Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovana,

Na Vašem laboratorijskom izveštaju je već zapisano da imate seropozitivni reumatoidni artritis M05.8, da li je to tačno? Ukoliko već bolujete od reumatoidnog artritisa, onda je moguće da imate sekundarni Sjogren sindrom koji je česti pratilac zapaljenskih i autoimunskih bolesti u reumatologiji. Ukoliko bolujete od seropozitivnog reumatoidnog artritisa, nema potrebe da ponavljate analizu RF (reumatoidni faktor) zato što promena nivoa parametra ne znači ništa za tumačenje aktivnosti reumatoidnog artritisa. Ukoliko je jednom pronađeno da je nivo RF značajan to je dovoljno za dijagnozu.

Ukoliko se ispostavi da imate Sjogren sindrom, onda može da bude značajno da se u određenim okolnostima ovaj faktor radi.

Iako nema dovoljno podataka, čini se da bi sledeći dijagnostički koraci bili da se uradi rendgengrafija zglobova i da se vidi da li imate posledice sinovitisa u reumatoidnom artritisu (erozije). Takođe ukoliko postoji visok stepen sumnje na koegzistiranje primarnog Sjogren sindroma bilo bi u redu da se uradi biopsija malih pljuvačnih žlezda. Dakle po meni bi to bile dve sledeće dijagnostičke metode koje bi bile korisne da se napravi razlika između: 1. reumatoidnog artritisa sa sekundarnim Sjogren sindromom, 2. preklapanja reumatoidnog artritisa sa Sjogren sindromom ili 3. postojanja samo primarnog Sjogren sindroma. 

Srdačan pozdrav

Poštovani,

Nikada se na sistemsko oboljenje ne sumnja tako što se počne od laboratorijskog nalaza. Ispravno je da lekar krene od kliničke sumnje na neku od sistemskih bolesti do koje se dolazi nakon simptoma koje imate i nalaza kliničkog pregleda, pa da se onda smisleno traže imunološke i ostale analize. Izolovano tumačenje nekog laboratorijskog parametra nije moguće. Upotpunite pitanje detaljnijim opisom zašto ste radili ovu laboratoriju?

S poštovanjem

Poštovana, 

Tegobe koje ste naveli nisu dovoljno specifične da bi moglo da se kaže o čemu se radi. Svakako je potrebno da, ukoliko već niste, posetite lekara i da ponesete sveže laboratorijske analize (sedimentacija eritrocita, C reaktivni protein, kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, osnovni biohemijski panel i nalaz urina). 

Srdačan pozdrav

Poštovana,

Vaš suprug treba da se javi svom izabranom lekaru koji će proceniti koje sve analize je potrebno da uradi, uključujući i ultrazvučni pregled dojki.

S poštovanjem

Poštovana,

Da li imate crevnu kandidijazu ili prisustvo Candide u crevima? Naročito u početku korišćenja denosumab može da poveća rizik od određenih infekcija. Ukoliko zaista imate crevnu kandidijazu javite se gastroenterologu i infektologu. Nakon njihovog mišljenja i lečenja proceniće se da li je za Vas dobro da nastavite lečenje sa denosumabom ili da se koristi neka druga vrsta terapije.

Srdačan pozdrav