Terapija gljivičnih infekcija


Gljivične infekcije predstavljaju jedan od najčešćih uzroka kožnih oboljenja u razvijenim zemljama zapada. To je i bio razlog da je u poslednjih nekoliko godina nekoliko novih sistemskih i lokalnih antigljivičnih lekova bilo uvedeno u praksu. Smatra se da su od svih lekova koji se mogu, danas, na tržištu naći najčešće u upotrebi grizeofulvin, lokalni i oralni azoli i alilamini.

Infekcije stopala (tinea pedis)

Lokalna terapija azolima (klotrimazol, mikonazol, ekonazol i dr.) i alkilaminima (naftifin, terbinafin i dr.) je izuzetno efikasna kod lokalizovane površinske gljivične infekcije na telu i nekomplikovane infekcije stopala (tinea pedis). Terbinafin u obliku krema omogućuje terapiju kraćeg trajanja, pre svega zato što je koncentracija leka u koži iznad potrebne fungicidne koncentracije, još oko nedelju dana od završetka jednog standardnog 7-o dnevnog tretmana. Lokalna primena azolnih jedinjenja se preporučuje i u lečenju lokalizovane kutane kandidoze i pityriasis versicolor.

Sa druge strane, sistemska primena antigljivičnih lekova je neophodna u tretmanu gljivičnih infekcija poglavine (tinea capitis). Oralna primena grizeofulvina se tradicionalno smatra terapijom prvog izbora u ovoj indikaciji. Rezultati nekih novijih kliničkih studija su pokazali da oralna primena terbinafina može predstavljati sigurnu i efikasnu terapiju tinea capitis kod dece, pa gledano sa tog stanovišta, ovaj lek može da bude dobra alternativa grizeofulvinu.

Terapija tinea pedis zavisi od kliničkog stadijuma oboljenja. Ukoliko se radi o suvoj formi bolesti lek izbora predstavljaju azolni (klotrimazol na primer) ili alil aminski antimikotici, koje treba primenjivati lokalno. Ukoliko se radi o maceriranim promenama potrebno je, uz antimikotike, primeniti i antibakterijske lekove. Ekonazol nitrat poseduje i izvestan stepen antibakterijske aktivnosti pa u ovoj situaciji može da predstavlja dobar izbor. Supstancije koje imaju i sposobnost isušivanja površine i određenu antibakterijsku aktivnost, kao što su, na primer, 20% ili 30%-i aluminijum hlorid ili gencijana violet, mogu, takođe, da budu, od koristi.

U teškoj formi tineae pedis, kakva je na primer, vezikulobulozna, osim dugotrajne lokalne, neophodna je i terapija sistemskim antimikoticima (grizeofulvin, terbinafin, itrakonazol).

Gljivične infekcije noktiju (onihomikoze)

Gljivične infekcije noktiju (onihomikoze) su najčešće izazvane dermatofitima, mada njihov uzročnik mogu da budu i plesni ili gljive roda Candida. Česte su i mešovite infekcije. Pre početka terapije mora se sa noktiju uzeti uzorak za mikrobiološku kulturu, pre svega zato što čak 30% promena koje klinički izgledaju kao onihomikoza, predstavljaju posledicu psorijaze ili drugih distrofičnih promena na noktima. Onihomikoza može da predstavlja i depo ili rezervoar dermatofita, koji oslabljuje i usporava uspeh terapije ili doprinosi egzacerbaciji tineae pedis. Onihomikoza se obavezno leči sistemskom primenom antigljivičnih lekova. Terapija onihomikoze noktiju na nogama, grizeofiulvinom, traje između 12 i 18 meseci, pa je i uspeh tada relativno slab (oko 50%). Egzacerbacija je česta i kod, na prvi pogled, izlečenih pacijenata. Ona se javlja u više od 50% slučajeva, posle jedne godine od prestanka terapije.

Terbinafin i itrakonazol ipak imaju nešto bolju efikasnost u terapiji onihomikoza. Ovi lekovi brzo dostižu visoku koncentraciju u noktima i ona perzistira duže vreme i posle prestanka terapije. Terbinafin ima i manje neželjenih interakcija, a itrakonazol širi spektar dejstva. Terapija terbinafinom (250 mg/dan) traje 3 meseca. Itrakonazol se primenjuje u vidu »pulsne terapije« i to u toku jedne nedelje mesečno u trajanju od 3 meseca. Najveća prednost ovih lekova u odnosu na grizeofulvin je veći terapijski uspeh (>75%) i znatno kraće trajanje terapije.

Ciklopiroks olaminat je, u obliku laka za nokte, bio u prošlosti primenjivan u terapiji onihomikoze. Iako je uspeh ovakve terapije izuzetno nizak (<10%), ciklopiroks olaminat bi kod pacijenata, koji iz bilo kojih rezloga ne mogu da uzimaju druge antimikotike, mogao da bude logična alternativa.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Jelena 14.10.2010

    Hvala vam puno! Da li je dobra sledeca kombinacija - lamisil krema ujtru i uvece da se namaze na nokte, i kanazol kapsule jednom mesecno cela kutija da se popije?


  2. milica 12.06.2009

    Jasno izlaganje puno ste mi pomogli.


  3. milica 11.06.2009

    Jasno izlaganje ja imam na noktima verovatno neko oboljenje, pa cu morati kod lekara


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde