Prof. dr Srđan Pešić

Prof. dr

O lekaru

Oblasti istraživanja su mu: Farmakologija kardiovaskularnog sistema, Uloga endotela u održanju tonus krvnih sudova, Farmakologija centralnog nervnog sistema. Učestvovao u brojnim projektoma: Ministarstvo za nauku, 1996-2001, Eksperimentalna i kliničko farmakološka ispitivanja biološki aktivnih supstancija, podprojekat: Eikozanoidi, biološki aktivne supstancije i kontraktilnost glatkog mišića 1975 – Ministarstvo za nauku, 2001-2006, Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. 145015– Ministarstvo za nauku, 2006- Disfunkcija endotela i receptorski transdukcioni mehanizmi: značaj za dejstvo endogenih vazoaktivnih supstanci i lekova. Redovni je član British Physiological Society, ACRP - Association of Clinical Research Professionals, European Association of Clinical Pharmacology and Therapeutics, Sekcije za Kliničku Farmakologiju DFS, Farmakoterapijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Društva farmakologa Srbije. Dobio nekoliko nagrada za naučno istraživački rad: Nagrada Srpskog Lekarskog Drustva, podružnica Niš, za najbolju publikaciju u 2002-oj godini u kategoriji naučno-stručnih radova. Nagrada Ministarstva Nauke i zaštite životne sredine za najbolje istraživače u oblasti medicine u periodu 2002-2003.

O lekaru

Više informacija

Specijalizacija

Farmakologija

Oblasti Medicine

Opšta medicina

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1164

Pogledajte celo pitanje: #19633

Da li profesionalni rad u atmosferi kontaminiranoj isparenjima teških metala, epoxy smola , kiselina, luzina, može uzrokovati degenerativne poromene u oku?

Odgovoreno: 20. 01. 2009.
- Prof. dr Srđan Pešić
  
  Da to je komplikovano pitanje. Neke od supstancija koje ste naveli u toku dugog izlaganja zaista mogu da izazove neke vrste promena, ali kako ove promene izazivaju i neke druge bolesti ili starenje tesko je razluciti sta je tacno od cega.

Pogledajte celo pitanje: #19514

Poštovani doktore,

zbog povišenog krvnog pritiska već duže vreme sam na terapiji Methyldopom. Neko vreme se ona ne može naći u našim apotekama.
Da li postoji odgovarajuća zamena koju bih mogla koristiti?

Odgovoreno: 20. 01. 2009.
- Prof. dr Srđan Pešić
  
  Na zalost na nasem trzistu metildope ima samo pod dva naziva Metyldopa (Panfarma) i Metildopa (Srbolek). Nema druge yamene koja bi bila paralela, ali se moye propisati neki drugi antihipertenyivni lek, o cemu mora odluciti vas lekar na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja.

Pogledajte celo pitanje: #19518

Poštovani,

Doktor kardiolog savetuje mi upotrebu Concora i Methyl dope za lečenje arterijske hipertenzije u trudnoći. Ja sam ne poverljiva, šta Vi mislite? Sama methyl dopa ne daje zadovoljavajući efekat a pročitala sam u uputstvu Concora da njegova upotreba prouzrukuje fetotoksičnost.

Odgovoreno: 20. 01. 2009.
- Prof. dr Srđan Pešić
  
  Tacno. Bitan je period trudneoce u kojem se vi nalazite. Period izmedju 17 i 58 dana trudnoce ja najopasniji period vezan za uzimanje lekova i ostecenje ploda. Posle ovog perioda neki se lekovi mogu obazrivo koristiti. Kardiolog to mora da odredi i izmeri sta je stetno a sta mora da se koristi.

Pogledajte celo pitanje: #19522

Doktore možete li nešto više da mi kažete o Bensedinu? Koliko je štetan i kakva je zavisnost? Ne pijem ga toliko često ali s vremena na vreme, kada osetim neki paničan strah. Ali se bojim da ne postanem zavisna. Koji je po Vama najbolji lek za smirenje?

Srdačan pozdrav.

Odgovoreno: 20. 01. 2009.
- Prof. dr Srđan Pešić
  
  Bensedin ili diazepam pripada sedativima iz grupe benyodiazepina. Ovi lekovi sami po sebi nisu zancajno stetni po ljudski organizam, mali je broj nezeljenih efekta a retko se desavaju ozbiljne smetnje njima uzrokovane. Problem sa njim je zavisnost. Svi oni izazivaju zavisnost, pa u tom smislu nema boljih ili losijih, svi su slicni. Zavisnost je prevashodno psihicke prirode, pacijent se jednostavno navikne da sa ovim lekom ide kroz zivot kao sa nekom vrstom stapa. I male doze i povremeno unosenje mogu da izazovu zavisnost. Ako je nesto dobro da se ova zavisnost po prekidu terpaije relativno lako leci. Probajte sa psihoterapijom. Osim toga antidepresivi sve vise potiskjuju ove lekove u lecenje ataka panike, ali to se morate posavetovati sa psihijatrom.

Pogledajte celo pitanje: #19534

Kako da se oslobodim klebsiella enterobacter iz grla?

Odgovoreno: 20. 01. 2009.
- Prof. dr Srđan Pešić
  
  Ovaj soj bakterija moze biti veoma neygodan ya terapiju, jer su vrlo cesto reyistentne na uobicajeno koriscene antibiotike. Najbolje je uraditi bris grla sa antibiogramom koji ce pokayati na koji je to antibiotik osetljiva bakterija nadjena u vasem grlu. veliki je br antibiotika na koje ona moze biti osetljiva od amoksiklava, preko azitromicina, nekih hinolona do karbapenema. Zato uradite bris i tako ce vam odrediti preciyan lek.

Prikazano 551-555 od ukupno 1164 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr Srđan Pešić

O lekaru

O lekaru