Oblasti medicine
Specijalizacija
Grad
Jezici
O doktoru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Radno iskustvo:
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vanredni profesor i savetnik.Institut za mentalno zdarvlje
Članstvo:
Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak
Član.Društvo za biološku psihijatriju
Predsednik.Savet Udruženja psihijatara Srbije
Član.Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
U pitanju je psihoorganski sindrom, dakle promene u ponašanju koje su posledica, najverovatnije, promena u mozdanim strukturama. Bilo bi važno da se pregleda kod psihijatra / neuropsihijatra ili i neurologa i da se započne sa odgovarajućom terapijom.
Pozdrav
Ono sto znamo u praksi je činjenica da što se više odlaže javljanje lekaru i odgovarajući tretman, to je teže kasnije uspostaviti kvalitetan odnos sa lekarom i postici efikasno lecenje. No, treba pokušati.
Vi nastojte da ocu pomognete da se javi psihijatru, kažite da je važno se urade ispitivanja jer je imao delirijum, potrebno je takođe da se uradi i snimanje glave, laboratorijske analize i sl. Iza delirijuma moze da stoji i neko nepsihijatrijsko oboljenje, pa to treba ispitati.
Kada bude pristao, sa uputom se javite psihijatru u nadležnoj ustanovi. Može to da bude najpre lečenje u dispanzeru, a bolničkno lečenje bi verovatno bilo moguće tek kad vaš otac stekne poverenje u lekare. Za sada, najvažnije je da imate strpljenja i polako ga motivišete da potraži pomoć.
Pozdrav
Iz Vašeg pitanja utisak je da se radi o nekom tipu anksioznog poremećaja. To je vrlo čest poremećaj, imaju ga mnogi ljudi u različitim fazama svog života i uspešno se moze lečiti.
U postpartalnom periodu ovakvi poremećaji mogu da se pojačaju zbog hormonskih oscilacija, što se vidi na primer kroz agresiju, ili oscilacije raspoloženja, apetita, spavanja, odnosa prema bebi. Bilo bi dobro da se javite za stručnu pomoć, najpre u dom zdravlja, pa ce (ako misli da treba) Vaš lekar da Vas uputi dalje.
Pozdrav
Ako je u pitanju samo Bromazepam, bez kombinovanja sa drugim lekovima ili psihoaktivnim sredstvima, proći ce. U svakom slučaju upotreba veće količine benzodiazepina u odnosu na dozu koja je propisana je alarm, zbog kog je važno da se u narednih nedelju-dve obratite za pomoć stručnjacima.
Pozdrav,
Osobe koje imaju shizofreniju su ljudi, kao i svi drugi, sa osećanjima, potrebama, usponima i padovima. Iako su osobe sa shizofrenijom stigmatizovane u društvu kao "opasne", one su daleko manje "opasne" od mnogih bez dijagnoze. Imajte u vidu da je alkoholizam povezan sa najvećom stopom agresivnosti prema ukućanima, a iza toga različiti poremećaji ličnosti. Poštovanjem i toplinom prema osobi sa shizofrenijom, kao nekome ko ima medicinske tegobe i potrebu za pomoći, najvise ćete pomoći i sebi i svojim bliznjima.
Pozdrav
Prikazano 91-95 od ukupno 104 pitanja