Tehnika masaže


Svaka masaža ima određeno dejstvo na tkiva i organe. Redosled primenjenih zahvata u masaži različitih delova tela nisu uvek isti. Osnovno pravilo prilikom masiranja da u početku budu zastupljeni blagi zahvati a isto tako i završetak masiranja. Pojedini autori daju i  redosled masiranja: glađenje, trljanje, gnječenje, vibracije. U sportskoj medicini ovo pravilo se ne primenjuje zbog specifičnosti masiranja i njegovog efekta na oporavak sportista. Osnovni hvatovi u masaži su: 1. glađenje - effleurage, 2. trljanje - frcton, 3. gnječenje (istiskivanje) - petissage, 4. lupkanje (udaranje pljeskanje) - tappotement, 5. vibracije (zahvat rastresivanja) – vibration.

 

1. Glađenje – predstavlja osnovni način  masiranja kojim se započinje i završava masaža svih delova tela. Može da bude površinsko i zahvatno. Izvodi se jednom ili obema rukama, a prsti se sasvim nežno kreću po površini kože različitom brzinom i u različitim pravcima. Šake se postavljaju jedna uz drugu, jedna za drugom ili jedna preko druge. Suština je da ruke masera u potpuno priležu uz telu masirane osobe celom površine šake, dlanom, nadlakticom i prstima ili jagodicama prstiju. Proces glađenja se izvodi brzo i izaziva mehaničko čišćenje kože i otvaranje pora skidanjem površinskog sloja epitelnih ćelija.


Dolazi do povećanja lokalne temperature i ubrzavanja krvi i linfe. To sa sobom izaziva pojačano lučenje znojnih žlezdi izuzetno povoljan uticaj na senzitivne nervne završetke praćene osećanjem psihičke smirenosti i opuštenosti, dolazi do poboljšavanja resorptivne sposobnosti kože.


2. Trljanje - drugi po redu maserski zahvat koji dublje deluje od glađenja uslovljavajući trenje kože i potkožnog tkiva. Karakteristično je da pravac kretanja ruke mora biti determinisan kao npr. kao kod pljosnatog dubinskog glađenja.  Ruka masera manje klizi po koži a više prijanja uz kožu i pomiče je u zavisnosti od dubine tkiva. Trljanje se vrši od periferije prema centru pravolinijski ili kružno. Izvodi se jednom ili obema rukama celom površinom jedne šake ili obe šake, bridom šake ili vrhovima prstiju. Posebno je podesna za masažu zglobova tetiva, pripoja i trbušnih mišića. Pažljivo treba masirati predeo zglobova zbog tankog sloja potkožnog tkiva i mogućnosti povrede zglobnih ovojnica i ligamentarnog aparata.


3. Gnječenje (istiskivanje) - je treći osnovni zahvat. Njime su obuhvaćene sve mišićne grupe, i najsnažnije utiče na masažu mišića te se smatraju najznačajnijim u sportskoj masaži. Ovaj zahvat se veoma teško izvodi i smatra se najtežim u masiranju. Vrsta gnječenja može biti: 


a) Valjanje - vrši se na ekstremitetima tako što se šake postavljaju jedna naspram druge na ekstremitetu  a maser počinje da ih pokreće pritiskujući kožu. Obično se ovom tehnikom obrađuju veći mišići ili mišićne grupe pri čemu se isti gnječe o kosti, a najčešće se primenjuje na sedalnom delu, leđima i podkolenici.


b)  Mešenje - se najviše primenjuje na butnoj regiji jednom se rukom obuhvataju mišići dok se drugom vrši gnječenje sl. mešenju testa. Gnječenjem se iz mišišića istiskuje venska krv linfa i produkti metabolizma a ubrzava se proces oporovka nakon fizičkih napora. Gnječenje tetiva nije dozvoljeno.


2. Lupkanje (udaranje i pljeskanje) je ritmičko kratko i nešto lakše udaranje tkiva i to naizmenično jednom pa drugom rukom. Zahvati koji deluju prevashodno na kožu i podkožna tkiva dok na mišiće imaju ograničeno dejstvo vršeći, relaksaciju pojedinih telesnih segmenata Seckanje to je lupkanje ularnom ivicom šake pri čemu su prsti skoro sastavljeni i lako flektirani, te se kretanje vrši iz lakatnog zgloba. Pljeskanje izvodi se volarnim stranama šake (otvorenim šakama jednom ili obema rukama) njime se povećava terapijski efekat lupkanja jer uticaj na tkiva ima tkz. vazdušno jastuče koje se stvara između šake i tkiva.  Tehnika izvođenja lupkanja izvodi se u brzom ritmu od stodvadeset do stotrideset udara u minutu, pri čemu udarci padaju jedan kraj drugog dužinom mišića od periferije prema centru. Ovu tehniku izvoditi oprezno iznad površno (podkožno) smeštenih kostiju i iznad zglobova zbog mogućnosti nadražaja pokosnica ili drugih ozleda.


3. Potresanje i vibracije (zahvat rastresivanja). To je maserski zahvat tokom kojeg se prave ritmički pritisci na tkivima koja se masiraju i umirujuće deluju na zamoreno tkivo. Ovaj zahvat u zavisnosti od masirane regije vrši se jednim ili više prstiju jednom ili obema šakama. Zahvat potresanja izvodi se najčešće sa obe ruke pri čemu se potrese čitava ruka, čitava noga ili pojedine veće mišićne grupe pri čemu mišići masirane osobe moraju biti maksimalno opušteni. Vibracija se izvodi zahvatanjem određenih mišićnih grupa: prstima i izazivanjem brzih vibracija podrhtavanja praćenje kratkotrajnih pauza to se najčešće izvodi specijalnim aparatima i u sportskoj medicini se skoro ne primenjuju.

Kontraindikacije za masažu su: povećana telesna temperatura, akutni zapaljivi procesi, gnojni procesi (čirevi, razne inficirane rane i sl.) Opekotine na koži prouzrokovane različitim hemijskim ili fizičkim agensima zapaljenja vena i linfnih puteva maligne marformacije i sl.


Podeli tekst:

Prof. mr Milorad Jerkan je specijalista sportske medicine. Načelnik je Dispanzera za medicinu sporta u Nišu i stručni saradnik Medicinskog fakulteta. Koordinator je praktične nastave specijalizacije sportske medicine, ka...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Mirsad 16.05.2015

    + kontraindikacija za masazu (posebno) ekstremiteta je tromboza krvi.


  2. gagi 25.02.2012

    Dobro objasnjena sustina, dodao bih jos da je veoma bitan tempo masaze, poceti lagano postepe no pojacavati tempo da bi zavrsili sa sasvim laganim gladjenjem i time u potpunosti opustili osobu koju masirate


  3. dzeger13 24.06.2010

    Mi smo fascinirani i sublimirani. . .


  4. ZONEZONE 21.06.2009

    Fantasticno objasnjeno i obradjeno!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde