Povišen krvni pritisak u trudnoći

Uzrok nastanka

Pored genetske predispozicije, kao mogući etiološki faktori razmatrani su imunološki poremećaji, analizirana je i uloga različitih ćelijskih i serumskih supstanci koje deluju na spazam krvnih sudova. U poslednje vreme se u stručnoj literaturi ističe značaj poremećaja u razvoju krvnih sudova na nivou materica – posteljica. Pušenje, deficit kalcijuma Istraživanje u kojem je analizirano zdravstveno stanje oko 5.000 žena je pokazalo da je rizik za pojavu nekog kardiovaskularnog oboljenja, nakon 40. godine života bio duplo veći kod onih žena koje su tokom trudnoće imale povišen krvni pritisak, nego kod žena koje u trudnoći nisu imale problema sa hipertenzijom. Stručnjaci ne znaju zbog čega povišen krvni pritisak u trudnoći povećava rizik za pojavu navedenih oboljenja, ali navode da bi jedan od razloga za to mogla da bude gojaznost žene tokom trudnoće. i gojaznost su predisponirajući faktori za nastanak hipertenzivne bolesti u trudnoći. 

Klinička slika

Hipertenzija u trudnoći podrazumeva krvni pritisak 140/90 mm Hg ili viši, ili ako je sistolni (gornji) pritisak viši za 30 mm Hg, a dijastolni (donji) za 15 mm Hg od uobičajenih vrednosti, u dva merenja sa razmakom od 6 ili više sati.
Trudnoćom uzrokovana hipertenzija se deli u tri kategorije:

• hipertenzija
• preeklampsija
• eklampsija

Preeklampsija, pored povišenog krvnog pritiska podrazumeva postojanje pozitivnog nalaza belančevina u urinu trudnice i/ili izraženih otoka, najčešće na nogama, koji povremeno mogu biti veoma izraženi i generalizovani. Eklampsija podrazumeva pored hipertenzije pojavu toničko-kloničkih grčenja celog tela, praćenih gubitkom svesti i prekidom disanja tzv. konvulzijama koje su slične epileptičnom napadu. Dakle, hipertenzivna bolest u trudnoći varira od blago povišenog krvnog pritiska, pa do po život majke i deteta opasne, eklampsije.
I u fiziološkim, normalnim trudnoćama kardiovaskularni i bubrežni sistemi trpe značajne i impresivne promene kao rezultat adaptacije majke na graviditet. Pojava hipertenzije dodatno utiče na različite organe i organske sisteme majke, a posebno su opterećeni upravo kardio-vaskularni i bubrežni sistem, jetra i mozak trudnice. Jetra je posebno opterećena kada tokom preeklampsije/eklampsije dođe do pojave tzv. HELLP sindroma, koji podrazumeva trijas laboratorijskih nalaza: razgradnja crvenih krvnih ćelija (pojava anemije i porast bilirubina), pad broja trombocita i porast specifičnih enzima jetre. Hipertenzivna bolest dovodi i do lakše cirkulacije kroz posteljicu, a samim tim i nedovoljnog i nepotpunog snadbevanja fetusa potrebnim materijama i kiseonikom.
Ovakve promene imaju za posledicu fetalni intrauterusni zastoj i rast i pojavu smanjene količine plodove vode. Ukoliko se poremećaji uzrokovani hipertenzijom ne dijagnostikuju pravovremeno i neleče adekvatno rezultat zastoja u rastu može biti intrauterusna smrt ploda. 

Lečenje

Lečenje hipertenzije u trudnoći je specifično. U trudnoći se ne mogu primeniti svi raspoloživi antihipertenzivni lekovi. Mnogi od ovih lekova imaju štetno dejstvo na plod a većina od njih je nepoznatog delovanja na humani plod. Iz suženog izbora antihipertenzivnih lekova proističe deo terapijskih problema ginekologa/perinatologa koji leči hipertenzivnu bolest u trudnoći. Treba istaći da je najbolja terapija hipertenzivne bolesti u trudnoći porođaj trudnice, odnosno prekid trudnoće. Definitivnu odluku o prekidu trudnoće donosi trudnica na predlog lekara. Priroda se pobrinula da fetusi majki koje imaju hipertenziju u trudnoći iako se najčešće rađaju sa manjom telesnom masom, ipak imaju zrelija pluća. To im omogućuje da iako često vrlo sićušni dobro podnose zahteve koje pred njih postavlja spoljašnji svet.
Mogućnosti prevencije pojave hipertenzivne bolesti u trudnoći nisu rešene na potpun način. Nadoknada kalcijuma nije dala zadovoljavajući profilaktički efekat. Najbolja prevencija teških formi hipertenzivne bolesti i dalje ostaju pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija i nadzor kako stanja majke, tako i ploda. Upravo su adekvatna antenatalna zaštita i postnatalna nega uticali u razvijenim zemljama na bolji ishod trudnoća komplikovanih hipertenzijom.