Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Poštovana,
Tako sam srećna što sam otkrila ovaj web site i nadam se iskreno Vašoj pomocći. Znam da Vam je potrebno što više informacija da bi ste mogli da shvatite bolje situaciju, te ću pokušati da objasnim koliko je moguće. Imam blizance, dečake od nepunih 10 godina. U periodu od 13 meseci pa do svojih 5 godina obojica su imali po nekoliko febrilnih konvulzija (prve u BGD, a ostale u Torontu, gde sada živimo). Kanadski lekari su mi predlagali uzimanje lekova za decu, male doze sedativa u trajanju od 3 godine, ali smo muž i ja to odbili (uz konsultacije sa lekarima iz Tiršove). Izgledalo je da nikakvih posledica nema. Jedan od dečaka je u svom razvoju imao neke sitne probleme za koje su mi lekari govorili da ne paničim (jer sam se za svaku stvar koju sam primetila obraćala lekarima): dugo nije mogao da imenuje boje (do skoro 6-e godine), nije bilo šanse da složi puzzlice, teško je učio da vozi bicikl... ali sve je to delovalo u granicama normale. A onda je u drugom razredu učiteljica insistirala da krenemo na neka ispitivanja, jer je dečak bio veoma dobar u čitanju, pričanju, razumevanju nekih stvari, a izuzetno loš u matematici, shvatanju pojma vremena, godišnjeg doba, dana u nedelji... i delovao potpuno konfuzno čak kada su u pitanju i pojmovi kao "sada", "posle", "sutra", "juče".... te čak do te mere da sada kada je napolju sneg, (sada mu je već 10 godina), on kaže da je "leto", i misli da godina ima samo tri nedelje, ili da ćemo "juče ići negde". Tablicu množenja zna napamet, ali ne razume i nekada se jako zbuni šta je npr. 5+1... Dakle, on to ništa ne shvata. O gledanju na sat, ili o novcu i da ne govorim. Da ne dužim, dijagnostifikovan je sa dijagnozom "nonverbal learning disability". Ima poseban program iz matematike i stručnu pomoć u školi. Na izgled se ništa ne vidi kada se razgovara sa njim, i izgleda izuzetno inteligentno dete, te se moj suprug jako ljuti na mene što sam uopšte i išla na ispitivanja jer on u to ne veruje.... kaže, još je mali.. naučiće.

Moj najveći problem su sada tikovi koje učestalo ima. Sve drugo sam samo pisala da bi ste imali potpunu sliku i videli eventualne relacije, ako postoje. Tikovi su se javili prvi put još pre 3 ili 4 godine: jedno vreme je puno treptao, pa je onda čim neko priča blizu njega imao utisak da ga je tuđi dah isprljao, i trčao u kupatilo da rukom kvasi i pere kosu, ili tražio da presvuče majicu. Kožu na prstima kida toliko da su mu šake i prsti često u ranama. I sada se opet javljaju pojačani tikovi: pipka nešto rukama, vraća se koracima unazad, vraća se po dva stepenika... i slično.... Brine me jer se stanje te njegove kompulcivne opsesivne neuroze pogoršava. Prema nama je dobro i milo, zahvalno dete, osim kada smatra da ga je neko jako povredio, i onda dobija napade besa, gneva i histerije, kada jedino ja mogu da ga smirim svojim zagrljajem i blagim glasom. Kod muža nemam podršku, jer mu psihologija i pedagogija nisu jače strane i tvrdi da je to razmaženost. Još samo da dodam da sam i ja imala slične tikove kada sam bila mala, ali u blažem obliku i da su brže prošli. Ja bolujem od depresije od koje se kontinuirano lečim (Celexa) zadnjih 8 godina. Oprostite na dužem pismu, ali potrudila sam se da Vam pružim što visš informacija. Moja konkretna zabrinutost je za njegove tikove. Treba li se obratiti psihijatru (jer mi psiholozi kod kojih sam ga vodila stalno govore da će to da prođe i da je "uobičajeno u tom uzrastu". Ne želim da propustim "trenutak" i da posle bude teže za neku stručnu pomoć.

Unapred Vam najlepše hvala :-)

Poštovani,

pisala sam Vam jedanput o mom sinu koj je sad na uzrast od 21 mesec. Tada me zanimalo na ovom uzrastu šta bi trebalo da priča i koliko treba da priča, mislim odnos na to da li treba se obratiti logopedu! On razume složene rečenice kao: donesi Miki Mouse i stavi ga na sto. Znači sve razume i sluša i glumi, imitira kad deca igraju, imitira slogove rečenice na televiziji auuuuu, of of of, ajde on sve to ponavlja, ali da li je pravilno da nema rečenice od dva sloga, jedino nešto što je složio je broj jedan i zatim rekao alo alo. Na televiziji ide reklama sa telefonskim aparatom i brojke.Voli da broji jedan šest čeee za četiri i nakon to kaže alo alo. U među vremenu zna da kaže ako hoće abuuuu za jabuku, ne ne, neću, da kaže ali većinom od da ja sa klimanje glavom! I da li taj njegov konstantni govor kao manj, panj, ebis, ka ka, ko ko, pa pa, brrrrrrr, ce ce, je u redu i tako treba da bude za dete njegovog uzrasta? Molim Vas za savet šta da radim, a trudim se previse stimulisati za govor, iako on ceo dan priča ali svojim govorom koj ja ne razumem? Da li to tako treba da bude?

Imam dva sina od 15 i 16 god. Sa starijim sinom imam probleme koji traju već 6 meseci, a manifestuju se bežanjem iz škole, njegovim izjavama u zadnje vreme da hoće da živi slobodno, to po njegovom znači da izlazi kada hoće i vraća se kući kada hoće itd., Eskaliralo je ovaj vikend, njegovim odlaskom iz kuće, svađom, mojim burnim reagovanjem, jednostavno došlo se do toga da ne znam kako dalje. Pre 2 nedelje sam mu uzela i urin da uradimo test na drogu, i na sve je negativan, mada sam saznala da je "duvao" travu od njegovog druga dok su bili na zimovanju. Gde grešimo mi kao roditelji? Samo da jos kažem, koliko sam čitala, da je jako bitno u kakvoj porodici dete odrasta. Odnosi između mene i supruga su dobri, ne svađamo se, materijalno smo obezbeđeni, mlađi sin je odgovorno i dobro dete. Moram još da kažem, stariji sin, po psihologu i profesorima iz škole, i nastavnicima iz osnovne, je jako pametno i dobro dete. Ali, on više ne želi ni da ući, hoće da ide u školu kada se njemu ide, ode sa nekog časa kada se njemu ide. Tako da je sada već pred izbacivanjem iz škole. Oprostite mi na možda ne povezanom pismu, ali više ne znam ni sama šta da radim. Mislila sam da nađem neko stručno lice da porazgovara sa njim, a i sa nama, da nam pokaže pravi put kako da izađemo iz svega ovoga. Stoga bih Vas zamolila da nam predložite nekoga.
Unapred zahvalna

Poštovani dr,

moja sestra je majka devojčice uzrasta 8 godina. Devojčica se u poslednje vreme ponaša vrlo agresivno, ali samo prema majci. Svađa se sa njom, na svaku njenu reč ona joj odgovori (primetila sam da koristi njene reči, tj. da kopira svoju majku i po ponašanju i u svemu ostalom.). Kada se ona tako ponaša moja sestra počinje raspravu sa njom, a dete onda tera još veći inat, tako da u kući nastaje haos. I moja sestra je agresivna (po mojoj proceni) i prečesto viče na njih (ima i sina) i mislim da joj je to i najveća greška, ali ona to ne priznaje. Devojčica je kod svih drugih dobra, jedino kod nje tera inat, tj. teraju inat jedna drugoj. Recite mi Vaše mišljenje, molim Vas jer ovo ničemu ne vodi.

Unapred hvala i puno pozdrava

Poštovani,

moj sin koji ima dve i po godine počeo je da zamuckuje od septembra 2008. Prvo je to bilo par dana pa prestane ali sad već deset dana zamuckuje bez pauza. S obzirom da sam i sama zamnuckivala kao mala (išla na terapiju kod logopeda u osnovnoj školi) odvela sam ga u novembru kod logopeda. Logoped je rekao da možemo da ga pratimo mada još nikakva posebna terapija nije potrebna sem kad se setimo par vežbi za disanje. Ja više ne zamuckujem ili bolje rečeno držim odlično pod kontrolom tako da ne verujem da je imitacija u pitanju. Čitala sam da mucanje nije nasledno ali da po pravilu postoji neko u porodici ko je mucao. Živim u inostranstvu i muž mi je stranac tako da dete odrasta u multilingvalnoj sredini. Logoped kaže da dva ili tri jezika deca u malom uzrastu obično savladaju bez problema. Eto ja sam rasla samo sa jednim jezikom pa sam zamuckivala. U svakom slučaju nemoguće je da raste uz samo jedan jezik jer je takva porodična situacija. Mi se prema njemu ponašamo opušteno, ne požurujemo ga dok priča, puštamo ga da kaže šta ima. Zanima me da li Vi preporučujete nešto drugo sem disajnih vežbi i opuštenog stava prema detetu, sa puno ljubavi. Neki logopedi na internetu pričaju o nekim mašinama i kao ako se ne reaguje blagovremeno da će to postati model govora. Pa dobro ako postane ići će kod logopeda na vežbe i otkloniće se problem. Da li sam u pravu ili još nešto trebam da uradim u vezi sa mucanjem sa tako malim detetom (2 i po godine)? Hvala na odgovoru i puno uspeha u daljem radu ovog sajta koji je krajnje interesantan. Pozdrav, Ivana