Masaža sportista pojedinih sportova


Kao što sam naveo u ranijim izlaganjima, svaki je sport priča za sebe, te iz tog razloga i sportiste treba različito tretirati, bar kad je sportska masaža u pitanju.

Masaža trkača

Masiranje u principu treba vršiti u toploj prostoriji naročito posle zagrevanja ili tuširanja. Masira se pažljivo stopalo, skočni zglob, butina, kičmeni stub, naročito m. errector trunci u predelu krsta, ramena i vrata. Početak masaže je vezan za glađenje, pa se prelazi na gnječenje i lako rastresivanje. Stopalo i skočni zglob treba malo i istrljati. Kod sprintera i ostalih trkača sa starnom groznicom i „tremom“ preporučuje se masaža glave radi umirenja. 
Kod trkača  posebno treba izmasirati tabane i njegove veze i mišiće, zatim gornju stranu stopala i skočni zglob. Kao i prednju, spoljnu i zadnju grupu mišića potkolenice. Prelazi se na masiranje ramena i mišića ramena u kojoj spadaju: m. deltoideus, m. brahialis, i m. coraco-brahialis.
Kod dugoprugaša zamaraju se posebno opružači kičmenog stuba (m. errector trunci) i to u prerelu krsta. Ovu oblast treba masirati i pre i posle takmičenja. Kod dugoprugaša treba uraditi odmarajućoj masaži, a kod iznurenih dugoprugaša naročito maratonaca treba uraditi pažljivo masažu koja mora biti nežne i kratka.

Masaža skakača

Skakače treba kompletno izmasirati (celokupnu muskulaturu). Obrađujemo stopalo, skočnog zgloba, potkolenice, butine, kičmeni stub, leđa, ramena,trbušni zid i vrat. Masaža u početku treba da bude nežna, a posle postepeno preći na tretman gnječenja i rastresanja.

Masaža bacača

Masirati mišiće potkolenice,butine, leđa, ramena, vrata i ruku. Kopljaša treba masirati kao trkača, sa naročitom pažnjom na mišiće ruke kojom baca. Bacačima diska, kugle i kladiva treba izmasirati posebno mišiće trupa, ramena i ruke.

Masaža boksera

Posle uvodnog zagrevanja izmasirati celo telo glađenjem, gnječenjem ivtrljanjem. Masažu započeti obradom stopala pa preći na skočni zglob, potkolenicu, butinu, trup, ramena, vrat i ruke. Posebno istrljati šaku i završiti s masažom lica, nosa i ušiju. Nos i uši kod masiranja treba da pocrvene u cilju omekšavanje hrskavicee koja tada postaje elastična i otporna na bokserske udarce. Isti postupak se radi i kod rvača i pokušava se da se spreči  hronično povređivanje uha i formiranje tkz. „bokserskog uha i nosa“.
Bokseru izmasirati trbušne mišiće i posebno predeo pleksusa (bokser je u ležećem položaju). Masaža šake je obavezno snažna, a lica i glave umirujuća, jer većina boksera pred izlazak na ring pokazuje znake nervoze. Po završetku meča i tuširanja uraditi odmarajuću masažu i to celog tela. Posebno obratiti pažnju na one delove tela gde postoje tragovi od udaraca.
Kod lica naizmenično staviti hladne i tople obloge oko 20 minuta. U slučaju nokauta, bokser mora obavezno da leži izvesno vreme (odlučujuća je procena dežurnog lekara). U pauzi između rundi izvodi se odmarajuća masaža na ringu kod boksera koji nisu najbolje pripremljeni, u principu kod dobro utreniranih boksera masaža nije potrebna, sem ponekad blaga masaža pleksusa ili samo lica.

Masaža rvača                                                                                                  masaza-rvaca

Posle osnovnog zagrevanja početi sa glađenjem, snažnim gnječenjem i trljanjem   (srednjeg intenziteta) celo telo. Posebnu mažnju usredsrediti na mišiće vrata, ramenog pojasa, ruku i kičmenog stuba. U zavisnosti od jačine muskulature rvača i doziramo jačinu masaže koja u principu treba da bude jača. Kontraidikovna je masaža ako se kod rvača pojavi bol prilikom masaže.
Tretman ušiju i lica je isti kao kod boksera. Odmarajuća masaža rvača se radi posle toplog  kupanja  i sastoji se od snažnog gnječenja mišićnih masa onih istih kao i kod pripremne masaže.

Masaža dizača tereta

Slična je masaži boksera i rvača. Muskulaturu dizača tegova treba dobro izgnječiti posle zagrevanja. Posebno treba im obraditi noge i to potkolenice a naročito butine, zatim kičmenog stuba, ramenog pojasa,vrata i ruke. Dužina masiranja prema Birjukovu treba da traje prema težini  tela dizača i zbog toga daje tablice: za težinu od 60 kg 40 minuta masiranja, za 75 kg, 50 minuta, za 100 kg 60 minuta, i za preko 100kg preko 60 minuta. Njegova preporuka je da se na dva dana pre takmičenje prestanje sa masiranjem.

Masaža plivača

Posle početnog zagrevanja izvesti temeljitu pripremnu masažu celog tela u toploj prostoriji od 20 stepeni sa trajanjem od 30 minuta. Posle toplog kupanja treba preći na odmarajuću masažu naročito vrata, ramena, ruke i kičme i to jačim gnječenjem i trljanjem. Kod plivača sprintera više vremena trebaposvetiti pripremnoj masaži.
Po Grantu masažu plivača započeti od leđa, pa nogu, ruku, i na prednji deo trupa. Karakteristično za njega je da je pored masaže upotrebljavao i akupunturu i to stavljajući igle za 30 sekundi u dve tačke, jednu između kažiprsta i palca, a drugu tačku u predelu teniskog lakta. Preporučuje i istezanje tela počev od vrata preko kičme, ramena, karličnog dela, na ruke i noge. Grant je napravio čitavi sistem istezanja za plivače.

Masaža veslača

Posle zagrevanja izmasirati celo telo  veslača. Kod ovih sportista posebno treba obratiti pažnju na mišiće prednje lože potkolenice, butinemsedalnog predela, mišića leđa, kičmenog stuba, ramena i ruku. Masaža se sastoji u glađenju i gnječenju snažnih mišićnih masa. Posle treninga,  takmičenja istuširati se mlakom vodom i onda izmasirati sve gore nabrojane mišiće i naročito m. errector trunci u predelu krsta, jer on najviše boli kao i kod biciklista i smučara.

Masaža fudbalera

Posle obaveznog zagrevanja izmasirati stopalo, potkolenice, butine i lumbalni deo leđa. Idelno masaža bi trebala da traje od 15 masaza-fudbalerado 20 minuta, što je objektivno teško izvodljivo jer mahom fudbalski klubovi imaju po jednog masera a za ovaj tretman bi bilo potrebno nekoliko njih.

Na poluvremenu maser ima zadatak da određene igrače (obično starije, i skoro oporavljene od povreda) izmasira i to kratkom masažom. Masiraju se noge i to glađenjem i gnječenjem. Po završetku treninga ili utakmice, obavezno je toplo kupanje a nakon toga masaža celog tela i to počev od stopala, pa preko nogu i leđa, do vrata i glave.

Posle ovakve masaže preporučuje se ležanje oko 40 minutazavijen u tople ćebadi, da bi se fudbaler odmorio od teških napora. Ove preporuke ni 5% fudbalera ne ispoštuje, najčešće zbog velike žurbe da posle utakmice što pre napusti stadion, ili zbog slabe organizovanosti zdravstvene službe u klubovima. Masaža posle naprezanja je značajna za negovanje zdravlja kao i za održavanje kondicije. Zdravstvena ekipa kluba po pravilu treba odmah posle utakmice da pregleda sve igrače koji su igrali i otklone u startu eventualne manje povrede tipa kontuzije i rane. Ova mesta tretiraju se po pravilu prve pomoći i ta mesta se ne masiraju.

Masaža košarkaša

Posle dobrog zagrevanja, započeti sa nežnom masažom (košarkaša nemaju veliku mišićnu masu)  gnječenjem i glađenjem i to celo telo. Masažu početi od stopala pa preko potkolenice, butine, mišića oko kičmenog stuba, ramenog pojasa i ruku. Masažu uraditi posle većeg fizičkog napora i to tako što košarkaš ide pod topli tuš, a posle toga se masira celo telo.
Kod masaže treba nežno izgnječiti cela stopala, potkolenice, butine, mišiće lumbalnog dela kičme, mišiće leđa i ramena, vrat, ruke i na kraju završiti sa šakama. Zbog velikih napora i same konstitucije košarkaša Krilov predlaže da košarkaše treba masirati dva puta dnevno. Ako sutreninzi svakodnevno on predlaže da se prvog dana masiraju jedanputa, drugog dana dva puta, a da treći dan bude pauza.(dan za potpuni odmor).

Masaža smučara

Posle temeljitog zagrevanja (izuzetno značajno za ovaj sport) treba srednjim intenzitetom izmasirati celo telo smučara. Zbog opterećenja koje trpe određene mišićne grupe posebnotreba obraditi prednju ložu mišića potkolenice  (m. tibialis anterior), masaza-smucarkeduge opružače prstiju ( m. extensor digitorum communis), opružače palca (m. extensor hallucis), i treći lisni mišić (m. peroneus tarcius), mišiće prednje lože butine, mišiće duž kičmu, naročito lumbalnog dela, mišiće ramenog pojasa (m. deltoideus, trapezius, latisimus dorsi) i na kraju celu ruku i šaku.
Kod smučara najčešće se javlja bol u predelu krsta usled dugotrajnog prisilnog smučarskog pogurenog položaja u kome se mišići stalno kontrahuju i zatežu. U tim mišićima se javlja zamor i stvaranje čvorića-miogeloze koji izazivaju jake bolve. Sličan bol je i kod biciklist zbog njihovog stava kod vožnje. Bolovi se javljaju u podlaktici i na šaci usled dugotrajnog treninga gde skijaški štapovi aktivno učestvuju. Ove delove tela posebno izmasirati i pripremiti za sledeći trening ili takmičenje.
Masaža za odmor mora biti dobro odrađena, a ona se sprovodi posle tuširanja mlakom vodom, a vrsta masaže je kao i za pripreme za takmičenje. Kod dugoprugaša (nordijske discipline) koji obično startuju sa neke visine (u blizini hotela, ili kuće) sprovesti masažu. Kod alpskih vozača koji staruju sa visokih planina gotovo je nemoguće uraditi masažu sem improvizacije koja se sprovodi hodajući uzbrdo noseći skije na ramenima i blagom masažom butnog i ramenog predela (preko odela).

Masaža bicikliste

Posle standardnog zagrevanja treba izmasirati celo telo. Početi od stopala, potkolenice, butine, sedalnog predela , mišića duž kićme (naročito krsta i pojas) ramena ruke i šake. Najčešće biciklisti imajujake bolove oko lumbalnog dela kičme usled hroničnog zamora kao posledica prisilnog pogurenog položaja. M. errector trunci ima veliko opterećenje i nalazi se stalno u statičnom grčevitom naporu.
Masaža kod biciklista na tamičenjima na pisti mora da bude sveobuhvatna i veoma temeljita. Kod biciklista na drumskim takmičenjima najčešće se primenjuju odmorne masaže između etapa. Ove masaže se izvode posle toplog kupanja u toplim prostorijama a cilj je da temeljito izgladiti iizgnječiti celo telo, i to partije koje smo gore naveli. Vozači piju tople napitke (čaj, kafa,kakao, fiziološke limunade, top pauer islično) kojisadrže određene rastvore raznih soli. Po završetku masaže uviti ih u ćebad i ostaviti sat dva da leže.
Pokušaji masaže sa raznim mirišljavim preparatima (pojedini se ubrajaju u doping sredstva) površnim glađenjem apsolutno je neprihvatljivo jer sepostiže samo suprotni efekat. Neophodna je kopletna temeljita masaža, zbog napora koji ih očekuju. Maseri kod biciklista treba da su posebno obučeni za ovu granu sporta tkz. „specijalci“ zbog značaja koju ima masaža u postizanju vrhunskih rezultata.




Podeli tekst:

Prof. mr Milorad Jerkan je specijalista sportske medicine. Načelnik je Dispanzera za medicinu sporta u Nišu i stručni saradnik Medicinskog fakulteta. Koordinator je praktične nastave specijalizacije sportske medicine, ka...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Aleksandar Dukic 13.02.2010

    Postovani, po mom licnom iskustvu iz biciklizma, savrseno ste objasnili masazu bicikliste. . . Hvala na svim savetima, vemo su korisni a pogotovu za mladje generacije. . . Mbn zeleznicar - nis


  2. ZONEZONE 21.06.2009

    Lepo ste nam obrazlozili masaze sportista, posebno me je zaintrigirala masaza smucara sobzirom da mi je devojcica aktivni smucar. Puno vam hvala!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde