Malapsorpcija predstavlja poremećaj u apsorpciji jednostavnih hranjivih materija poput aminokiselina, masti, vitamina ili prostih šećera u crevu.
Učestalost
Učestalost sindroma malapsorcije u našoj zemlji iznosi oko 1:1 700; mada se pretpostavlja da je i viša jer mnogi slučajevi ostaju ne dijagnostikovani. Bolest se najčešće ispoljava kod dece mlađe od 2 godine, u prvih 6 meseci po uvođenju cerealija u ishranu.
Uzrok nastanka
Kod ove bolesti je prisutan poremećaj sluznice tankog creva, što je posledica delovanja komponente glutena, proteina pšenice, ječma, raži, verovatno i ovsa.
Lokalni imunološki odgovori na komponentu glutena odgovomi su za oštećenje sluznice. Resice normalne sluznice tankog creva su prstolike, dok kod ovog poremećaja dolazi do atrofije i izobličavanja resica koje postaju nefunkcionalne.
Klinička slika
Deca koja boluju od ove bolesti su vrlo nervozna i uznemirena, brzo mršave i usled nedovoljne apsorcije hranljivih materija potrebnih za pravilan rast i razvoj, dolazi do fizičkog zaostajanja u razvoju tela. Stolice su im obično vrlo blede i obilne, vrlo neprijatnog mirisa. Ako se bolest pojavi u odraslom dobu, mogu se pojaviti razni simptomi, od proliva, stolice s posebnim mirisom i gubitka težine do postupnog umora.
Kod osoba ženskog pola može doći do poremećaja u menstrualnom ciklusu, tj. prestanka menstruacije i neredovnih menstruacija.
Provocirajuće mogu da deluju infekcije, trudnoća, operacija ili psihički stres.
Način ispoljavanja bolesti kreće se od blage anemije i dugotrajne opšte slabosti do floridnog ispoljavanja sindroma loše apsorpcije.
Najčešće se ispoljavaju proliv, gubitak u težini i anemija, obično zbog udruženog nedostatka folata i gvožđa. Mogu da se ispolje hipoproteinemija, edemi zbog hipoalbuminemije, poremećaj koagulacije zbog nedostatka vitamina K, bol u kostima i tetanija usled hipokalcijemije nastale zbog nedostatka vitamina D.
Dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze sindroma malapsorcije najčešće se koriste serološka ispitivanja i ispitivanja stolice. Ipak, najsigurniji način postavljanja dijagnoze je endoskopskom biopsijom, kada je moguće utvrditi kvalitet i stanje crevnih resica.
Lečenje
U terapiji sindroma malapsorcije najbitnija je ishrana. Potrebno je propisati pravilnu dijetu koja podrazumeva ne unošenje namirnica koje sadrže gluten.. To zahteva isključivanje pšenice, ječma, raži i ovsa, što treba detaljno objasniti pacijentu. Krompir, pirinač i kukuruzno brašno su adekvatni izvori ugljenih hidrata. Najbolje je da se ishrana zasniva na prirodnim namirnicama, a fabrikovani proizvodi moraju da sadrže deklaraciju da su bez glutena. Upotreba brašna bez glutena može da znatno olakša sprovođenje dijete. Pisana dijetetska uputstva vrlo su korisna, a u početku su bitne češće konsultacije bolesnika s dijetetičarem, da bi se osiguralo striktno pridržavanje dijete bez glutena. Ako je malapsorpcija nastala zbog neke druge bolesti (npr. malapsorpcija masti zbog upale gušterače) potrebno je lečiti uzrok.
Povezani tekstovi:
Analna fistula je hronična bolest koja uglavnom nastaje nako...
Pozivamo Vas da 29.1.2024. u Sremskoj Mitrovici u Muzeju Sre...
Hepatocelularni karcinom se prvobitno stvara u tkivu jetre i...
Rak jetre je jedan od najčešćih oblika karcinoma širom sveta...
Ileum mi je zbog mezenterijalne tromboze skraćen 2m, tako da je od njega ostalo samo desetak cm. Imam slabu apsorpciju hrane, do 6 stolica dnevno, samim tim i bolove u predelu anusa i rektuma i izgubio sam na težini. Mnogo bi mi značilo da imam spisak hrane koju smem da konzumiram, a čuo sam da se pojavio i lek za to. Hvala na pomoći.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde