CTG pregled u trudnoći

CTG registruje srčani rad fetusa | Šta ako pokaže zabrinjavajuće rezultate? | Nema neželjene efekte

CTG (kardiotokografija) je metoda monitoringa u trudnoći. Ovom metodom pratimo stanje ploda (putem praćenja otkucaja fetalnog srca) i aktivnost materice.  CTG spada u dijagnostičke metode i ne nosi nikakakv rizik po zdravlje bebe i buduće mame, a procedura obično traje između 20 i 60 minuta. U većini slučajeva ne zahteva nikakvu prethodnu pripremu.

Sam pregled se sprovodi u trećem trimestru, kao i na porođaju. Trudnica se postavlja u ležeći položaj tako da joj bude udobno. Kalote se fiksiraju sa dva pojasa na trbuh trudnice. Jedna kalota se postavlja na mesto na trbuhu majke gde se najbolje registruju otkucaji bebinog srca (to mesto zavisi od položaja ploda u materici). Ova kalota radi na ultrazvučnom principu, registruje rad fetalnog srca i dobijamo zapis na CTG papiru. Druga kalota se postavlja na fundus (vrh) materice i ona služi da registruje materičnu aktivnost (kontrakcije) tokodinanometarskim efektom te dobijamo zapis na papiru. CTG je jedna od glavnih metoda praćenja stanja fetusa i radi se svakoj trudnici.

CTG registruje srčani rad fetusa

Ono što očitavamo sa zapisa CTG-a jesu:

• bazalna (osnovna) frekvenca (broj otkucaja bebinog srca u minuti),
• varijabilnost – promene broja otkucaja u minuti,
• prisutnost akceleracija – periodična ubrzanja srčanog ritma,
• eventualnu prisutnost deceleracija (periodičnih usporenja srčanog ritma).

Sagledavanjem ovih parametara na zapisu dobijamo uvid u kondiciju (stanje) ploda. Za pravilan rad bebinog srca potreban je normalno razvijen i zreo nervni sistem, kao i adekvatna dopremljenost kiseonika i hranljivih materija do ploda. Tako posrednim sagledavanjem kardiografije fetusa dobijamo informaciju o stanju fetusa.

Što se tiče sagledavanja kontrakcija, dobijamo uvid u to da li postoje kontrakcije, kog su intenziteta (izraženo u mmHg) kao i koliko su one česte. Takođe, proveravamo da li postoji značajna promena fetalnog srčanog rada u toku kontrakcije.

Kada se očitaju navedeni parametri sa CTG-a, zapis se svrstava u jednu od kategorija. Prema udruženju FIGO (Međunarodna federacija ginekologa i akušera) kategorije su:

• normalan,
• intermedirani,
• patološki,
• preterminalni CTG zapis.

Prema ACOG udruženju (Američki koledž ginekologa i akušera) dele se na I, II, III kategoriju. Ideja je da se očitavanje nalaza standardizuje. U zavisnosti od nalaza, vodimo se preporukama za dalji tretman.

Normalna vrednost fetalnog srcanog ritma je od 120- 160/minuti. Naravno da postoje fiziološka odstupanja, na primer u zavisnosti da li je beba aktivna ili u fazi sna.

Ukoliko bebino srce reaguje na odgovarajući i očekivani način na pomeranje, to je znak da dobija dovoljno kiseonika iz placente i da je sve u redu. Zahvaljujući CTG pregledu može se utvrditi i na koji način kontrakcije materice utiču na bebu, njenu aktivnost, stanje i otkucaje srca. Ukoliko se CTG zapisom registruje neadekvatan broj otkucaja u minuti ili neadekvatna promena u srčanom ritmu bebe, odlučujemo da ponovimo CTG i eventualno dopunimo pregled ultrazvukom. Trudnici se savetuje da pojede nešto i unese tečnosti. Ukoliko su ponovljeni CTG i ultrazvučni pregled uredni, nastavlja se sa redovnim praćenjem. Ukoliko postoje značajna odstupanja, preduzimaju se mere u zavisnosti od nalaza i nedelje trudnoće.

Kada se radi CTG pregled?

Preporuka je da se CTG pregled radi u trećem trimestru trudnoće, a od 36. nedelje se radi jednom nedeljno do termina porođaja, a potom svakog dana do porođaja. U rizičnim trudnoćama se monitoring CTG-om može započeti i pre tridest šeste nedelje i modifikovati dinamika pregleda. Primena CTG-a je posebno važna i dragocena u situacijama kada postoji sumnja da su pokreti bebe usporeni ili da su postali neredovni, kao i kada postoji sumnja da posteljica ograničava dotok krvi do bebe što direktno utiče na rad srca bebe. Zatim, kada je registrovana smanjena količina plodove vode, kao i u visokorizičnim trudnoćama kada trudnica boluje od dijabetesa ili hipertenzije. Naravno CTG monitoring je veoma značajan za praćenje stanja ploda i kontrakcija materice na samom porođaju.

Šta ako CTG pokaže zabrinjavajuće rezultate?

Ukoliko se dijagnostikuje nezadovoljavajući CTG nalaz, važno je dopuniti dijagnostiku stanja majke i ploda. Obavlja se akušerski pregled i ultrazvučni pregled. Ultrazvukom se sagledava:

• ponašanje ploda,
• prisustvo pokreta,
• količina plodove vode,
• Doppler protoci kroz određene krvne sudove fetusa.

Sagledavanjem svih podataka dobijamo jasniju sliku i procenu stanja ploda.

CTG pregled nema neželjene efekte

Kao što je pomenuto, CTG je dijagnostička metoda koja nema neželjene efekte, nije komplikovan pregled za trudnicu, pregled je dostupan u gotovo svim ginekološkim ambulantama i za relativno kratko vreme se dobijaju informacije o stanju ploda.  Ono što je svojstveno za CTG metodu je visoka senzitivnost – što znači da dobar zapis CTG-a govori u prilog dobroj kondiciji fetusa, ali ono što nije savršeno  je specificnost. Naime, ne znači da će svaki fetus sa lošim CTG zapisom biti i u lošem stanju.

Trudnoća je posebno važan period u životu žene. Trudnoću, ukoliko je urednog toka, treba posmatrati kao fiziološko stanje i prihvatiti promene u organizmu koje se dešavaju. Izbor pravog lekara je važan i to treba da bude osoba kojoj ćete verovati i sa kojom ćete moći otvoreno i lako da komunicirate. Treba redovno posećivati izabrane ginekologe, savetovališta i u dogovoru sa lekarima planirati preglede i analize, kako bi se trudnoća uredno iznela i na svet donele zdrave bebe.