Prednosti transgenih biljaka


Problem genetski modifikovane (GM) hrane je područje gde se ne mogu razdvojiti pitanja zdravlja, etike i ekonomije. Oni se sve više opisuju kao elementi konflikta između komercijalnih interesa i interesa potrošača. Obe strane zauzele su vrlo jake pozicije kako bi odbranile svoje interese.

Soja i kukuruz

Da li je generički modifikovana biljka, odnosno hrana štetna ili ne najviše zavisi od toga koji je gen ugrađen i koji je protein u pitanju - što se može testirati. Najčešće su u igri dve bviljke: genetički modifikovana soja i različiti tipovi genetički modifikovanog kukuruza. Kod soje je reč o tome da je postignuta tolerancija na hibridni "Round Up", tako što je ubačen gen poreklom iz jedne bakterije. Takav tim gena ima i biljka, ali on kod biljaka proizvodi enzim koji je osetljiv na pomenuti herbicid, dok je protein kodiran unetim genom tolerantan na ovaj herbicid, te zato biljka može da opstane i da se razvija pod njegovim dejstvom. Biljka ne dobija na taj način neki novi kvalitet, nego se samo olakšava njeno gajenje.

Drugi tip modifikacije koji je vrlo čest, a koji je kreiran kod kukuruza je - rezistencija na insekte. Ta rezistancija je postignuta tako što je u kukuruz ugrađen gen koji je takođe poreklom od jedne bakterije. U pitanju je protein koji je toksičan za određene vrsre insekata koji se hrane modifikovanom biljkom. Time se utiče na prinos i kvalitet useva. A taj protein ne može da bude otrovan za čoveka, jer humane ćelije nemaju receptore za taj insekticid!
Prednosti transgenih biljaka su ogromne. Čovek može da kontroliše sve: od pripreme zemljišta, otpornosti biljaka do konačnog proizvoda - ploda. Genetska modifikacija pomože da dobijete ekološki zdravu zemlju, biljku otpornu na bolesti, ukusan i vitaminima i proteinima bogat plod... Negativnosti koje se pojavljuju danak su koje čovečanstvo mora platiti svakom izumu pa i ovom. Na čoveku je da izvaga koje su izraženije i da spreči nekontrolisanu upotrebu dok se ne dovedu na razumnu meru.

Plodovi genetski modifikovanih biljaka nisu bezukusni

Naprotiv, biljka se menja ciljano. Ako se gen prenese da poboljša ukus, tako će i biti. Ako neka vrsta voća, na primer, nema protein ili vitamin, genom preuzetim iz druge biljke dobiće ga i postaće hranljiviji.

Savremene biotehnologije se smatraju ključnim tehnologijama u 21. veku. Ove moderne tehnologije, kao što su genetski inžinjering, vrše manipulaciju živih organizama sa namerom da proizvedu nove genestki modifikovane žitarice, stoku, hranu, lekove, vakcine i drugo. Shodno tome, one su naišle na široku primenu u medicini, farmaciji, poljoprivredi, industriji hrane i drugim domenima.

Iako je primena genske tehnologije u medicinske i farmaceutske svrhe poslednjih decenija široko postala prihvaćena u svetu, to se ne može reći za primenu genske tehnologije u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Razlog tome je činjenica što se sa mnogo više skepticizma prima upotreba novih tehnologija u proizvodnji hrane nego u biomedicini.

Uobičajeni termin "genetički modifikovana hrana" nije pravilan. Pravilno je reći - hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama (najčešće su u pitanju genetički modifikovane biljke). Genetičko modifikovanje samo je jedna od savremenih tehnologija, svakako ne i jedina. Ona je moćna, ali ne ugrožava čoveka i životnu sredinu ništa više nego bilo koja druga savremena tehnologija.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. miksa petrovic 04.03.2014

    Monsantova soja se modifikuje sa genima bubašvaba. Toliko


  2. sasa 29.10.2013

    Francuski naucnici iz kaen-a su pokazali koliko su genetski organizmi stetni prateci zivot pacova, koje su hranili gm kukuruzom, u tri generacije. . . Tekst sa slikama i dokumenti sa dokazima postoje na ineternetu. Ne treba nam gmo. Hocemo zdravu naciju!!!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde