problem tokom godina nagomilan stres, neiskazano nezadovoljstvo i strah da kažem šta mislim. . . Terapija mi pomaže, učim se novom načinu življenja, kao neko novo vaspitanje. Sad nisam, na žalost, išla mesec dana i fali mi. . . Imam velikih problema u porodici, maltretiranje od strane svekrve i muža, bilo je i fizičkog nasilja,. . . Sve to traje 13 godina i sad je izbilo i kao fizički simptomi. . . Jedva čekam da nastavim sa terapijom! Kad me uhvati to kao gušenje i nemogućnost da uzdahnem, unervozim se i hvata me panika! Nekad uspem da se smirim, a nekad ne. . .


  6. hammer 09.05.2013

    Sa anksioznošću se borim od bombardovanja. Postoje periodi kad mi je dobro a kad krene loše ume da traje i po mesec, dva. Tahikardije, strah od smrti, od bolesti, od toga da će mi se desiti nešto gde neće biti nikog da mi pomogne, strah od toga da se bavim fizičkim radom jer će me stići srce. . . Itd. Sve ovo je jako neprijatno i neugodno do te mere da onemogućava normalan život i samo oni kojima se desilo i kojima se dešava mogu biti svedoci toga. Bez obzira što sam prošao mnogo toga teškog i na privatnom i na poslovnom planu, i to kad sad unazad pogledam jako uspešno i dalje imam strahove od toga šta će biti sutra i kako ću se snaći u životu. Nažalost mnogo ljudi u srbiji ima ovakve ili slične probleme i trebalo bi da se i institucije sistema pozabave ovim problemom. Do tada nam ostaje da se borimo, popijemo po neki lekić kad nas "stigne" i upražnjavamo tehnike za smanjenje stresa i anksioznosti. Šta bi dao da mogu jedno jutro da se probudim i da ne razmišljam o tome kako će mi biti danas. Sve sapatnike pozdravljam a ako neko ima bilo šta što će rešiti ili ublažiti muke neka piše. Veliki pozdrav


  7. jocka992 04.03.2013

    Da li neko moze da mi kaze da li mu se desavalo ovako, meni su doktori ustanovili ankcioznost pre 7 meseci sada se dosta bolje osecam, na pocetku nisam izlazila iz kuce imala sam uzasne simptome sve je se to kao malo smirilo, ali sada me muci samo to sto kada se probudim probudim se tuzna stalno me pate misli sta ce da mi se desi, dosta me je strah od toga sta god cujem da se nekome desilo odmah misli da ce i meni tako, da ovaj boluje od ovoga ja sam odmah sigurna da i ja, i stalno mi se mota po glavi kao da ce svaki cas srce da mi otkaze to je najveca stvar koja me brine protiv koje ne mogu, imam osecaj kao da sledece nerviranje nece moci podneti, da necu moci podneti zimu-podnela sam je, sada me je strah od leta i tako. . Ne mogu nikom to da ispricam jer se bojim da ce pomisliti da sma luda ali misli su katastrofalne i stalno imam taj strah. . Ako se nekom desavalo ovako molila bih da napise. . Poz


  8. krofnica99 04.03.2012

    Mene sve ovo muci vec duze vreme. Medjutim odrazava se kroz hipohondriju i nedostatak samopouzdanja. U vecini trenutaka sam i socijalno anksiozna, sto mislim da me najvise sputava u zivotu. Trenutno idem kod psihoterapeuta koji mi govori da je u takvim situacijama najbolje disati duboko jer se tako smiruje organizam. . . Tako da, probajte to. Mislim da je najgore povuci se u sebe, zatvoriti u cetiri zida, iako tako imamo osecaj sigurnosti, a ne shvatamo kako zivot jurca pred nasim ocima.


  9. sanja 27.02.2012

    Ja se osecam prazno i glupo ne znam kako da opisem taj osecaj, nekad pomislim da ci izgubiti pamcenje, poludeti, ranije je bilo tako, mucila sam se 4 godine ali sa razlicitim simptomima, otisla sam kod psihijatra i pila zoloft, vitamin e i leksilijum sve je bilo ok simptomi su prosli i brze nego sto se dr nadao medjutim, od skora imam slicne saimptome isla sam kod psihijarta ali posto sasm dojilja reko mi je da nista od lekova nesmem da pijem, nekad se osecam izbezumljeno bez ikakvih razloga nekad prazno, uznemireno kao da nesto u glavi imam i ometa me da normalno funkcionisem, radila sam krvnu sliku i biohemiju sve je bilo ok i neuroloski me lekar pregledao ali meni nikako da bude bolje, pratim svaki moj korak jos osecam i da imam neku omcu oko glave i da mi ona smeta ma katastrofalno se osecam neznam sta da radim, do skoro je bilo lose mi je prepodne popodne bolje ili tako a sada imam osecaj da mi je ceo dan lose, ma ja bih mogla do sutra ovako da pisem nekad osecam i potpuno umrtvljenost organizma, jedva se krecem i govorim kao da sam u polu snu ako ima takvih javite se, pomozite mi da izadjem iz ove konfuzije


  10. veerghoen 05.08.2011

    Samo ljudi koji su u fazi anksioznosti znaju da je to zaista nesto neopisivo, neobjasnjivo, tesko. Jer lakse je kada covek zna zasto se desava to i to. . . Borba protiv samog sebe je najteza borba. . . Moj savet svima koji muku muce sa ovom pojavom, je da znaju da od ovoga niko nije ni umro, niko nije ni bio povredjen. . . Treba se pomiriti sa tim i zamisljate je kao nekog nezeljenog gosta popodne koji ce tu sedeti nekih 20 minuta. Ne pokusavajte da se borite, jer u ovoj borbi nema poraza i pobede, jednostavno je prihvatite onakvu kakvu je i verujte da ce proci. Verujte da se to desava bukvalno svim mladim ljudima oko vas, na stanici, u komsiluku, u kaficu, u skoli, na fakultetu, u autobusu, na ulici. . . . Takodje, moj savet je da sto vise budete u sluzbi prirode i izbegavate medikamente jer oni samo trenutno cine da budete bolji. . To je ono kao kad na cipeli stavljate vise lepaka, a ona ne lepi. Orijentisite se cajevima, prirodi, trcanju, planinarenju, fizickim aktivnostima. . . . Caj od kantariona puno pomaze. Takodje, izbegavajte da se vezete za nekog i ne trazite da vas ne ostavljaju sami. . To radite iz dana u dan i bice vam mnogo bolje. . . Zamislite da istu muku muci neko u planini ko nema kome da se obrati. Kako je njemu? Kako on pronalazi izlaz iz ove situacije. Paralelno sa tim, pokusavajte da izvucete i neke pouke od svega ovoga, jer je sama pojava i dobra skola. . . . Pozdrav svima i nek nam bog pomogne do konacne pobede!


  11. Obican covek 12.07.2011

    Strah je kao balon, moze biti ogroman i naduvavaju ga nasi stresovi i frustracije. Strah mi sami hranimo i strah ne postoji bez nas. Morate shvatiti da ste vi gospodari straha a ne strah vas. Pa sta i ako pokazete da se plasite? Kada osetite strah uzmite sat i videcete da vam se posle 5 minuta nista nije dogodilo. Strah je samo iluzija i vi je mozete razbiti. Pricajte sa svojim prijateljima o tome sigurno su i oni imali slicnih problema. Kada cujete sebe kako govorite o tome i strah ce vam delovati daleko manje opasan. Samo ga ne potiskujte u sebe jer ga tako nagomilavate. Ja sam pobedio anksioznost i kod osetljivih osoba stres utice da se ona javlja, to nije nista strasno i svako to od nas moze!


  12. mmmmm 25.06.2010

    Ja patim od toga, jako je tesko raditi ovo sto vi predlazete. . . . . . . . . . . . Kada ste u strahu, panici. . . Dace bog da ozdravimo svi


  13. Aleks34 07.06.2009

    Ja se sa ovim problemom novim sa manje ili vise uspeha vec 15 godina, od terapije koristim inderal 20-30 mg 2 x na dan i ksalol 0. 5mg takodje dva puta na dan, pre 10 - ak godina prosao sam kroz bihevior terapiju vrlo uspesno ko zna mogao sam da vidim livadu punu cveca i da mi noge ili ruke budu hladne ili nepokretne. U medjuvremenu sam se ozenio i dobio 4 oro dece najmladje je staro samo 15 dana, mislim da nemap socijalnu anksioznos kao ni konvulzivno opsesivnu anksioznost, i posle svega plasim se injekcije (da mi ne naskodi) visine, voznje autobusom, i smrti naravno, imam povremeno tahikardiju otprilike na godinu zadnj put je bila 03. 04. 2007. I trajala je oko 2 sata oidbio sam injekciju izopamila i 10 mg bensedina i tableta izopamila je pomogla, osecam nekakvo komesljanje u levom delu stomaka, ponekad pipam pulsd bilo na vratu ili na ruci, sa takom vestinom da to niko ne porimeti, nekada sam vrlo cesto merio pritisak, medjutim kada radim ovi simptomi se smanjuju ali suvise spavam posle posla 2-4 sata kad se vratim kuci, posto mi je porodica hvala bogu velika trebao bih poceti sa dopunskim radom, osecam nesigurnost pogotovu kada sam daleko od naseljenog mesta, nestabilnost, stah da cu se onesvestiti i tim onesvescivanjem prestace mogucnost da se staram za svoj zivot, osecam se da cu pasti pogotovu ako se nadjem u prostoriji koja ima plocice i koja je blestavo osvetljna, medjutim truims e da se vozim liftom kad god moram ali ne dalje ok 4-5 sprata, ne gledam kroz prozor nikada, trudim se da niko ne primeti moje strahove druzim se sa ljudima intenzivno, alkolhol i kafu ne konzumiram, pusim do 30 cigareta dnevno, najveca neprijatnost je to sto mora paziti na moje pokrete jer obicno tahikardija mi je pocinjala dosad prilikom naglog saginjanja, istrzanja, ja sam svestan da ta tahikardija i aritmija nisu toliko opasne, ekg je svaki put dobar kad je situacija normalna, pored toga ima i kaskadni zeludac, mada sam, zadnjih 7-8 godina prestao da se bavim bhevior terapijom, a otprilike da cu opet poceti, interesanto mi je kako da podignem nivo seratonina,


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde