Uloga trombocita u nastanku fetalne i neonatalne aloimunetrombocitopenije

Osnovni podaci o trombocitima

Trombociti su najmanji uobličeni elementi krvi. Trombocite je prvi put opisao Đulio Bizzozero 1882. godine kao ćelije koje se pripajaju za oštećen krvni sud. Sa svojim mnogobrojnim funkcijama kao što su:

• pripajanje,
• slepljivanje,
• sekrecija,
• aktivacija koagulacionog sistema,
• trombociti učestvuju u formiranju ugruška i zaustavljalju procesa krvarenja.

Danas se zna da pored hemostaze (proces zaštite organizma od preteranog gubitka krvi iz oštećenog krvnog suda), trombociti imaju veoma važnu ulogu u urođenom i stečenom imunitetu, započinjanju procesa inflamacije (zapaljenja), u procesu stvaranja novih krvnih sudova (angiogenezi), razvoju limfnog sistema, zarastanju rana ali i promociji rasta tumora.

Trombociti vode poreklo od ćelije megakariocita kostne srži.

Megakariociti su džinovske višejedarne ćelije koje će tokom sazrevanja formirati invaginacije na svojoj ćelijskoj membrani, što će kasnije imati za posledicu stvaranje mambrana sa razgraničenjima čijom defragmentacijom nastaju trombociti koji će ući u cirkulaciju.

Život jednog trombocita

Životni vek trombocita je oko 10 dana.

Veličina trombocita je 1-4 µm.

Trombociti imaju fantastičnu sposobnost da menjaju svoj oblik. Naime, u fazi mirovanja su diskoidnog oblika, dok nakon aktivacije poprimaju zvezdoliki izgled. Takođe, u fazi mirovanja na površini trombocita se može uočiti oko pedesetak različitih membranskih struktura od kojih su za današnju temu najvažniji trombocitni antigeni – Human platelet antigen (HPA). 

Trombofilija u trudnoći

Trombofilija predstavlja stanje pojačanog zgrušavanja krvi, koje može izazvati trombozu – ugruške krvi u krvnim sudovima. Tek pošto se uradi analiza krvi i ustanovi da je potrebno biti oprezan, pristupa se adekvatnoj terapiji uz redovno kontrolisanje stanja.

Može se naslediti ili steći kasnije tokom života, a osobe koje su posebno izložene većem riziku za njen nastanak jesu upravo trudnice. Konzumiranje određenih lekova ili vođenje nezdravog načina života jesu samo neki faktori koji doprinose nastanku trombofilije kod trudnica.

Žene, koje imaju problem sa poremećenom koagulacijom krvi, pre trudnoće bi trebalo da povedu računa, jer se tokom drugog stanja povećava rizik za zgrušavanje krvi. Trudnice bi već pri svom prvom prenatalnom pregledu trebalo da obaveste svog lekara o postojanju trombofilije, bilo kod njih samih ili kod nekog od članova porodice. 

Humani trombocitni antigeni (HPA)

Humani trombocitni antigeni (HPA) su polimorfne strukture koje se nalaze na glikoproteinima membrane trombocita. Do današnjih dana ustanovljeno je da se 35 humanih trombocitnih antigena nalazi na 6 različitih glikoproteina membrane trombocita - GPIIb, GPIIIa, GPIba, GPIbb, GPIa i CD109, čija je struktura dobro poznata i opisana.

Aleli (različit oblik postojanja gena) u okviru jednog sistema označeni su slovima ,,а’’ i ,,b’’ gde slovo ,,а’’ označava alel velike zastupljenosti, dok slovo ,,b’’ označava alel male zastupljenosti. Većina dokazanih humanih trombocitnih antigena se nalazi na GPIIIa, što ovaj glikoprotein čini najimunogenijim od svih ostalih trombocitnih glikoproteina.

Nasleđivanje HPA se vodi po principu slučajnosti, tako da i alel a i alel b imaju podjednak uticaj na fenotipsku ekspresiju. Evo jedne zanimljive šeme koja prikazuje nasleđivanje HPA. Imamo mamu koja je 1b/b i oca koji je 1a/a. Iz ovog primera vidimo da će njihovo svako dete imati 1a/b. 

Kakve mogu biti posledice po trudnicu i bebu?

Trudnice mogu stvoriti antitela na fetalne antigene koji su nasleđeni od oca (u ovom primeru je to alel a), što za posledicu ima nastanak fetalne i neonatalne aloimunotrombocitopenije. To je ujedno i najčešći uzrok teških oblika rane trombocitopenije kod zdravog novorođenog deteta.

Statistika

U više od 50% opisanih slučajeva FNAIT-a pojavljuje se u prvoj trudnoći, sa rizikom od preko 90% za ponovno javljanje u sledećoj trudnoći.

U jednoj trećini slučajeva, trudnice su tokom uzimanja anamneze davale informacije i o prethodnim abortusima čiji je uzrok najverovatnije bila upravo trombocitopenija. Imunizacija majke se može javiti već od 14. nedelje trudnoće.

Antitela majke prolaze placentu i vezuju se za površinu fetalnih trombocita i usled toga dolazi do njihove destrukcije od strane makrofaga najčešće u slezini, što za posledicu ima nastanak trombocitopenije različitog stepena. Ispoljavanje trombocitopenije zavisi od koncentracije antitela i termina porođaja.

Tako nastala trombocitopenija može dovesti do krvarenja koja se najčešće mogu manifestovati u vidu:

• petehija (tačkastih krvarenja),
• ekhimoza (prebojenost kože kao posledica krvarenja),
• intrakranijalna krvarenja - najteži oblik trombocitopenije. 

Preuzetno i adaptirano iz: Arnold DM, Smith JW, Kelton JG. Diagnosis and menagment of neonatal alloimmune thrombocytopenia. Transfus Med Rev 2008; 22: 257-67