Srđan Gligorić je advokat iz Bečeja koji skoro 20 godina živi s Kronovom bolešću. Tokom ovog razgovora nam je objasnio na koji način svoje simptome vrlo uspešno drži pod kontrolom služeći se autofagijom, dobrom mentalnom higijenom i fizičkom aktivnošću, već dugi niz godina.
U potrazi za dijagnozom, nije bilo lutanja
Kada smo ga pitali o njegovim prvim simptomima, rekao nam je da je još davne 2006. godine prošao kroz stresove u privatnom životu, te je ubrzo nakon toga primetio krv u stolici i odmah se javio lekaru: ‘Otišao sam kod pokojnog dr Radeta Mitrovića, koji je u tom trenutku već bio u penziji, ali je prihvatio da me pogleda. Poslužio se ultrazvukom i posumnjao je na Kronovu bolest odmah po prvom pregledu. Poslao me je gastroenterologu, dr Dušanu Jovanoviću, koji je veoma lako i brzo potvrdio sumnje dr Radeta Mitrovića. Na svu sreću, kod mene je dijagnostika išla veoma lagano, bez poteškoća i lutanja. Svoju dijagnozu sam dobio po kratkom postupku. Nakon njega, preuzela me je dr Biljana Kukuć, a sada me vodi dr Olgica Latinović. Pre 6 godina sam prešao kod nje i od tada, moja bolest je potpuno mirna. Ona je u izveštaju napisala da imam lak oblik Kronove bolesti.’
Iako je Srđan u remisiji već 6 godina, rekao je da ne teče uvek med i mleko: ‘Ujutru ako se probudim rano i popijem vodu, pa se vratim u krevet, u roku od tačno 15 minuta se javlja poziv za pražnjenje creva. Ako to ne uradim u roku od 10 minuta, ceo dan ću se raspadati od bolova. To se dešava i dan-danas, iako mi bolest nije aktivna. Danas pijem salofalk granule, a u jednom momentu, krajem 2016. godine, nakon blaže aktivacije, gde sam imao bolove pored krvavih stolica, primao sam kortikosteroide kratak vremenski period. Relapsa na sreću nije bilo mnogo i prolazili bi relativno brzo. Na svakih 6 meseci imam kontrole, a na svake 2 godine kolonoskopiju, u budnom stanju. Iako mi nije prijatno da prolazim kroz to budan, tako je lekaru lakše da je obavi i uspevam to da istrpim. Zbog toga što mi je situacija vrlo mirna i stabilna, sledeća kolonoskopija mi je odložena za šest meseci, možda čak i za godinu dana.’