Obavezna vakcinacija za decu


Vakcine su medicinski preparati koje stimulišu naš organizam da stvori antitela i na taj način veštačkim putem stvori imunitet protiv određene bolesti. Proizvodnja i promet vakcina je strogo kontrolisana, i one se isključivo primenjuju u Domovima zdravlja, od strane stručnog lica. Vakcinacija je uređena zakonskom regulativom, koja propisuje redosled davanja vakcina kroz kalendar obavezne imunizacije. Iako je nakon masovne primene došlo do smanjenja stope oboljevanja i umiranja od teških zaraznih bolesti, oko bezbednosti vakcina i neželjenim dejstvima postoje mnoge kontroverze, koje su danas artikulisane kroz talas antivakcinalnih pokreta širom sveta.

Ko može da se vakciniše?

U našoj zemlji je obavezno primanje 10 vakcina u zavisnosti od uzrasta deteta. One su besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije u Domu Zdravlja. Svako dete koje nema kontraindikacije može da primi vakcinu. Pored mlađe dece i starija deca i odrasli mogu da prime vakcinu ukoliko nema podataka o kalendaru vakcinacije ili su posebno izraženi nekim bolestima na poslu.

Svaka vakcina ima svoj "rok trajanja". Zbog toga se sprovodi revakcinacija čiji se period se razlikuje od vakcine do vakcine. Pomoću toga obnavlja se stečeni imunitet, koji za neke bolesti slabi sa godinama.

Kada dete ne sme da primi vakcinu?

Predstavljaju stanja ili bolesti zbog čega neka osoba ne može da primi vakcinu. Mogu se podeliti na:

  • Opšte (akutna bolest, febrilno stanje, teške alergijske reakcije)
  • Posebne -  odnose se samo na neke bolesti ( npr. veliki kašalj kod neuroloških oboljenja)
  • Prave (anafilaktički šok, encefalopatije, imunodeficijencijama, uvrtanje creva)

Kako vakcine rade?

Svakodnevno naš organizam izložen je dejstvu spoljašnjih činilaca od prašine do patogenih mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice...).  Imuni sistem predstavlja odbrambeni sistem našeg organizma koji nas štiti od bolesti. Kao jedne od glavnih ćelija tog sistema, B limfociti, su sposobni da produkuju antitela koja uništavaju mikroorganizme, Kada jednom dođu u kontakt sa novim nepoznatim mikrobom stvaraju odbranu koju naš organizam pamti.

Na taj način deluju vakcine, veštačkim putem dovode do stvaranja antitela, koja će ako dođemo u kontakt sa tom određenom bolesti, na vreme pripremiti naš organizam za borbu protiv nje i smanjiti ili potpuno isključiti mogućnost oboljevanja. Zato kažemo da smo razvili imunitet protiv neke bolesti.

Značaj vakcina 

U današnje vreme, zahvaljujući nauci, postoje neke bolesti od kojih više ne možemo da obolimo ako se vakcinišemo. To su morbili, difterija, polio, veliki kašalj i rubeola. Neke od tih bolesti završavale su se smrtnim ishodom. Zahvaljujući SZO do sada je samo variola (velike boginje) potpuno iskorenjena i više ne postoji nigde svetu.

Značaj vakcinacije ogleda se i u tome da se svakodnevno radi na pronalaženju novih vakcina koje će u budućnosti sprečiti oboljevanje i od drugih bolesti.

Neželjeni efekti vakcinacije

Mogući neželjeni efekti mogu se podeliti blage, srednje i teške. U blage, koji su najčešći, ubrajamo reakcije na mestu primene vakcine, a to su otok, crvenilo i bol. Prolaze uglavnom za par dana. Nešto ređe se javlja povišena telesna temperatura, koja se leči antipireticima, osip, modrica na mestu primene, vrtoglavica i glavobolja. Najteži neželjeni efekti su izuzetno retki i to su najčešće neurološke komplikacije. 

Kalendar obavezne vakcinacije u Srbiji

UZRAST

VAKCINE

Na rođenju BCG i HB
U 2. mesecu 2. doza HB
U 3. mesecu 1. doza DTP, OPV i Hib
Sa navršena 3 i po meseca 2. doza DTP, OPV i Hib
Do navršenih 6 meseci 3. doza HB, DTP, OPV i Hib
Od 12 do 15 meseci MMR
Od 17 do 24 meseca 1. revakcinacija DTP i OPV
U 7. godini 1. revakcinacija MMR i 2. revakcinacija OPV i DT
U 14. godini 3. revakcinacija OPV i dT

Šta je to kolektivni imunitet?

Imunitet delimo na individualni i kolektivni. Individualni je naš imunitet koji stičemo vakcinacijom. Međutim, vakcinisanjem ne štitimo samo sebe nego i druge ljude oko nas. Kada se veliki deo populacije vakciniše, to pomaže u sprečavanju širenja bolesti, što zauzvrat pruža zaštitu onima koji nemaju imunitet ili koji ne mogu da se vakcinišu iz nekog razloga. 

Za svaku bolest je specifičan procenat potrebnog kolektivnog imuniteta. Za male boginje to je 95 odsto, a za dečiju paralizu je 80 odsto.

Kada u nekoj zajednici opadne procenat koletivnog imuniteta moguća je pojava epidemije te bolesti. To se desilo i kod nas pre nekoliko godina, kada je zbog masovne nevakcinacije opao kolektivni imunitet i pojavila se epidemija morbila (malih boginja)

Antivakcinacioni pokret

Od kada su vakcine napravljene stalno se poteže pitanje njihove moguće štetnosti i povezanosti sa neurološkim bolestima. Jedan od prvih ljudi koji su istraživali štetnost vakcina je Endrju Vejkfild. On je 1998. godine objavio izveštaj koji lažno povezuje autizam i bolest creva za MMR vakcinom. Iako je dokazano da je klinička studija nameštena i Vejkfild izgubio pravo na licencu, i dalje postoji trend pada broja vakcinisane dece. 

Postoje mnoge studije koje pokazuju da je mišljenje svetskog javnog mnjenja o vakcinama i dalje pozitivno, ali da je poverenje u vakcine najniže u Evropi.

Mnoge poznate ličnosti se javno izjašnjavaju o nevakcinisanju dece i na taj način utiču na širenje antivakcinacionog pokreta. Činjenica je da su danas na internetu i na društvenim mrežama dostupne informacije koje nisu naučno proverene i koje doprinose negativnom mišljenju o vakcinama.

Mišljenje SZO (Svetske zdravstvene organizacije)

Prema podacima SZO broj vakcinisane dece ostao je nepromenjen poslednjih nekoliko godina. Svake godine vakcine sprečavaju dva do tri miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Oko 2.6 miliona ljudi umiralo je od boginja svake godine, pre prve vakcinacije koja je uvedena šezdesetih godina. SZO  navodi da je vakcinacija dovela da se broj smrtnih slučajeva od boginja u svetu smanji za 80 posto u periodu od 2000. do 2017. godine.

Vakcine su precizan i efikasan način zaštite od nekih veoma opasnih bolesti.

SZO upozorava da građani širom sveta zaboravljaju šta vakcinacija znači i kakve su posledice nevakcinisanja.

Za Stetoskop Anđela Živković, Medicinski fakultet u Beogradu.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde