Da li je količina fluora u vodi za piće ključna u prevenciji karijesa?


Prvi put se primena fluora u prevenciji karijesa spominje još krajem XIX veka. Nemački lekar Erhard je 1874-e napisao jedan članak u kojem spominje da se tablete sa fluoridima (Hunter-ove pastile) već primenjuju u Engleskoj u prevenciji karijesa, a da ih on sam preporučuje trudnicama i deci u vreme formiranja zuba. Ove svoje tvrdnje Erhard je zasnovao na eksperimentima na životinjama u kojima je pokazao da se posle primene fluora stvara zubna gleđ otpornija na karijes.

Ključnu ulogu, međutim, za uvođenje rutinske primene preparata fluora u prevenciji karijesa ima Albert Deniger (1896). Ubrzo posle toga (1900) Ferber postavlja hipotezu o direktnoj povezanosti koncentracije fluora u vodi za piće i incidence karijesa na određenom području. Mnogobrojni istraživači su upravo ovu pretpostavku i utvrdili. Tako Eager u Italiji, a Black i McKay u SAD dokazuju da je sadržaj fluora u vodi za piće uzrok promena na zubnoj gleđi u obliku, takozvane, zubne pegavosti (denti scritti, mottled enamel). Ova pojava, kasnije nazvana fluorozom, bila je posledica velikih koncentracija fluora u vodi za piće, većih od 1 mg/L.

Grupa američkih autora okupljenih oko Dean-a je pokazala, posle temeljnih i višegodišnjihj istraživanja sprovedenih u 21 američkom gradu, da višak fluora u vodi za piće dovodi do oštećenja gleđi, bez pojave karijesa (fluoroza), dok manjak ovog elementa pogoduje pojavi karijesa.  Posle ovoga, a u prvoj polovini XX veka, se povezanost koncentracije fluora i pojave karijesa, dokazuje u mnogim zemljama.


Koncentracija fluorida u nekim vodama za piće (u mg/L)
 Voda voda (negazirana)  0.68
 Eko voda (negazirana)  0.21
 Aqua Viva (negazirana)  0.11
 Duboka (negazirana)  0.20
 Prolom Voda (negazirana)  0.12
 BiVoda (negazirana)  1.00
 Vrnjci (gazirana)  1.25
 Knjaz Miloš (gazirana)  1.50 - 1.80
 Aqua HEBA (gazirana)  5.70
 Voda voda (gazirana)  0.5


Na ovom mestu želimo da istaknemo i ime profesora Mihajla Gajića, koji je verovatno dao najveći doprinos razvoju ovog polja stomatološke nauke u Srbiji i snažno doprineo shvatanju uloge florida i njihove primene u preventivnoj stomatologiji.

Potpuno logična posledica ovakvih rezultata je bila ideja da bi vodu za piće u krajevima gde u njoj ima malo flura trebalo dodatno njime obogaćivati. Tako se sistemsko fluorisanje vode za piće u periodu 1946-1956 počinje da sprovodi u više od 1000 gradova u SAD. Smatra se da je u tom periodu više od 35 miliona stanovnika amerike pilo veštački fluoridiziranu vodu.

U tom je periodu izvedena i prva kontrolisana studija vezana za ispitvanje uloge fluora iz vode za piće u prevenciji karijesa. Deca iz grada Newburg-a (New York država) su od rođenja pila fluorisanu vodu (do 1.2 mg/L) dok su njihovi vršnjaci iz svega 50 km udaljenog Kingston-a (Michigan) u istom periodu koristili i dalje standardnu, ne fluorisanu, vodu za piće (0.2 mg/L fluora). Rezultati praćenja incidence karijesa kod jedne i druge dece, uzrasta 6-9 godina, su postali ključni dokaz takozvane Newburg-Kingston studije. Ova je studija trajala 10 godina i nedvosmisleno je pokazala da je incidenca karijesa kod dece koja su pila od rođenja fluorisanu vodu za piće značajno manja nego kod dece koja nisu pila takvu vodu (za 58%). Redukacija karijesa je kod ove dece zabeležena i na prvim stalnim molarima (za 53%). Kod dece uzrasta 13-14 godina, koja su fluorisanu vodu pila od svoje 3-4 godine, takođe je došlo do značajno manje incidence karijesa (za 48%).Ova studije predstavlja ključni dokaz o nephodnosti sistemskog fluorisanja vode za piće u prevenciji pojave karijesa.

Kolika je koncentracija fluora u vodi za piće optimalna?

Teško je odgovoriti tačno na ovo pitanje. To pre svega zavisi od uzrasta, hrane koja se unosi i mnogih drugih faktora. Smatra se, generalno, da koncentracija fluora u vodi za piće ne bi smela biti manja od 0.5-0.6 mg/L da bi on uopšte imao profilaktičko antikarijesno dejstvo. Sa druge strane u vodi za piće ne bi smelo da bude ni više od 1.5 mg/L fluora kako bi se sprečilo eventualno ispoljavanje njegovih neželjenih i toksičnih efekata. Da je sve ovo ipak relativno govori podatak da je incidenca karijesa kod stanovnika ostrva Tristan da Cunha jako niska uprkos činjenici da voda za piće sadrži samo 0.2 mg/L fluora. Razlog za ovu interesantnu pojavu treba verovatno tražiti u činjenici da stanovnici ovog ostrva u ishrani koriste velike količine morskih riba koje su bogate fluorom. Fluor iz hrane je dakle takođe važan u prevenciji karijesa.

Na osnovu najvećeg broja lokalnih zakona se inače smatra da je dodatno fluorisanje vode za piće potrebno vršiti ukoliko je koncentracija fluora u njoj niža od 0.7 mg/L.

Mora se naglasiti na kraju ovog poglavlja da su dnevne potrebe dece za fluorom oko 0.4mg/10 kg telesne težine, a odraslih oko 2.5 mg dnevno. Osim dovoljnih količina fluora za kvalitetan razvoj zubnih tkiva neophodne su i dovoljne količine kalcijuma, magnezijuma, fosfora, vitamina D i C, kao i njihov međosobni odnos. I dok su organizmu potrebne podjednake količine fluora i magnezijuma, izgleda da mu kalcijuma treba deset puta više.

Fluorisanje vode za piće je najčešće korišćena preventivna mera

U najvećem broju zemalja sveta ovom merom je postignuta značajna redukcija incidence karijesa, pa se sa sigurnošću može reći da je sistemsko fluorisanje vode za piće jedna od najbitnijih metoda u prevenciji pojave karijesa.

Prvi put je voda za piće fluorisana u gradiću Grand Rapids u Michigen-u, SAD, januara 1945-e godine. Od tada do sada su objavljeni rezultati na stotine kliničkih studija koje su sa sigurnošću pokazale opravdanost ove metode. Analizom rezultata dobijenih iz 113 kliničkih studija sprovedenih u 23 zemalja može se doći do zaključka da fluorisanje vode za piće redukuje karijes i na mlečnim (40-49%)  i na stalnim zubima (50-59%).  

Ranije se smatralo da je voda za piće sa optimalnom koncentracijom fluora važna samo za razvoj zubnih tkiva kod dece. Danas pouzdano znamo da optimalna koncentracija fluora u vodi za piće štiti zube i kod odraslih osdoba.

U najvećem broju razvijenih zemalja u svetu stanovništvo pije fluorisanu vodu

U zakonodavstva mnogih zemalja su ušli zakoni koji ili obavezuju da se voda fluoriše, kada ovog elementa u njoj nema dovoljno ili dozvoljavaju mogućnost da se to uradi.

Generalno gledajući vode u Srbiji su siromašne fluorom, izuzimajući nekoliko manjih područja gde postoji endemska fluoroza. I u Srbiji je ustanovljena direktna veza između koncentracije fluora u vodi za piće i pojave karijesa kod školske dece. Uglavnom u vodi za piće ima malo fluora pa je pojava karijesa visoka. Retke su sredine gde je koncentracija fluora optimalna i one se karakterišu niskom incidencom karijesa kod školske dece. U malom broju područja u Srbiji fluora ima u visokim koncentracijama, kod stanovništva ima malo karijesa, ali je uobičajena pojava fluoroze.

Iako u Srbiji postoji zakonska obaveza fluorisanja vode za piće ona je praktično primenjena u svega nekoliko gradova.

Uglavnom zakoni u različitim zemljama obavezuju da se voda u gradskim vodovodima sistemski fluoriše ukoliko je koncentracija fluora u njoj manja od 0.7 mg/L. U zavisnosti od prosečne godišnje temperature fluor se vodi za piće dodaje do koncentracije od 0.7-1.2 mg/L. Manje se fluora dodaje u područjima sa suvom i toplom klimom gde je potrošnja vode za piće veća. U hladnijim predelima ili u zimskom periodu se očekuje manja potrošnja vode, pa je manje i unošenje fluora iz vode u organizam, zbog čega se on dodaje u većoj količini. U vodovodima postoje posebni aparati kojima se u određenim vremenskim intervalima u glavni vod ubacuje 40% rastvor natrijum fluorida ili prašak natrijum silikofluorida. Ubacuje se onoliko fluorida koliko je potrebno da bi posle mešanja koncentracija fluora u vodi za piće bila između 0.7-1.2 mg/L. Obavezna je svakodnevna kontrola koncentracije fluora u vodi iz glavnog voda a povremena kontrola u vodi iz različitih mesta vodovodne mreže.

Treba biti jako oprezan oko količine fluora u vodi za piće, jer velike količine ovog elementa mogu ispoljiti brojne neželjene efekte i toksična dejstva.

Ovo je sasvim sigurno najpouzdanija, najjeftinija i najprihvaćenija metoda prevencije karijesa u svetu.  Sa korišćenjem fluorisane vode za piće treba zapošeti odmah po rođenju deteta jer se tako obezbeđuju uslovi da prevencija bude uspešnija.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 10

  1. Nebitno 17.05.2016

    Nemojte obmanjivati narod. Zemlje koje ne ubacuju fluor u vodu imaju iste ili čak zdravije zube od onih koje ubacuju. Fluor je jedna velika prevara!


  2. Hemicar 10.05.2015

    Srdjo, za kalcificiranje epifize nisi cuo pretpostavljam jer si ishvalio fluor koji je inace koriscen u logorima za vreme 2. S. R. U hrani i picu kao otrov. Tupsone jedan!


  3. Strahinja 15.04.2013

    Svaka čast na komentarima! Kad bi na svaki kupljni članak imali ovoliko komentara zdravog razuma ovaj nenormalni svet bi već bio spašen.


  4. Sanja 23.02.2013

    Za gospodina stomatologa iz komentara, evo dole malo edukacije. A svoje znanje, tj. Neznanje neka prosipa drugima. Hvala bogu ima ovde magistara i skolovanih, ljudi kojima niko ne moze mozak da ispira o tome sta je dobro a sta ne. . . Svakako najbolje ispiranje umova krece sa fluorom. (fluor je dobar za ljude, koliko i vakcine - znaci otrov) . Fluor – najveća naučna prevara 20-og veka! Fluor su nacisti i staljinisti stavljali u vodu logorašima da budu pasivni i ravnodušni prema svemu. Danas vam (ovaj otrov za pacove i ljude) iz istih razloga stavljaju u paste za zube i vodovode. Fluor je glavno hemijsko sredstvo stvaranja mentalnih robova (poslušnih građana) . Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost bkz da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i mikromolarne količine fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih bkz da uništavaju patogene mikroorganizme. Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku. Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi. Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde. Ingestija (gutanje) fluora preko paste za zube, sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje. . . Itd, itd. . . . A ovi naruceni tekstovi koji idu u prilog raznim lobijima, postaju smesni iz dana u dan. . . Sve vise.


  5. Maja 07.12.2012

    Dok sa druge strane mnogi savremeni naucnici (cije su labaratorije zabranjene ili zapaljene) upozoravaju na toksicnost i stetnost fluora, kao i da nema veze sa prevencijom karijesa. Karijes se smanjio sa porastom higijene i veceg unosa kalcijuma, tj. Podizanjem svesti ljudi. Hvala ali ne hvala. Sve sto nije pridodno ne pada mi na pamet da uzimam, bez obzira na ove teorije. Taman posla jos i da dajem detetu!??! Cime ce jos da nas truju????


  6. zvezdan stanojković 12.12.2011

    Ja sam specijalista dečije stomatologije, primarijus i radi m 23 godine sa preparatima fluora i ovo što ću reći je rezultat mog ličnog iskustva: fluor je najbolje preventivno sredstvo vezano za oralno zdravlje pogotovo kod predškolske i školske dece i trudnica. Naravno ako se koristi kako treba i u odgovarajućim dozama. Tako da bi molio sve koji imaju negativne komentare o fluoru da se predstave i kažu da li su prvo: dečiji stomatolozi i drugo da li znaju protokol o primeni fluorida i treće da li su ikada radili sa fluorom.


  7. Allomanny 15.04.2011

    Zašto ne: )


  8. Alex 05.03.2009

    Svaki dan nas bombarduju na televiziji reklamama raznih pasta za zube koje sve redom se diče sa sadržajem fluora. Reklamama koje nam tvrde da će na fluor spasiti od kvarenja zuba. I tako već mala djeca steknu predrasudu koja ih prati u životu da su samo dobre paste za zube one koje sadrže fluor. Ono sto reklame ne kazu je da je Fluor ranih godina dvadesetog vijeka bio koristen kao izvrstan otrov za pacove. Po podacima is EPA Americke Nacionalne Agencije za zastitu okoline, Flour je toksicniji od olova i nesto manje toksican od arsenika. Flour je odpadni nusproizvod, hemijski otpad teske industrije, koji se dobija derivacijom tokom proizvodnje pesticida, vjestackih djubriva, aluminijuma, zeljeza, celika, bakra, olova, uranijuma, cigle, cementa i stakla... Sve studije radjene proteklih godina upucuju na to da je flour kancerogena supstanca, koja slabi kosti i da uzrokuje smanjenu plodnost kod zena i smanjuje vjerovatnocu zaceca. PAR GRAMA CISTOG FLOURA SU DOVOLJNE DA VAS UBIJU!!!! I uprkos ovoj cinjenici, vecina nas kupuje paste za zube za FLUORom, i to je ono sto cak i zubar savjetuje. FLUOR JE ZABRANJEN U MNOGIM EVROPSKIM ZEMLJAMA ZBOG MOGUCIH ZDRAVSTVENIH RIZIKA!!! U USA, od 1997 godine na svim pastama za zube, stavljeno je upozorenje, po naredbi Nacionalne Agencije za Hranu i Ljekove USA, da se djeci peru zubi sa pastom u kolicini zrna graska i da se strogo pazi da djeca ne gutaju pastu. A roditelji su upozoreni da drze dalje od djece pastu za zube te da se u slucaju gutanja paste, odmah jave centru za trovanja! U 1999 godini, unija koju su sacinjavali 1200 naucnika, doktora i pravnika i koji su svi radili za Americku EPA, javno su iznjeli svoje protivljenje daljnjoj flourizaciji vodovodne vode u USA, koja se vec decenijama primjenjuje, a prije svega zbog velikog broja dokaza koji ukazuju na vezu izmedju fluora i bolesti raka, genetskih poremecaja, neuroloskih problema i bolesti kostanog tkiva. Najveci mit a to je da voda sa fluorom, sprecava kvarenje zuba, je VELIKA LAZ I OBMANA! JEDINA KORIST ZA ZUBE JE UKOLIKO SE FLUOR NANOSI DIREKTNO NA ZUBE I TO U TRAJANJU OD BAREM 2 MINUTE!DAKLE CETKANJEM ZUBA PASTOM KOJA SADRZI FLUOR! Ali ovakve paste nisu potrebne, redovna oralna higijena i pranje zuba sa pastama koje ne sadrze fluor su sasvim dovoljni za odrzavanje zdravlja zuba! FLUOR SE TALOZI U VASIM KOSTIMA GODINAMA I NJEGOVO DEJSTVO JE KUMULATIVNO, godina za godinom se talozi da bi zatim poceo uticao u starosti na ubrzano slabljenje skeleta, osobe postaju sklone prelomima, narocito kuka u slucaju padova, znaci ubrzava razvoj osteoporoze. Prevelike kolicine fluora, koje nove mlade generacije unose u organizam, preko pasta za zube, s obzirom na porast svijesti o odrzavanju zuba, mogu dovesti do pojave raka kostiju koji se zove osteosarkom, i to prije svega kod muske omladine! Ono sto djeca trebaju za pravilan razvoj zuba je dobar ortodont zubar, pasta bez fluora i redovno pranje zuba i unos dovoljnih kolicina kalcijuma koji je neophodan za pravilan razvoj zuba i kostiju. Pijuci normalnu vodu iz vodovoda ili bunara mi vec unosimo dovoljne minimalne kolicine organskog calcium-fluoro-fosfata onaj iz paste je nepotreban a narocito je nepotreban onaj koji je naknadno dodavan u vodu. I SAD NA KRAJU NESTO ZA RAZMISLJANJE - UPOTREBU FLOURA PRVI SU OSMISLILI NACISTI, ALI NE S CILJEM DA SE OCUVAJU ZUBI VEC DA BI SE LAKSE KONTROLISALE SIROKE NARODNE MASE!!!! Na kraju drugog svijetskog rata, Sjedinjene Americke Drzave su poslale u Njemacku, istrazivaca u hemijskoj industriji, biohemiji, fiziologiji i patologiji - koji se zvao Charles Eliot Perkins, on je dobio zadatak da rukovodi velikim kompleskom hemijske industrije u Njemackoj koji se zvao FARBEN. Dok je boravio tamo, Njemacki hemicari su mu ukazali na semu koja je razradjena tokom rata i koju je usvojio njemacki drzavno rukovodstvo na celu sa Adolfom Hitlerom. Sema je bila ta da se ostvari kontrola nad populacijama bilo kojim pokorenim zemljama i zonama putem vode za pice. U ovoj semi glavni hemijski sastojak je sodium flouride. Ponovljene doze, veoma malih kolicina fluora, vremenom uticu na to da se svijest pojedinca i njegova volja da pruzi otpor dominaciji znatno oslabe postepenim sporim trovanjem, tako da pojedinci postaju podlozni kontroli i potcinjavanju onih koji zele da sa njima vladaju. I NJEMCI I RUSI SU TOKOM DRUGOG SVIJETSKOG RATA DODAVALI SODIUM FLUORIDE u vodu VOJNIH RATNIH ZAROBLJENIKA da bi ih ucinili glupima i mirnima


  9. dementor 05.03.2009

    Po nekim istraživanjima (koja su dostupna i na internetu) , poznato je još od 1930. god. da fluor u vodi može da dovede do više ozbiljnih oboljenja - rak, oštećenje bubrega, slabljenje jačine kostiju, oštećenje moždanog tkiva, slabljenje IQ-a ...


  10. fluoride deception 10.07.2008

    tipicno pristran propagandni clanak koji navodi samo pozitivna (vecinom lobisticka) istrazivanja na temu uticaja fluora na zdravlje zivotinja i ljudi. u vecem dijelu evrope voda se ne fluorise a sve vise lokalnih zajednica u sad-u odbija fluorizaciju...


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde